Oko 60 odsto potraga u lovu ove kraljice lova u savani završava se plenom, iako je teška kao delić lava i slatka kao plišana igračka. Zbog toga nosi epitet najsmrtonosnije mačke na svetu.

Izvor: magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Svetom miševa generacijama se pronosi priča o najvećem užasu s kojim prosečan miš može da se sretne tokom svog grickajućeg života. Retki su primerci ove vrste koji su doživeli i preživeli susret sa bez sumnje najvećim neprijateljem porodice glodara. Ime crnonoge mačke u svim podrumima, ambarima i tavanima izgovara se s jezom i užasom.

Da je ova životinja prava avet za miševe potvrđuje i nauka – po procentu uspešnosti u lovu crnonoga mačka veći je i efikasniji predator od lava, tigra, pa i okretnijih jaguara i geparda. Naučnici su izmerili da se oko 60 odsto njenih potraga u lovu završava plenom. Iako teška kao samo delić lava i slatka kao plišana igračka, ne bez razloga nosi epitet najsmrtonosnije mačke na svetu.

Stanište

Iako se kraljevima savane naziva više divljih životinja, ovaj sjajni nadimak u potpunosti bi mogao da pripadne maloj crnonogoj kraljici afričkog lova. Maca tamnih šapa živi u Južnoj Africi, Namibiji, Bocvani i Zimbabveu. Naoko slatka životinja, živahnih očiju i ušiju, najveći je tamanitelj sitnih životinja, glodara, ptica, pa čak i insekata polupustinja i savana srca Crnog kontinenta.

Najmanja divlja mačka 

Prosečna masa od svega 1,6 kilograma čini je najmanjom živom vrstom mačke. Poređenja radi, prosečna domaća maca vaga između tri i četiri i po kilograma, što nam najbolje dočarava skromne dimenzije ovog odraslog mačeta. Glava joj je nešto veća u odnosu na telo. Krzno joj može biti od boje cimeta preko pepeljaste do beličaste s karakterističnim crnim tačkama koje prave prstenove oko nogu i repa. Tabani ovih maca su crni, po čemu su dobile naučno i opšteprihvaćeno ime.

Izvrsni sluhisti

Crnonoga Afrikanka na prvi pogled izgleda kao preslatka kućna maca. Za razliku od urbanih srodnika, ove životinjice itekako znaju da se brinu o sebi. Iako visoke tek nešto više od pedlja, prilagođene su životu u pustinji. Uz velike uši mogu da čuju plen čak i na velikoj udaljenosti. Imaju dlake na šapama kako bi ih štitile od toplote peska.

Stvorenja noći

Crnonoge afričke mačke žive samostalno i uz veliki respekt celog životinjskog sveta. U pohode na hranu odlaze uglavnom noću. Dan provode uglavnom u odmaranju, i retko se viđaju na dnevnom svetlu. Naseljavaju stenovite i žbunaste terene, a omiljena skloništa su im napuštene zemljane „kuće“ koje podižu termiti. Na jelovniku najčešće imaju manje ptice i glodare, ali mogu da savladaju i višestruko većeg neprijatelja – zeca, pustinjsku lisicu i druge životinje.

Da li znate… da prirodne neprijatelje gotovo da nemaju, ili se uspešno s njima nose

Afrika i danas pamti legendu prema kojoj je crnonoga mačka nekada davno, posle grčevite višednevne borbe, savladala – žirafu. Ovaj trijumf ipak je mit, ali nema sumnje da i on govori o poštovanju srčanosti ove sitne životinjice. Iako je veoma sposobna za borbu, krase je stidljivost i sklanjanje na prvi znak nečijeg prisustva. Ipak, kad je sateraju u ćošak,pretvara se u opasnog protivnika i itekako zna kako da se odbrani. Zato je u nekim delovima južne Afrike zovu i „tigar iz mravinjaka“.

Vrsni atleta

Da je crnonoga afrička mačka, kako je lepo rekao čuveni Leonardo da Vinči, zaista remek-delo prirode, šira javnost mogla je da se uveri u jednoj od epizoda poznate i popularne BBC-jeve serije „Velike mačke“. Gledaoci ovog serijala mogli su da se uvere u sposobnosti životinje teške jedva kilogram. Oko kamere uhvatilo je oštricu njenih čula, kao i neverovatne atletske sposobnosti zahvaljujući kojima uspešno preživljava u surovom i često neprijateljskom okruženju južnoafričke Karu pustinje. Smišljeno postavljene kamere pratile su majku mačku nazvanu Gira, opremljenu posebnom radio-ogrlicom pomoću koje je bilo moguće pratiti njene noćne pohode duge i po desetak kilometara. Karakter, sposobnosti i veštinu ove vrste mačaka najbolje je pokazala scena njenog lova ptice, koju je savladala u vazduhu.

Ostavlja bez daha

Producent ove epizode BBC-jevog serijala Pol Vilijams pre snimanja detaljno se upoznao sa ovom životinjom, ali ono što je video na snimku ostavilo ga je bez daha. Bilo je napeto, dramatično i na granici mogućeg.

„Videli smo kako Gira hvata različite glodare, polako se približavajući, poput domaće mačke koja lovi u bašti“, opisao je Vilijams ove trenutke posle snimanja. „Bili smo zaista iznenađeni kad smo prvi put videli da lovi pticu. Polako je ’kleknula’ iza nečega, spustila se nisko na zemlju i čekala. Mala ševa je skakutala u blizini, na manje od pola metra, ne primećujući opasnost. Nakon nekoliko minuta ptica se uplašila i poletela. Na njeno iznenađenje, Gira je poput katapulta skočila i poletela za njom. Trebalo nam je minut da shvatimo gde se spustila.“

Iako na snimku Gira izgleda kao maca iz dvorišta koja je posle petominutne borbe savladala vrapca na stogu sena, stručnjaci su potvrdili da je ovaj snimak u svega nekoliko kadrova „sabio“ svu prirodu crnonoge afričke mačke.

Najsmrtonosnija divlja mačka

Tri minuta ovog dokumentarca pokazuje ekstreme prirode mačke, od fenomenalnog lovca do posvećene majke koja se brine za preslatke mačiće koji je čekaju da se vrati iz lova.

„Zavirili smo u život crnonoge mačke. Uspeli smo da vidimo sve karakteristike njenog karaktera: slatku spošljašnjost, malu veličinu, smrtnu preciznost i neviđenu spretnost. Ona je harizmatični mali ubica, posebno Gira s njenim ’strašnim pogledom’. Deluje tako nevino, a zapravo je nemilosrdni efikasni predator.“

Ugrožena vrsta

Stručni konsultant ove serije, dr Aleksander Silva, vodeći naučnik za male mačke i vodič u zoološkom vrtu u Kelnu,objašnjava da je velika sreća što su gledaoci imali priliku da vide ovaj po mnogo čemu istorijski snimak. Crnonoga mačka, nažalost, poslednjih decenija je ugrožena u svojim prirodnim staništima zbog čega je dospela i na Crvenu listu najugroženijih životinjskih vrsta Svetske organizacije za zaštitu životinja (WWF).

Kilometrima u potrazi za hranom

Crnonoga maca na svet donosi najčešće dva mladunca, ali njihov broj može biti i do četiri. Mačići postaju samostalni s pet meseci, ali i dalje ostaju u dometu majke. U jednoj godini ženka pokriva u proseku desetkvadratnih kilometara, a toliko prosečno pređe noću u potrazi za hranom.

Smatra se da postoje dve podvrste ovih životinja. Manje i bleđe žive u severnim delovima južne Afrike, a veće i tamnije u južnim delovima. U centralnom delu se nalaze primerci oba tipa. Međutim, najveći protivnik joj je čovek. Ova vrsta je ugrožena najviše širenjem farmi, lovišta, kao i korišćenjem pesticida i drugih hemijskih preparata koji se koriste u poljoprivredi.