Hlamidioza zatvara kapke

422
hlamidioza

Bolest počinje vodenastim iscetkom iz jednog oka, a u roku od nekoliko dana oba oka bivaju zahvaćena. Mačka s vremenom oseća sve jači bol i nelagodnost.

Tekst: spec. dr vet. Ana Vukićević za magazine “Mačka”, Foto: Shutterstock

U pitanju je prilično česta bolest kod mačaka koju uzrokuje Chlamydophila felis (raniji naziv Chlamydia psitacci var. felis), soj bakterija koji je usko specifičan za mačke i izaziva okularnu infekciju i konjuktivitis.

C. felis je bakterija koja je prilično neotporna u spoljašnjoj sredini, gde brzo propada. Stoga, infekcija nastaje isključivo direktnim kontaktom između mačaka, prenošenjem iscetka iz oka. Bakterije prodiru u ćelije konjuktive oka (konjuktiva je membrana koja oblaže unutrašnjost kapaka) izazivajući zapaljenje (konjuktivitis) i okularni iscedak.

Klinička slika

Klinički znaci se razviju za nekoliko (2-5) dana posle kontakta sa zaraženom mačkom. Počinju kao vodenast iscedak iz jednog oka, a za nekoliko dana oba oka bivaju zahvaćena. Mačka oseća sve jači bol i nelagodnost, zbog čega često drži oči poluzatvorene. Kako bolest napreduje, tako se može videti sve jače i izraženije crvenilo i otok konjuktiva. Iscedak iz oka od vodenastog prelazi u sluzav, potom žućkast, uz povremeno kijanje i sve obilniji iscedak iz nosa. Ponekad se može javiti povišena temperatura praćena apatijom i slabim apetitom. Ipak, u najvećem broju slučajeva, mačke su uprkos teškoj infekciji oka relativno vesele uz očuvan apetit.

Konjuktivitis

Ako se ne tretira, konjuktivitis traje po dva i više meseci, a zaražene jedinke sve to vreme šire infekciju na druge mačke preko iscetka iz oka.

Chlamydophila felis primarno izaziva konjuktivitis (uzročnik je oko 30% slučajeva svih hroničnih konjuktivitisa kod mačaka), ali se ova bakterija može naći i u plućima, gastrointestinalnom i reproduktivnom traktu mačke. Postoje i neke (nedovoljno dokazane) pretpostavke da može dovesti i do neplodnosti kod mačaka.

Način prenošenja

Prenosi se isključivo direktnim kontaktom između jedinki. Zato je ova bolest veoma česta tamo gde je populacija mačaka velika (odgajivačnice, prihvatilišta za mačke, domaćinstva sa više mačaka, mesta gde ima veliki broj mačaka lutalica). Mace se mogu inficirati u bilo kom periodu života, ali se najčešće zaraze mačići starosti 5‒12 nedelja.

macka

Dijagnoza

Konjuktivitis može biti posledica i nekih drugih bolesti, npr. usled infekcije virusom herpesa, kalicivirusom ili pak mikoplazmom. Dijagnoza se postavlja na osnovu prilično specifične kliničke slike. Veterinar će obaviti pregled oka, ispitati da li postoji oštećenje rožnjače, pregledati citološki razmaz oka i postaviti osnovanu sumnju na hlamidiozu. Konačna dijagnoza se potvrđuje slanjem brisa iz oka u laboratoriju i mikrobiološkim nalazom ove bakterije.

Terapija

Obuhvata svakodnevnu higijenu oka (nežno uklanjanje iscetka iz oka navlaženom vaticom) i davanjem antibiotika (najefikasniji su antibiotici iz grupe tetraciklina). Kod lakših slučajeva dovoljno je aplikovanje antibiotske masti u oči. Ipak, u većini slučajeva neophodno je oralno davanje antibiotika najmanje četiri nedelje (po nestanku svih kliničkih simptoma trebalo bi još dve nedelje nastaviti s davanjem leka), ponekad i duže od 6‒8 nedelja, kako bi se mikroorganizmi sigurno eliminisali iz organizma mačke. Neophodno je i da sve ostale mačke koje su bile u kontaktu sa obolelom jedinkom budu pod terapijom kako bi se sprečilo dalje širenje i ponovno kruženje infekcije.

Imunitet i vakcinacija

Mačke koje su prebolele infekciju stvaraju aktivan imunitet i antitela prenose preko placente na mačiće, koji su time zaštićeni prvih nekoliko nedelja života. Vakcina je dostupna u mnogim zemljama, pa i kod nas. Nekad se vakcinacijom ne stvori dovoljno jak imunitet da spreči infekciju, ali sasvim dovoljan da spreči ozbiljnije obolevanje. Svakako, vakcinaciju bi trebalo obaviti tamo gde je populacije mačaka velika, a to su pre svega odgajivačnice i prihvatilišta za mačke. Prva vakcina se daje mačićima sa 8‒10 nedelja, a revakcina se obavlja 3‒4 nedelje kasnije.

Prenošenje na ljude

Ova bakterija je specifična za mačke, adaptirana je samo na ovu vrstu životinja i nema zoonotski potencijal, odnosno NE PRENOSI se na ljude. Međutim, poslednjih godina je zabeleženo nekoliko slučajeva u svetu da je Chlamydia pneumoniae, poznata ljudska bakterija, pronađena kod nekoliko mačaka, tj. da su ljudi zarazili mačke. U svakom slučaju, trebalo bi sprovoditi rutinsku higijenu posle kontakta sa obolelim mačkama (što podrazumeva pranje ruku i izbegavanje dodira licem o lice dok se mačka ne izleči).

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here