Ova mačka je najbrža životinja na kopnu. Tri puta je lakši od tigra, može da pređe 29 metara u samo jednoj sekundi. Ženke žive same, a mužjaci u čoporu. Nemaju instinkt za ubijanjem čim se rode, ali predatori postaju već sa dva meseca.

Izvor: magazin Mačka, Foto: Shutterstock

U trenutku kad dođu na svet izgledaju potpuno neodoljivo. Nezgrapni su, jedva pokretni, imaju paperjaste šiške nasred čela, karakterističan „ogrtač“ plavo-sive dlake s tufnama i predugačke noge. A onda izrastu u najbržu, ako ne i najelegantniju životinju na kopnu.

Reč je, naravno, o gepardu – mački koja ne ume da riče, ne uvlači kandže na prednjim šapama, ali zato pretrči 29 metara u samo jednoj sekundi!

Osetljiva vrsta

Zbog neverovatne lepote danas je, međutim, u statusu „osetljive“ vrste, a pokrenuta je i inicijativa da se proglasi za „ugroženu“. Ovaka „dijagnoza“ uspostavljena je nakon poslednjeg istraživanja kojim je utvrđeno da naša planeta broji tek nešto više od 7.000 geparda ukupno! I mada je njihov prirodni habitat Afrika, gde danas žive u šest država, zapravo se smatra da potiču iz Azije. U ovom trenutku ih možemo naći i u Iranu, doduše tek nekoliko desetina tih tufnastih mačaka.

Najbrža divlja mačka

Iako nevidljivi i nedostupni većini populacije (ako naravno izuzmemo TV i ostale medije), čovečanstvo ne prestaje da se divi ovim prelepim mačkama i njenim natprirodnim karakteristikama, brzini ponajpre. Iako su naučnici dokazali da gepardi svu maksimalnu brzinu od 105 kilometara na sat postižu veoma retko, njihova okretnost i start vredni su svakog divljenja. Da bi uopšte otkrili koliko brzo mogu trčati, naučnici su izradili posebne GPS ogrlice, a samo je rad na njima trajao punih deset godina!

Postavili su ih na pet geparda u delti reke Okvango u Bocvani, i zatim zapisivali rezultate narednih devet meseci. Utvrdili su da retko dostižu maksimalnu brzinu i da uglavnom brzina tokom lova nije prelazila 60 km/h. Ipak, fascinirala ih je neverovatna sposobnost ubrzanja. Primera radi, gepardu je potrebno 3,8 sekundi da razvije brzinu od 100 km na sat, a istu postižu i „zverke“ Lamborghini Murcielaga i Porsche Carrera GT.

500 metara je najveća razdaljina koju gepard može pretrčati u punoj brzini

Da bi gepardu to sve „pošlo za šapom“, on je, u poređenju s lavom od 250 kilograma ili tigrom od 300, težak svega 70, mada većina ne prelazi ni 60. Zato mu je srce ogromno, i to bukvalno. Ovaj organ, nesrazmeno veliki u odnosu na telo, pumpa veće količine krvi, što dovodi do bolje prokrvljenosti mišića. I pluća su mu velika u odnosu na telo, što mu omogućava duboko disanje. Kičma mu je fleksibilna, pa je zato vrlo savitljiv i može spretno menjati pravac pri velikim brzinama, a veliki rep mu pomaže pri ravnoteži. Mršava glava i kratka njuška omogućavaju mu bolju aerodinamiku, ali to podrazumeva i slabu vilicu sa zubima znatno manjim od ostalih predatora. Zato se gepardi retko bore s jačim neprijateljima. Oni jednostavno rade ono što najbolje znaju – trče.

Kako lovi gepard

Ipak, ma koliko bili brzi, nisu uspeli da pobegnu lovokradicama i ljudima koji im okupiraju staništa. U Zimbabveu su ih za deceniju i po sveli sa 1.200 na samo 170. Prema podacima Fonda za očuvanje geparda, oko 1.200 mladunaca ovih životinja je prokrijumčareno iz Afrike u poslednjih deset godina, a njih oko 85 odsto umrlo je na tom putu. Cena mladunca na crnom tržištu ide i do 10.000 dolara.

Ne vole, međutim, da love u paru. I kod ovih mačaka je muško-ženski svet jasno podeljen. Mešaju se samo radi produženja vrste. Ženka živi sama i nema svoju teritoriju za razliku od mužjaka koji žive u zajednici. Braća često provedu zajedno i ceo život.

30 minuta nakon trka neophodno je da se odmori kako bi povratio dah i počeo da jede

Svaki gepard ima svoju zonu lova, ali se često susreću i preklapaju. Ženke se rano osamostaljuju od čopora. U sezoni parenja ženka mokri po teritoriji kako bi poručila da je spremna za mužjaka. Tada joj se udvara više njih istovremeno, ali pobeđuje onaj najdominantniji. Pari se više puta dnevno, i samo su u tom periodu ženke i mužjaci u skladnoj zajednici. Nakon toga se povlači u osamu, tri meseca kasnije dobija mladunce, u proseku tri, najviše osam.

Mladunci geparda

Gepardi nemaju urođeni instinkt za lovom. U dobi od pet do šest nedelja mladunci se pridružuju majci u potrazi za plenom i tada ih ona vaspitava i prenosi im sva potrebna znanja. Prvu lekciju nauče kad im majka donese živ plen i nauči ih da ga sami ubiju. Uz nju su dok ne napune 20 meseci, a često je napuštaju i znatno ranije, već sa godinu dana.

Ranoranioci

Najbrža mačka na svetu je, za razliku od ostalih, ranoranilac. Gepardi su specijalizovani za lov u kasno jutro. Trče uglavnom za gazelama i antilopama.

O gepardu 

Naučno ime: Acinonyx jubatus
Veličina: do 2,3 metra
Hrana: mesožder
Životni vek: 15-20 godina
Prebivalište: savane
Stanište: Afrika, Bliski istok