Mužjaci su uvek sami, dok su ženke u društvu jedino dok podižu mlade. Ovo su divlje mačke koje se najčešće mogu videti visoko u krošnjama drveća

Tekst: magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Ovoj mački nije potrebna nikakva pomoć da se uzvere na svako drvo i još brže siđe s njega. Leopard uživa u krošnjama drveća i s visine vreba svoj plen, a neretko i u lovini uživa skriven baš među visokim granama. Na drvo može da podigne i plen koji je znatno teži i veći od njega.

Stanište

Leopardi su snažne i velike divlje mačke, u bliskom srodstvu sa lavovima, tigrovima i jaguarima. Nastanjuju predele Podsaharske Afrike, severoistočne Afrike, centralne Azije, Indije i Kine, i njegova staništa variraju od kišnih šuma do pustinjskih terena. Leopard izbegava samo velika, veoma suva područja, pa ih tako nema u Sahari niti u najsušnijim delovima Namibije. Veliki broj ovih prelepih životinja izvan Afrike ozbiljno je ugrožen, jer ih love zbog krzna i njihov broj se rapidno smanjuje.

Izgled

Veoma su mišićavi, gracioznog hoda, s dugačkim repom i nogama nešto kraćim od svojih drugih divljih rođaka. Najupadljivija karakteristika ovih životinja je njihovo svetlo krzno sa crnim tufnama. Stručni naziv ovih mrlja na krznu su rozete, zbog toga što oblikom podsećaju na ruže. Ako ste se nekada zapitali otkud velikim mačkama ovako upadljive i fascinantne šare na telu, razlog je kamuflaža – da ostanu neprimetne dok vrebaju plen i kreću se kroz gusto rastinje, travu i grane drveća. Možda niste znali i da su crni panteri, kako ih popularno nazivamo, zapravo leopardi crne boje, koji takođe na krznu imaju rozete, ali se one ne razaznaju jer im je i dlaka crna. Crna boja krzna se nasleđuje recesivnim genom, što je pojava koja se naziva melanizam.

Samotnjaci

U odnosu na lavove, koji žive u zajednicama, leopardi su uglavnom samotnjaci. Mužjaci naročito, oni su uvek sami, dok su ženke u društvu jedino dok podižu mlade. Lavovi i leopardi, međutim, imaju jednu zajedničku karakteristiku, a to je snažna rika koja uteruje strah u kosti svakome ko je čuje, i ljudima i životinjama. Mužjaci svoju teritoriju brane upravo glasnim rikanjem kojim teraju suparnike, kao i obeležavanjem teritorije urinom. Ženke, s druge strane, riču kada prizivaju mužjake u vreme parenja, kao i kada žele da dozovu mladunce.

Mladunci

Rađaju se bez karakterističnih crnih tufni na krznu, koje se pojavljuju tek kasnije. Njihove majke potpuno su posvećene njihovoj bezbednosti i brizi o njima, pa ih vešto kriju i neprekidno premeštaju s jedne sigurne lokacije na drugu kako bi ih zaštitile. Tek kada dovoljno porastu i počnu da se igraju i uvežbavaju veštinu lova, majke leopardi se malo opuste. Kada mladunci napune dve godine, odlaze od majke i počinju samostalni život. Majčinski instinkt je veoma snažan kod ženke leoparda, pa se neretko dešava da se mladunci s majkom susreću i kasnije u životu, i provode vreme zajedno.

Lov

Kao i većina divljih, velikih mačaka, i leopardi love kad zađe sunce – kasno po podne i noću. Leopardi se prikradaju plenu, vrebaju ga i uvek se trude da mu priđu što je bliže moguće pre nego što ga zaskoče iz zasede. Na njihovom meniju najčešće se nađu antilope. Zanimljivo je da su leopardi i babuni vekovni neprijatelji, i ove velike mačke ih nemilosrdno love po drveću. Procenjuje se da leopard godišnje pojede oko 400 kilograma mesa, a mogu danima da izdrže bez vode, jer tečnost unose putem hrane.   

Izvrsna čula

Sluh im je izuzetno dobro razvijen, te leopardi čuju i veoma visoke frekvencije koje ljudsko uho ne može da registruje. Imaju izvrstan, stereoskopski vid. Pri dnevnoj svetlosti vid leoparda je otprilike sličan ljudskom, ali u mraku je pet do šest puta bolji. I čulo mirisa im je izvanredno razvijeno.

INFO

Latinski naziv: Panthera pardus

Status: ranjiva vrsta

Životni vek: 12 do 17 godina

Težina: 60 do 80 kilograma

Leglo: dva do tri mladunčeta