U studiji koju su sproveli američki istraživači učestvovala su 34 psa različitih rasa i njihovi vlasnici. Vlasnici su bili odvojeni staklom od svojih ljubimaca, ali su oni mogli da ih vide i da ih čuju, a mogli su i šapama da otvore staklena vrata. Potom su istraživači zamolili ljude da na svakih 15 sekundi uzviknu „upomoć”, nekada smirenim tonom, a nekada veoma uznemireno, a neke su zamolili i da zaplaču, ili oponašaju zvuk plakanja.

Potom su posmatrali pse i merili otkucaje njihovog srca i njihove reakcije. Najveći broj pasa gurao je staklena vrata i otvarao ih kada su njihovi vlasnici plakali ili panično dozivali upomoć. Takođe, zanimljivo je i da su psi koji su otvorili vrata i otišli do svojih vlasnika bili pod manjim stresom nego oni koji su ostali s druge strane stakla i u nemogućnosti da pomognu.