Ova mačka nalik na ocelota jedan je od najspretnijih penjača po drveću među divljim mačkama. Njen dugački rep, okretni zglobovi i velike šape. čine je izrazito brzom i okretnom

Tekst: magazin „Mačka“, Foto: Shutterstock

Divlja mačka margaj smatra se životinjom koja je najbolje prilagođena životu u visokim krošnjama, a s obzirom na to da zglobove svojih zadnjih nogu može da rotira za 180 stepeni, ona se glavom napred spušta niz drveće. Brza je i spretna poput veverice! Takođe, veoma je zanimljivo i to da ova cica-maca može da visi na grani držeći se za nju samo jednom zadnjom nogom. Margaje nazivaju najzanimljivijim i najmisterioznijim „pegavim” mačkama u Centralnoj i Južnoj Americi.

Stanište

Ove preslatke mačke naseljavaju šumovite predele, a neretko se mogu videti kako lutaju plantažama kakaa i kafe, kao i po šumama koje okružuju reke. Naseljavaju velike delove Južne i Srednje Amerike, prevashodno Meksiko, Amazoniju, Argentinu, Urugvaj, Belize, Honduras, Panamu… Nekada su ove mačke obitavale i u Teksasu, ali su u ovoj američkoj državi, nažalost, proglašene izumrlom vrstom.

Izgled

Margaj izgledom veoma podseća na ocelota, ali je dosta manji i spada u divlje mačke srednje veličine. Šare (rozete) na krznu ovih dveju cica-maca su veoma slične, kao i roze nosići. U nekim delovima Južne Amerike zovu ga i „mali ocelot”. Krzno ove mačke je gusto ali mekano, poput pliša, i ona ima izrazito dugačak rep, koji čini čak 70 odsto dužine njenog tela. Zahvaljujući tako dugačkom repu ove divlje mace odlično balansiraju i drže ravnotežu. Imaju izrazito krupne oči i mogu da se pohvale izvrsnim vidom, naročito noću i pri slaboj svetlosti (sumrak i svitanje). Ove mačke imaju i upadljivo velike šape u odnosu na veličinu svog tela.

Ponašanje

Margaji su usamljenici, noćne i teritorijalne životinje. U južnim predelima Brazila, međutim, zabeleženo je da su najaktivniji tokom dana. Iako najviše vremena provode visoko u krošnjama drveća, oni love na zemlji i plen uglavnom nose na visinu kako bi se na miru gostili. Njihova teritorija obuhvata prostor od jednog do čak 20 kilometara. U predelima kojima vladaju oceloti, njihovi stariji i veći rođaci, manje je margaja, koji ih se klone kako bi izbegli sukobe i borbe. Zabeleženo je da margaj može da skoči 2,5 metara uvis i četiri metra udalj. Ovo su veoma inteligentne i domišljate mačke, prave atlete. Uočeno je i da imitiraju zvukove mladunaca svog plena kako bi ih namamili u zamku.

Status

Kao i većina njihovih divljih rođaka, i margaji su ugroženi zbog svog krzna. Ljudi ih nemilosrdno love i njihovo raskošno krzno na crnom tržištu prodaju za velike svote novca. Takođe, veliku pretnju ovoj vrsti predstavlja i krčenje šuma, koje su njihovo primarno stanište. Imaju status gotovo ugrožene vrste i zbog toga što ženke na svet donose maksimalno dva mladunčeta, i to jednom u dve godine, a stopa smrtnosti mladunaca je čak 50 odsto. Za svega deset godina, od 1970. do 1980. godine, zbog krzna je u Centralnoj Americi ubijeno čak 125.000 margaja.

Mladunci

Ženke margaja na svet donose najčešće samo jedno mladunče, veoma retko dva. Kada se rode, mladunci margaja teže svega od 78 do 170 grama i otvaraju oči tek nakon dve nedelje. Prestaju da sisaju majčino mleko sa dva meseca, a polnu zrelost dostižu sa devet do 12 meseci. Margaji se retko razmnožavaju u zatočeništvu.

Ishrana

Na meniju ovih mačaka najčešće se nalaze manji glodari, veverice, oposumi, ptice, ali i veće životinje poput bodljikavih prasića i manjih vrsta majmuna kao što su marmoset i kapucin. Zanimljivo je da ove cica-mace rado jedu i voće.

LIČNA KARTA

Latinski naziv: Leopardus wiedii

Status: Gotovo ugrožena vrsta

Životni vek: od 10 godina u divljini; do 22 godine u zatočeništvu

Težina: 4 – 9 kg teže ove divlje mačke

Dužina: 86 – 132 cm su dugačke ove mačke

Dužina repa: 23 – 52 cm

Leglo: od jednog do dva mladunčeta

Graviditet ženki: 76 – 84 dana