Da li znate baš sve o psima?

1341
pas

Svaki ljubitelj i vlasnik psa misli da zna baš sve o svojim omiljenim životinjama, ali da li je baš tako? Možda vas iznenadimo

Tekst: magazin „Pas“, Foto: Shutterstock

1. Najpopularniji pas na svetu je ‒ mešanac. Iako postoji toliko različitih rasa, mešanci su ipak najbrojniji kućni ljubimci. A kada je o rasnim psima reč, u Srbiji ubedljivo prvo mesto na listi omiljenih pas, i to već decenijama, drži – nemački ovčar. U Sjedinjenim Američkim Državama još od 1991. godine to je labrador-retriver, a u Velikoj Britaniji najtraženiji je stafordski bul terijer.

2. Najviši mužjak na svetu je nemačka doga po imenu Fredi, koji živi u Eseksu u Velikoj Britaniji. Ovaj pas visok je neverovatnih 103,5 centimetara! Kao najviša ženka na svetu, u Ginisovu knjigu rekorda upisana je Lizi iz SAD, koja je visoka 96,41 centimetar. S druge strane, najmanji pas na svetu, očekivano, jeste jedna čivava, i to je ženka Mili iz Portorika, visoka svega 9,65 centimetara.

3. Psi su pametniji od mačaka, barem prema broju neurona u mozgu, kažu naučnici. Suzana Herkulano-Houzel, poznata naučnica sa Univerziteta Vanderbilt, iznela je nedavno podatak da psi imaju oko 530 miliona neurona, a mačke „samo” 250 miliona.

‒ Verujem da apsolutni broj neurona u moždanom korteksu odlučuje o bogatstvu njihovog mentalnog stanja i njihove mogućnosti da predvide šta će se dogoditi u okolini na temelju pređašnjeg iskustva. Prema tome, psi imaju veću snagu mozga, a zanimljiv je i podatak da psi imaju najviše neurona među mesojedima – objasnila je ova naučnica.

4. Veliki engleski hrt je ubedljivo najbrži pas na svetu, koji u trku dostiže čak 72 km/h. To i ne čudi kada se zna da je ova rasa odgajana kako bi gonila zečeve, lisice i jelene. Kasnije, veoma popularne trke pasa dodatno su doprinele povećanju njihove brzine i selektivnom uzgoju da bi postali najbrži na svetu.

5.Vodite pse na „snifari” ‒ to je zapravo uobičajena šetnja sa psom, ali u prirodi, negde izvan grada, gde je psećem nosu na raspolaganju njuškanje prelepog cveća, guste trave, panjeva, drveća, tragova drugih životinja… Ova složenica nastala je od engleskih reči sniff – mirisati, njuškati i safari – turistički pohod s razgledanjem prirode i životinja u prirodnom staništu. Njihovo veličanstveno čulo mirisa vapi za prirodom, pa im omogućite da istražuju i njuškaju.

6. Jedna pseća godina nije isto što i sedam ljudskih, kako se to često kaže i u šta se i dan-danas veruje. Životni vek pasa zavisi od njihove veličine, te veliki psi žive znatno kraće od malih. Na primer, životni vek nemačke doge je svega od sedam do deset godina, dok jorkširski terijer živi od deset do 15 godina.

7. U mnogobrojnim studijama u kojima su naučnici ispitivali odnos između dece i pasa, utvrđeno je: da se deca, a posebno devojčice koje imaju pse, radije „poveravaju” ljubimcu nego braći i sestrama; deca kojoj je nešto bilo uskraćeno tokom odrastanja, bilo usled bolesti, razvoda roditelja ili neke vrste nestabilnosti, po pravilu imaju jaču vezu s ljubimcem nego sa svojim vršnjacima; mališani koji imaju kućnog ljubimca brže razvijaju saosećajnost, odgovornost i disciplinu. Studije pokazuju i da čitanje naglas pred ljubimcem pomaže klincima da steknu više samopouzdanja i umanje strah od javnog nastupa u školi.

8. Prema rečima nekih naučnika, psi su zapravo odgovorni za napredak čovečanstva i evoluciju čoveka. Naime, kako objašnjavaju, psi su nam pomagali u lovu, čuvali stoku, i tako omogućili razvoj poljoprivrede, a pružali su nam i dragocenu zaštitu od divljih životinja, čime su nam dali prostora i vremena da civilizacija uznapreduje. Zanimljivo gledište, zar ne?

9. Rezultati jedne ankete u Sjedinjenim Američkim Državama pokazali su da bi čak dve trećine Amerikanaca radije na pusto ostrvo povele svog psa nego partnera. Takođe, oni godišnje potroše neverovatne 33 milijarde dolara na hranu za ljubimce i grickalice. Poređenja radi, na žitarice koje najčešće jedu za doručak godišnje potroše „svega” 8,5 milijardi.

pas na plazi

10. Psi komuniciraju među sobom lavežom i režanjem, ali najčešće, njihova komunikacija je neverbalna. Naime, oni posmatraju govor tela drugog psa i na osnovu toga donose zaključke. Posmatraju rep, uši, stepen napetosti mišića… a sve to govori mnogo više od laveža. Takođe, utvrđeno je da je psima čitanje mimike najsigurniji način da razaznaju osećanja i namere drugih pripadnika svoje vrste. Zato se psi sa dužim njuškama i većom glavom bolje razumeju.

11. Ako ste se ikada zapitali zašto se psi vrte ukrug i kako to pronalaze idealan položaj za obavljanje nužde, nudimo vam odgovor: reč je o tome da kuce vole da se olakšaju u ravni sa vertikalnom osom Zemljinog magnetnog polja. Najveći broj pasa preferira da obavlja nuždu u vertikali sever‒jug. Zašto instinktivno biraju ovaj pravac i kako osećaju magnetno polje Zemlje, još uvek nije utvrđeno, ali barem je sada jasno čemu sve to okretanje i traženje pravog položaja.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here