Ova vrsta divlje mačke svojevremeno je bila najrasprostranjeniji sisar na zapadnoj hemisferi. Izuzetan je trkač na malim udaljenostima i svrstava se u kategoriju najbržih životinja na svetu

Izvor: magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Kada je čuveni nemački proizvođač sportske opreme Rudolf Dasler, posle razlaza s bratom Adolfom (koji će istovremeno osnovati još čuveniji Adidas), mućnuo glavom potraživši pogodnu metaforu za sportsku snagu, brzinu i okretnost nije imao mnogo dileme.

Izbor je pao na pumu, koja će ubrzo postati jedan od najčuvenijih sportskih brendova. Iako pojedini poznavaoci istorijata ove robne marke aludiraju da je Dasler na umu istovremeno imao i svoju donžuansku prošlost, nema sumnje da izbor motiva nije mogao biti bolji. Teško je zamisliti životinju koja više asocira na atletske sposobnosti i sportsku moć nego što je to ova vrsta poznate divlje mačke.

Stanište pume

Iskonski prostor na kome puma i danas obitava jesu prostranstva Severne i Južne Amerike. Pre naglog rasta ljudske populacije u ovom delu sveta staništa ovih životinja zahvatala su širok prostor od krajnjeg severa Kanade pa sve do Anda i Ognjene zemlje na jugu.

Smatra se da je ova vrsta divlje mačke svojevremeno bila najrasprostranjeniji sisar na zapadnoj hemisferi. Pod naletom ljudi, seče šuma i istrebljenja divljači povlačila se ka divljini. Danas naseljava mahom planinske i teško pristupačne terene, poput klisura, kanjona i prevoja na velikim nadmorskim visinama.

Skok pume

Ova vrsta divlje mačke rekorder je među predatorima u skoku i prikradanju, a kao i sve druge bliske vrste (panter, leopard, gepard) izuzetan je trkač na malim udaljenostima i svrstava se u kategoriju najbržih životinja na svetu.

Jedinka u potrazi za plenom može da pređe desetine kilometara, a u direktnom lovu može da „razvije“ brzinu oko 50 kilometara na čas. Važi za drugu po veličini mačku na američkom kontinentu, odmah iza jaguara, i zajedno s leopardom četvrtu u svetskim razmerama.

U poređenju s lavom ili tigrom, puma je neuporedivo manja iako može da dostigne i 70 kilograma težine.

Izgled pume

Pume su mačke sive, krem ili boje peska, najčešće s tamnijim tonovima na nogama i stomaku i crnim vrhovima ušiju i repa. Telo ove životinje stvoreno je za trčanje i skakanje, a teško da postoji skladniji i gipkiji organizam na svetu. Veza kostiju i mišića daje joj prirodnu elegenaciju i sve predispozicije vrhunskog predatora.

Da je to zaista tako potvrđuju „rezultati“ – iz mesta zna da skoči šest metara, a uspravan skok može da prebaci dva i po metra. Ugriz ima jači od bilo kojeg psa.

Puma ima četiri prsta, a kandže su uvučene i po potrebi se mogu izbaciti. Odrasli mužjak pume može biti dugačak i do 2,5 metra (od njuške do kraja repa). Odrasle ženke su dugačke oko 2 metra i teže oko 35 kilograma. Mačići pume su prekriveni crno-smeđim tačkicama, a rep im je savijen u krug.

Nalik mačkama

Svako ko je imao prilike da vidi pumu u divljini ostao je fasciniran ovom divljom mačkom. Poput domaćih maca, i pume se oglašavaju mjaukanjem, a kad osećaju zadovoljstvo predu.

Pume love iz zasede

Pume su tipični mesojedi koji plen love iz zasede ujutru i u sumrak. U područjima u koja ljudi slabo zalaze, pume odlaze u lov i tokom dana. Puma se, poput drugih mačaka, šunja do plena, a ako je potrebno, kreće i u poteru.

Lovi obično skokom na leđa druge životinje, a vrlo efikasno koristi oštre kandže i izuzetno snažne zube. Snaga ove divlje mačke veoma je velika, pa plen obično nosi u zubima, ili, ukoliko je veći, odvlači na skrovito mesto. Područja na kojima pume love mahom su velika.

Na stolu ovog predatora je bukvalno sve što je u ponudi – od miša pa do losa. U svim krajevima gde žive, jeleni čine njihov glavni izvor hrane (do 75 odsto). U predelima u kojima ih nema, pume se hrane ostalim sličnim životinjama, a neretko posezaju i za stokom i živinom u torovima.

Ne treba zaboraviti, međutim, da su pume, uprkos vrhunskim fizičkim predispozicijama, ipak mačke. Otud se u lovu vrlo brzo umaraju, i uživaju da satima dremaju na stenama izloženim suncu, pa čak i na granama drveća.

Ako životinja koja joj se našla na meti preživi prvi napad, u normalnim okolnostima ima vrlo dobre izglede da umakne. Kao i ostale mačke divljakuše, posle početne potrage kada dostiže maksimalnu snagu i brzinu, vrlo brzo odustaje od trke. Pume su najčešće samotnjaci, konkurenciji iz svoje vrste najčešće se sklanjaju s puta i samo retko dele životni prostor i lovište.

Mladunci pume

Izuzetno su ljupki i živahni i gotovo da se ne razlikuju od domaćih mačića. Područja mužjaka uglavnom se preklapaju s teritorijama na kojima žive ženke, i to je ključ njihovog razmnožavanja.

U Severnoj Americi mladunce na svet donose uglavnom krajem zime ili početkom proleća. Razdoblje parenja traje dve sedmice. Za to vreme mužjaci i ženke prekidaju uobičajeni usamnjenički način života, pa zajedno love i spavaju.

Da li znate… da nakon okota i sve vreme odrastanja mladunaca, majka mužjaku ne dozvoljava da se primakne okotu

Ženka pre nego što donese potomstvo pažljivo traga za najpogodnijim skrovitim mestom između stena ili u zemlji za okot. Na svet donosi između dva i šest mladunaca. Mačići na svet dolaze slepi, a krzno im je prekriveno mrljama koje se izgube tek u uzrastu od šest meseci.

Majka ih doji do tri meseca, a meso počinju da jedu već sa šest nedelja. Iako posle devet meseci mogu i sami da idu u lov, u normalnim prilikama majku prate dve godine. Često nakon tog uzrasta mladunci ostaju zajedno s drugom braćom i sestrama još nekoliko meseci.

Borba za opstanak

Kao i većina divljih životinja i pume se danas bore za goli opstanak na planeti. Manje od dva veka je bilo potrebno da gospodar američkih planina postane ugrožena vrsta. Ove divlje mačke posebno ugrožava nestanak šuma i drugih divljih vrsta koje u njima žive. Ne pogoduje im širenje puteva, niti otpad koji završava u prirodi. Poslednjih godina često obolevaju od parazita i posledica zagađenja iza kojih stoji čovek.

Posebno je teška situacija s panterom s Floride, jednom od dvadesetak podvrsta pume. Broj ovih jedinki sveo se na ispod stotinu. Američka služba za ribe i divlje životinje proglasila je istočnog kuguara, takođe pumu, izumrlom vrstom. Ova prelepa životinja, poznata i pod imenima mačka duh, planinska mačka, planinski lav, razlikuje se od svog zapadnog rođaka po tamnijoj boji dlake i dužem repu. Divlja mačka teška oko 30 kilograma surovo je lovljena u 18. i 19. veku, ali je viđana sve do tridesetih godina prošlog veka, kada je potpuno nestala.

Ugrožena vrsta

Zbog svega navedenog Svetski fond za zaštitu životinja pumu je stavio na listu ugroženih vrsta. Na privatnim područjima Severne Amerike ove mere dale su određeni rezultat – pre svega manju aktivnost lovaca, što je pomoglo stabilizaciji ove životinjske vrste.

Širenje naselja, mreže puteva i klimatske promene, međutim, nikako ne pogoduju njihovom opstanku, a aktivisti globalne mreže za zaštitu životinja ulažu velike napore da se pume sačuvaju u svojim prirodnim staništima.

Puma je miljenica dizajnera i industrijalaca

Ova vrsta divlje mačke zbog svojih osobina oduvek je bila interesantna dizajnerima, umetnicima, a među retkim je životinjama koja je metaforično prisutna u mnogim sferama ljudskog života.

Silueta pume u skoku čest je motiv različitih brendova, a čuveni nemački proizvođač sportske opreme samo je jedna od kompanija koja je ovu životinju uzela za svoj zaštitni znak. U Brazilu je tako sve do 1995. godine radila fabrika automobila pod ovim nazivom, a jedan od najpopularnijih fordovih modela zvao se puma.

Pod istim nazivom radi više evropskih proizvođača naoružanja, a ovo ime nose i poljski avioni i modeli helikoptera rođeni unutar korporacije Eurokopter.

Činjenice o pumi

Latinski naziv: Puma concolor

Visina: do 60 cm

Dužina: 2-2,5 m

Težina: do 70 kg

Životni vek: 25 godina

Brzina: 50 km/h

Skok: 6 m

Način života: usamljenički

Mladunci: 2-6 mladunaca donosi na svet mama puma