Kod mačaka veliku opasnost predstavlja širenje virusne, fatalne infekcije FIV veoma slične HIV-u kod ljudi koja se prenosi putem ujednih rana.

Uklanjanjem organa za reprodukciju eliminiše se ova, kao i druge bolesti poput gnojne upale materice ili tumora mlečnih žlezda.

Izvor: magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Nisu retki vlasnici mačaka koji zaziru i od samog pomena mogućnosti da životinju podvrgnu sterilizaciji ili kastraciji. “Nikada to ne bi uradio svom ljubimcu”, “To je sastavni deo života, zašto da ga lišavam prirodnog osećanja i potrebe”, “Ko zna kako će se osećati posle zahvata”, stavovi su o ovom pitanju koje najčešće čujemo od ljudi koji svoj dom dele sa macama.

U strahu za svoje ljubimce, njihovi vlasnici često zaboravljaju dobre strane sterilizacije i kastracije, kao i da ovim zahvatom mogu da im spasu život i učine ga kvalitetnijim.

Da li sterilisati mačku?

Nema sumnje da je odluka o sterilizaciji jedna od najtežih odluka vlasnika kućnog ljubimca. Mnogima je i sama pomisao zastrašujuća, dok drugi opet stotinu puta premeravaju rizik i moguće posledice. Stav stručnjaka, međutim,  jasan je i ne ostavlja prostor za sumnju –  odstranjivanje organa za reprodukciju najbolji je način kontrole populacije mačaka, ali i efikasan metod prevencije mnogih bolesti.

Odstranjivanje organa za reprodukciju najbolji je način kontrole populacije mačaka, ali i efikasan metod prevencije bolesti

Na ovo ukazuje i profesor Veterinarskog fakulteta u Teksasu Mark Stikni, jedan od najcenjenijih stručnjaka za veterinu u svetu, kao i najveći broj domaćih eksperata male prakse. Svi oni slažu se da sterilizacija maca ima višestruke koristi, posebno po njihovo zdravlje.

„Sterilizacija je način da se izbegnu sva iskušenja i problemi koji nastaju u procesu „teranja“. Time se izbegavaju neželjena legla, koja zadaju dosta glavobolje vlasnicima. Korist kastracije je i u drastičnom smanjenju agresije u kontaktu sa drugim mačkama“, navodi Stikni u izjavi za američki magazin „Modern Cat“.

Sterilizacijom se eliminišu urinarne infekcije i upala materice

On podseća i da je lutanje kao prateća pojava teranja i predigra parenja za mačke izuzetno rizična. Macu koja bez kontrole izađe „u život“ u spoljnom svetu čekaju nebrojene opasnosti. Postoji, naime, mogućnost da se ljubimac izgubi, podleti pod točkove automobila ili nestane u šahtovima, podrumima i sličnim otvorima.

Kastracija mužjaka odnosno sterilizacija ženki važan je korak u kontroli populacije životinja. Svedoci smo velikog broja životinja koje žive na ulici, a mnoga neželjena legla završavaju pored puteva ili kontejnera.

Prednosti sterilizacije

Veterinari ne propuštaju da istaknu brojne medicinske prednosti sterilizacije i kastracije. Sterilizacijom se eliminišu urinarne infekcije, upale materice i druge bolesti koje u većini slučajeva zahtevaju hirurške zahvate. Kao i kod pasa, ovom rutinskom intervencijom umanjuje se rizik od tumora mlečnih žlezda, posebno ukoliko je zahvat obavljen pre prvog teranja.

Ženke mačaka u rizičnoj su grupi za više vrsta kanceroznih oboljenja. Kod njih se javlja rizik od raka mlečnih žlezda, materice, jajnika. Uklanjanjem reproduktivnih organa ovaj rizik se potpuno isključuje, kao i komplikacije izazvane teškim porođajem (distocijom).

Kastracija mačora

Veterinar Nikoleta Novak iz beogradske ambulante „Novak“ podseća i da su mužjaci, posebno oni koji često beže i nekontrolisano se pare, izvor polno prenosivih bolesti, koje se uklanjanjem organa za reprodukciju trajno neutrališu.

“Kod mačaka veliku opasnost predstavlja širenje infekcije FIV –  virusne, fatalne infekcije, veoma slične HIV-u ljudi. Ona se prenosi putem ujednih rana. Mačori su, takođe, izrazito skloni teritorijalnom obeležavanju koje može da bude vrlo neprijatno po vlasnike. Već nekoliko nedelja posle zahvata gube ovu naviku. Kastraciju ne treba odlagati u slučaju mačora koji ispoljavaju agresivno ponašanje prema vlasnicima.

Ono je u početku, u najvećem broju slučajeva izazvano potrebom životinje za parenjem i teritorijalnom dominacijom. Međutim, ako se kastracija predugo odlaže, može da se stvori promenjen modul ponašanja i loša navika koju hirurški zahvat ne može da reši” piše na svom blogu veterinar Nikoleta Novak.

Promene u ponašanju mogu da se primete kod ženki koje se ugoje pa postnu trome i lenje

Ponašanje mačaka

Stanovište da je ljubimca bolje ostaviti netaknutog opravdano je samo u slučaju rasnih, pedigriranih ili životinja koje odlukuje dobar kvalitet karaktera ili zdravlja, i kod kojih je poželjno sačuvati dobre genetske osobine i preneti ih na sledeće generacije. U svim ostalim slučajevima, svi argumenti su na strani sterilizacije.

„Što se samog karaktera i ponašanja ženke posle sterilizacije tiče, ne dolazi ni do kakvih bitnih promena. Mačke koje su bile dobri lovci ostaju dobri lovci, a one koje su volele igru i bile društvene, ostaju takve i ubuduće. Promene u ponašanju mogu da se primete kod onih ženki koje se ugoje pa zbog toga postaju trome i lenje. Metabolizam sterilsanih ženki jeste sporiji zbog nedostatka polnih hormona ali ako vlasnik kontrolisano hrani sterilisanu ženku gojaznost se može vrlo lako izbeći”, naglašava Nikoleta Novak.

Analizirajući prednosti i mane sterilizacije i kastracije veterinari ukazuju da ukoliko se ovi zahtevi obave profesionalno i na vreme znatno umanjuju i troškove veterinarske nege i kasnijeg lečenja ljubimaca.

Sterilišite kućne ljubimce

Veterinari za sada nemaju parametar koji pouzdano pokazuje kako parenje i potomstvo deluju na psihu životinje i da li im uskraćivanjem potomstva uskraćujemo i nešto što je važno njihovoj unutrašnjoj stabilnosti. Činjenica je i da se životinje među sobom jako razlikuju.

Neke ženke pokazuju snažnu želju za parenjem i dobre su majke, dok postoje i one koje izbegavaju parenje, nisu zainteresovane za potomstvo pa su čak i prema njemu agresivne.

Pojedini vlasnici mačaka smatraju da je sterilzacija akt protiv prirode njihovih ljubimica. Veterinari priznaju da je ovaj stav u osnovi tačan, ali i podsećaju da je jednako protiv prirode i običaj zabranjivanja ženkama da se pare prilikom svakog teranja.