Veoma je brz, izvrstan je skakač, za njega nijedno drvo nije previsoko. Ima najviši procenat uspešnosti u lovu među svim divljim mačkama.
Izvor: magazin „Mačka“, Foto: Shutterstock
Afrički serval spada u manje divlje mačke, a zbog izrazito dugog vrata nazivaju ga još i „mačkom žirafom”. Interesantno je i to da ima najveće uši među svim divljim mačkama, a rekorderi su i kad su posredi udovi – imaju najduže noge. Naziv serval potiče iz portugalskog jezika i u bukvalnom prevodu znači „vuk-jelen”.
Servali nastanjuju predele bogate vodom, savane s gustim i visokim travama. Mogu se naći u predelima u kojima uspeva trska. Naseljavaju područja oko potoka i reka u centralnoj i južnoj Africi. Dele stanište sa karakalima, a prirodni neprijatelji su im leopardi, divlji psi i hijene. Od njih beže penjući se na visoko drveće.
Poput većine divljih mačaka, i servali su samotnjaci, te društvo traže samo u vreme parenja. I mužjaci i ženke imaju svoju jasno obeleženu teritoriju kojom gospodare i koja obuhvata površinu od deset do 32 kvadratna kilometra.
Servali love i danju i noću i mesožderi su. Na njihovom meniju se najčešće nalaze glodari, ptice, reptili, žabe, veliki insekti. Izuzetno su brze mačke i mnogi ih smatraju najuspešnijim kada je lov u pitanju, te ih nazivaju neprikosnovenim predatorima.
Dok ostale divlje mačke plen uhvate jedanput u šest pokušaja, servali su uspešni u 50 odsto svojih napada. U lovu se najviše oslanjaju na svoje izvrsno čulo sluha.
Izvrsni su i skakači, te tako mogu skočiti i dva metra uvis kako bi uhvatili pticu u letu, a plen ubijaju ugrizom u predelu vrata. Najčešće love kada je kišovito i suvo vreme, a kada je tokom dana natoplije i sparina, odmaraju u gustom šiblju i visokom rastinju. Ipak, uvek su na oprezu.
Dostižu težinu do 18 kilograma, a dugački su od 67 do 100 cm. Imaju malu glavu, ali velike i visoko podignute uši, po kojima su prepoznatljivi. Mužjaci su mišićaviji i stameniji od ženki. Ovo su snažne mačke, uprkos svom vižljastom izgledu. Njihovo krzno ima prepoznatljive crne rozete (tufne), noge su im izrazito dugačke, a rep dostiže dužinu od oko 30 centimetara.
I šape su im veće i duže nego kod ostalih mačaka i neverovatno su pokretljive i spretne. Njihove uši mogu da se rotiraju za 180 stepeni, a osim izvrsnog sluha, odlikuju ih i snažna čula mirisa i vida.
Zanimljivo je da servali imaju širok spektar zvukova kojima se oglašavaju, te tako mogu da cvrkuću, šište (sikću), mjauču, guču, reže, a mogu i da predu. Seksualnu zrelost dostižu između prve i druge godine života. Najčešće se pare jednom ili dvaput godišnje.
Period graviditeta kod ženki traje između dva i tri meseca, a na svet donose od jednog do pet mladunaca, najčešće dva. U uzrastu od šest meseci mladunci počinju da idu u lov sa majkom, a napuštaju je kada napune godinu. U divljini žive oko deset godina.
Latinski naziv: Leptailurus serval
Status: Nisu ugrožena vrsta
Životni vek: 10 godina u divljini,20 u zatočeništvu
Težina: 8–18 kg teže ove divlje mačke
Visina: 54–62 cm su visoki
Dužina repa: 30 cm
Leglo: od jednog do pet mladunaca (najčešće dva)
Graviditet ženki: 2 –3 meseca
Širom sveta zakonom je zabranjeno držanje divljih i egzotičnih životinja kao ljubimaca, ali neki odgajivači dosetili su se kako da doskoče zakonodavcu i dizajniraju „poludivlje mačke”. Najpoznatija je savana, hibrid domaće kratkodlake mačke i afričkog servala.
Prema podacima portala purina.com, savana je veoma razigrana mačka, pravi avanturista. Ipak, činjenica je da ove mačke imaju snažan instinkt lovca, te nikako nisu za porodice koje u svom domu imaju manje životinje kao što su hrčci, zamorci, ribice, ptice. Izvrsno se, međutim, slažu s drugim mačkama, kao i sa psima u domu. Vole i decu ako s njima odrastaju i na njih se naviknu odmalena. Ove mačke žive od 12 do 20 godina, i teže od pet do sedam kilograma. Izvrsni su skakači, te iz mesta mogu da skoče uvis i do dva i po metra.
Prvo mače rase savana rođeno je 7. aprila 1986. godine u SAD i prva generacija ovih mačaka bila je znatno više divlja, te je imala upadljivije karakteristike servala i njegove navike, ponašanje. Savana je zvanično priznata kao rasa 2012. godine od strane asocijacije TICA.
Čelnici Zoološkog vrta u San Dijegu pre nekoliko godina objavili su upozorenje da savane nikako nisu prikladne za kućne ljubimce, jer se divlji gen servala koji nose ne može iskoreniti stotinama, pa čak ni hiljadama godina, uprkos parenju s domaćim mačkama.