Đorđe Stojković: Uvek su me mešanci birali za vlasnika

404
djordje stojkovic

Poznati glumac je celog života za ljubimce imao pse mešance. Iako je odnedavno vlasnik i jednog mačora, priznaje da su psi najbolji prijatelji svakog čoveka, o čemu najbolje svedoči njegov četvoronožni drugar Laki

Tekst: Ivana Labović, magazin „Pas“; Fotografije: Ivana Todorović

Đorđe Stojković nas je na vratima svog doma dočekao sa prepoznatljivim širokim i prijateljskim osmehom. Već nekoliko sezona ga gledamo kao jednog od glavnih glumaca u veoma popularnoj seriji „Vojna akademija”, kao i u TV seriji „Žigosani u reketu”, koja takođe obara rekorde gledanosti. Upravo su ga role u ovim serijama proslavile, a mi smo presrećni što je između brojnih proba i snimanja pronašao vremena i za ekipu našeg magazina.

Imali smo tako čast da nas upozna sa svojim ljubimcima: neodoljivim mešancem žute dlake Lakijem (koji ne prestaje da maše repom) i crno-belim mačorom Dobrišom, koji je osvojio njegovo (a i naše) srce na prvi pogled. Ne samo da su nam odmah dozvolili da ih mazimo i gnjavimo, i „nameštamo” za fotografisanje, već su nam potvrdili i da je neprijateljstvo između pasa i mačaka samo mit. Ova dva četvoronožna mužjaka su pravi drugari.

Mir i sklad

Đorđe je s verenicom Ivanom tek stigao sa probe iz pozorišta „Madlenijanum” i zajedno smo kročili u njegovo dvorište, a potom i u stan, i ono što smo odmah primetili jeste da na svoje ljubimce deluje kao sedativ. Čim ih je dodirnuo, i Dobriša i Laki su legli i podigli sve četiri uvis. Mačor se smestio u njegovo krilo i momentalno zadremao, a Laki je legao kraj njegovih nogu i uživao u maženju, neprekidno mašući repom.

I ko onda kaže da se psi i mačke ne vole?

‒ Njih dvojica se od prvog trenutka odlično slažu, tu zaista nema nikakvih problema. Evo možete da vidite da živimo u harmoniji. Laki je uglavnom u dvorištu, tamo mu je najlepše, ali kada uđe u stan, sve je u savršenom redu i nema neprijateljstva – rekao nam je Đorđe sa osmehom.

Interesantno je da se Dobriša zapravo ne slaže baš najbolje sa mačkom tvoje mame, Katom?

‒ Tako je, odlično se slaže s Lakijem, a mamina maca Kata, koja živi iznad nas, ne miriše ga baš mnogo. Ja sam svestan da je on ušetao na njenu teritoriju, ali čini mi se da on nije. Ona ga udara šapama, pa se on malo povuče, ali se onda opet vrati. Trudi se da se sprijatelje. Ne odustaje.

Da li si i ranije imao kućne ljubimce?

‒ Da, oduvek. Imao sam uvek mačke u domu, od detinjstva, kao i pse. Mama sada ima mačku Katu, a pre nje smo između ostalih imali jednog Kolju, mačora crnog kao noć koji je imao rep nalik na veveričji. Mama ga je obožavala, i dan-danas ne može da ga prežali. Neko ga je ukrao, jednog dana je samo nestao. Imali smo i pse oduvek, i ja sam po senzibilitetu više ljubitelj pasa. To su uvek bili mešanci, jer ja nisam od onih koji bi kupili rasnog psa. Uvek se zadesi da naiđem na psa, ili on na mene, i da ga usvojim. I moj Laki je avlijaner.

Postoji verovanje da su mešanci pametniji, a ono što je neupitno jeste da nema zahvalnije i umiljatije životinje od udomljenog psa. Da li si i ti saglasan sa ovim stavom?

‒ Da, mislim da su zahvalniji od drugih pasa i pametniji. Ne patim od toga da dam mnogo novca za psa, jer su mešanci savršeni ljubimci. Imamo dvorište i Laki uživa. Vidite koliko je srećan, stalno maše repom, obožavam ga. Napravio sam izuzetak sa Dobrišom, ali kako je došao – tako smo se zaljubili u njega.

Kako je Laki postao tvoj mezimac?

‒ Laki ima pet godina, a kada je bio štene, kod nas ga je dovela moja snaja. On je jedan predobar pas, obožava decu i voli da čuva kuću. Tačnije, on misli da je čuva pošto je pomalo kukavica – kaže tiho Đorđe, da ga Laki ne čuje.

Kako se ispoljava taj njegov kukavičluk?

  • Mnogo je smešan jer laje i opasan je samo kada je zatvorena kapija. Ako je odškrinuta, onda laje iz daljine. Pravi se opasan, ali zapravo je velika maza i obožava klince, mazi se sa svima, svakog dočeka mašući repom.

Šta Laki voli da jede, je l’ ima neke prohteve ili je jednako divan i dobar i kada je hrana u pitanju?

‒ Sve jede, ne bira! I hranu za pse i hranu za mačke, ukrade od Dobriše. Strina ga je navikla da jede i kuvano povrće, to je jedan svaštojed. Baš je dobar pas, obožavam ga.

Zanimljivo je to da je mačak Dobriša zapravo izabrao tebe za vlasnika, jednog dana je samo ušetao u tvoj dom?

‒ Tako je, letos, u julu, kao baš malo mače je samo ušao na vrata. Bilo je vruće i vrata su mi bila otvorena, i samo je ušetao unutra. Ličio mi je na Betmena, bio je presladak, i sada je veoma lep mačor, mada ima devijaciju nosa pa ima baš smešan izraz lica. Nisam imao srca da ga vratim na ulicu i tako je ostao kod mene pa sam ja danas i mačkar – sa osmehom kaže Đorđe.

Trenutno si dosta angažovan i veći deo dana si na probama u pozorištu i na snimanjima. Kako tvoji mezimci podnose tvoje odsustvo?

‒ Imam obaveze preko celog dana, da, ali srećom, živim u kolektivu pa mama redovno obilazi Dobrišu i Lakija, poigra se s njima, kao i moja sestra. Naravno, uvek imaju hrane, Dobriši u stanu razgrnem zavese da ima svetla i da može da gleda kroz prozor, sada zimi, kako ranije pada mrak, uvek mu je upaljeno svetlo. Kada je hladno, Laki vreme provodi u garaži, koja je topla i sređena.

Dok smo dolazili do tvog doma, primetili smo da sve tvoje komšije unaokolo imaju mačke i pse. I to je baš lepo videti. Postoji li pak nešto što ti smeta kao iskrenom i dugogodišnjem ljubitelju i vlasniku kućnih ljubimaca? Šta bi u odnosu ljudi prema životinjama promenio, da možeš?

‒ Najviše mi smeta i boli me kada ljudi uzmu ljubimca, a onda ga napuste. Ne možeš da izbaciš psa napolje, kako to? Onda nemoj ni da ga uzimaš ako nisi spreman da brineš o njemu. Nisu mi jasni ni ljudi koji ne žele da sterilišu svoje ljubimce, a onda štence ili mačiće bace, ostave. Oni su živa bića i odnos s njima mora da se gradi. Pas je čovekov najbolji prijatelj, oni su najzahvalnija bića i taj odnos je nešto najbolje. S druge strane, mačke znaju kada nas nešto boli, kada smo ljuti, one žele da nam pomognu.

Koliko ti to što imaš kućne ljubimce pomaže nakon napornog dana, kada si umoran, pod stresom? 

‒ S njima nikada nisam sam. Kad sam umoran i legnem, Dobriša je uvek tu pored mene. Laki mi se obraduje čim otvorim kapiju. Lepo mi je. Zato i imam ljubimce, da ne budem sam. Družimo se, lepo nam je.

Pune ruke posla

Trenutno se na malim ekranima u našoj zemlji emituje peta sezona „Vojne akademije” i njena popularnost ne jenjava, naprotiv.

Petu sezonu smo snimili prošle godine i sada se emituje, i srećan sam što i dalje igram jednu od glavnih uloga. Takođe, uporedo snimam nove epizode serije „Žigosani u reketu”, dok se trenutno emituje druga sezona. Zahvaljujući ovim serijama sam i postao popularan, i mnogo mi je drago što se publici dopadaju.  U „Madlenijanumu” spremam operetu „Vesele udovice”, u režiji Roberta Boškovića iz Zagreba, i igram lik Njegoša. Tu su i Žarko Stepanov, operski pevači Vasa Stajkić, Branislav Podrumac, Mirjana Matić, Dimitrije Cincar i drugi. Premijera će biti 13. februara, a repriza 20. februara. Biće to sjajna predstava, radujem se. Počeli smo da igramo predstavu „Novi početak” u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić”, a često sam angažovan i na sinhronizaciji crtanih filmova. Ima još planova za ovu godinu, ali to još uvek ne smem da otkrivam – rekao nam je Đorđe.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here