Problemi sa sistemom za varenje najčešće nastaju kad se životinja prejede, ali i kad se naglo promeni uobičajeni režim ishrane. Međutim, to može biti i znak ozbiljnih oboljenja, pa im je potrebno posvetiti ozbiljnu pažnju.

Tekst: veterinar specijalista dr Nikoleta Novak za magazin Pas; Foto: Shutterstock

Bolesti debelog creva prouzrokovane neprimerenom ishranom relativno često se javljaju kod pasa. Naročito štenci skloni su da uzimaju u usta i da gutaju različite predmete iz okoline, kao i namirnice koje nisu primerene njihovoj ishrani. Vrlo često vlasnici iz neznanja ili neobaveštenosti svojim ljubimcima daju pogrešnu hranu i tako iz najbolje namere stvaraju ozbiljne probleme svojim životinjama.

Pas se prejeo

Problemi najčešće nastaju kad se životinja prejede, ali i kad se naglo promeni uobičajeni režim ishrane. Dovoljno je i samo da vlasnik odjednom zameni jednu briketiranu hranu drugom, a problemi mogu da nastanu i u slučaju hranjenja životinje ostacima sa trpeze ljudi. Posebno je opasno „cunjanje” ljubimca po smeću ili mestima gde se odlažu odbačeni ostaci namirnica.

Veterinar

Svaku životinju kod koje su prisutni simptomi oboljenja debelog creva treba pažljivo pregledati, ali i vlasnike vrlo detaljno ispitati o načinu i režimu ishrane njihovog ljubimca. Važni su odgovori na pitanja da li je u skorije vreme bilo promena u načinu hranjenja, da li je možda izvršena zamena jedne briketirane ili konzervisane hrane drugom, da li su psu ili mački dostupne kante za smeće, đubrišta, ili da li je životinja sklona da u usta uzima i glođe različite predmete.

Ako veterinar ustanovi da su pas ili mačka u svoj organizam uneli neprimerenu supstancu ili ako je probleme nenamerno izazvao vlasnik promenom načina hranjenja, veterinar će odmah preporučiti da pas 24 časa gladuje. Veterinar će proceniti da li je životinja dehidrirala toliko da joj je potrebno nadoknaditi tečnost davanjem infuzionih rastvora. Stručnjak će takođe proceniti da li i kakvu terapiju treba primeniti.

Adekvatna hrana

Posle jednodnevnog gladovanja obolelu životinju treba hraniti visoko svarljivim namirnicama raspodeljenim u većem broju obroka. Hrana treba da sadrži nizak procenat masnoće, visok procenat lako svarljivih ugljenih hidrata, kao i proteine koji su visoke biološke vrednosti. Stolica obolele životinje se obično normalizuje u roku 3-5 dana pod navedenim režimom ishrane. Postoji i komercijalna hrane za životinje obolele od bolesti debelog creva. Davanje takve hrane dobar je i siguran način za sanaciju oboljenja.

Problemi s parazitima debelog creva kod pasa

Infestacija crevnim parazitima Trichuris vulpis jedan je od najčešćih uzroka akutnih ili hroničnih oboljenja debelog creva kod pasa. Izmet obolelog psa u tom slučaju je sluzav i krvav. Kod pasa se javlja i izrazita bolnost prilkom pregleda trbuha, neraspoloženje, smanjen apetit ili potpuni nedostatak želje za hranom, što sve prati i gubitak telesne težine. Kod mlađih pasa moguća je pojava jasno vidljive anemije, kad vidljive sluzokože psa postaju bledoroze, čak i bele boje. Međutim, mnogi infestirani psi ne pokazuju nikakve kliničke simptome i opasan su izvor zaraze za druge pse.

Odrasle gliste u crevima pasa produkuju jaja koja pas sa izmetom izbacuje u spoljašnju sredinu. Jaja Trichuris-a mogu godinama da opstanu u spoljašnjoj sredini i da budu izvor infekcije za druge pse. Naročito veliki problem predstavljaju travnjaci i druge površine koje je teško čistiti i dezinfikovati, a preko kojih prelazi ili na njima boravi veći broj životinja. Jaje Trichuris-a koje je dospelo u spoljašnju sredinu u povoljnim uslovima se embrionira za desetak dana i postaje infektivno. Kad pas unese infektivno jaje u organizam iz njega se u tankom crevu razvija larva koja u tankom crevu boravi oko deset dana, a zatim se premešta u slepo crevo i kolon gde završava svoj razvoj i postaje polno zreo parazit. Ženke parazita počinju da produkuju jaja 70-107 dana po dospeću u organizam pasa. Jedna polno zrela ženka parazita može dnevno da stvori 1.000 – 4.000 jaja a živi i do 18 meseci. Paraziti oštećuju sluzokožu debelog creva i dovode od njegovog zapaljenja. Paraziti se hrane tkivnim tečnostima, krvlju i delovima ćelija.

Prevencija

Na tržištu postoje brojna komercijalna sredstva koja se koriste u tretmanu i prevenciji infestacije Trichuris vulpis-om. Veterinar će po dijagnostikovanju ovoga oboljenja propisati odgovarajuće sredstvo, kao i njegovo doziranje. Bilo koje komercijalno sredstvo da se upotrebi, potrebno je ponoviti tretman posle tri nedelje zato što ni jedno od sredstava ne deluje na larve i jaja parazita, a oko tri nedelje je potrebno da se iz larvi razviju odrasli oblici.

Kod štenaca čišćenje od crevnih parazita treba obavljati na svakih mesec dana, a kod odraslih pasa u intervalima od tri do šest meseci u zavisnosti od sredine u kojoj pas boravi i gde se kreće.

Infestacija ljudi parazitima Trichuris kontroverzna je i nije dokazana, ali vlasnici treba da budu upoznati s higijenskim merama za uklanjanje psećeg izmeta, kao i da redovno čiste svoje ljubimce od crevnih parazita.

Tumori debelog creva kod pasa

Tumori koji se pojavljuju u debelom crevu malih životinja čine 30-60 odsto svih tumora koji se javljaju u sistemu za varenje pasa, a dve trećine ovih tumora po svojoj prirodi su maligni.

Klinički znaci kod životinja koje u svom debelom crevu imaju neki od tumora najčešće su nejasni i nekarakteristični, pa ih je nemoguće razlikovati od kliničkih znakova koji se javljaju kod drugih bolesti debelog creva. Sistemski znakovi oboljenja obično nisu prisutni osim ako dođe do pojave metastaza.

Tumori debelog creva, bilo da su benigni ili maligni po prirodi, javljaju se obično kod srednje starih ili starijih životinja, ali opisane su pojave tumora i kod životinja ispod dve godine starosti. U zavisnosti koji je tumor u pitanju, zavisiće i kojom će se brzinom uvećavati. Nekad je tumor debelog creva vrlo teško dijagnostikovati standardnim dijagnostičkim metodama kad on vrlo malo prominira iznad površine sluzokože creva.

Da bi se dijagnoza tumora postavila, potrebno je izvršiti sve kliničke preglede pacijenta koji uključuju i rektalni pregled, rentgenološki i ultrazvučni pregled. Endoskopski pregled debelog creva je odličan metod pregleda debelog creva jer ujedno omogućava i uzimanje uzorka za patohistološki pregled, ali, nažalost, u našim uslovima rada nije moguć. Da bi se utvrdilo da li je tumor debelog creva po svojoj prirodi maligni ili benigni neophodnio je izvršiti patohistološki pregled uzorka tumora.

U zavisnosti od prirode tumora veterinar se odlučuje da li da izvrši operativno odstranjivanje tumora ili ne, i kakve terapeutske mere će sprovesti nad pacijentom.