Zdravlje: Mačja sida

0
342
bolesna macka

U najvećoj opasnosti od dobijanja FIV-a su odrasli nekastrirani mužjaci, starosti od tri do deset godina, koji izlaze napolje i u sezoni parenja se sukobljavaju s drugim mačorima

Tekst: spec. dr vet. Ana Vukićević za magazin “Mačka”, Foto: Shuterstock

Mačja virusna imunodeficijencija, poznata kao mačja sida (Feline immunodeficiency virus ‒ skraćeno FIV) spada u teške zarazne bolesti mačaka. Kao što se kod ljudi može desiti da neke rizične grupe postanu HIV pozitivne ili obolele od HIV-a, tako se može desiti da određene grupe mačaka postanu FIV pozitivne ili da obole od FIV-a.

HIV i FIV su bolesti slične po simptomima i po epidemiologiji, te otuda i naziv. Virus FIV pripada istoj familiji kao i HIV (Retrovirus), ali nije opasan po čoveka, odnosno ne spada u zoonoze (bolesti koje se prenose sa životinje na čoveka).

Rizične grupe

U rizičnu grupu spadaju odrasle mačke koje izlaze napolje, slobodno lutaju, sklone su teritorijalnim borbama, naročito u sezoni parenja. To su najčešće odrasli nekastrirani mužjaci, starosti od tri do deset godina, ili ređe ženke koje se pare sa takvim mužjacima (kada ženku u toku parenja zaraženi mužjak ujede za vrat), jer se uzročnik u najvećem broju slučajeva širi pljuvačkom, odnosno ujedom zaražene jedinke. Moguće je, ne tako često, prenošenje virusa putem krvi (transfuzijom). Inficirane mačke stvaraju antitela na ovaj virus, ali ga ne mogu izbaciti iz organizma. Virus se veoma retko prenosi preko placente ili mleka sa majke na plodove, ali se mogu preneti antitela majke, koja se u organizmu mačića zadržavaju do šestog meseca. Za razliku od HIV-a, FIV se ne prenosi polnim putem.

Klinički znaci

Nakon prodora u organizam, virus ulazi u leukocite, najčešće u limfocite, u njima se umnožava, oštećuje ih i na taj način kompromituje imunološki odgovor. Mnoge mačke inficirane FIV-om godinama budu bez simptoma. Ne postoje karakteristični simptomi ove bolesti.

Primarna faza infekcije ‒ Nastaje nekoliko nedelja posle kontakta mačke sa virusom, koji se rasejava po organizmu, što dovodi do blago povišene telesne temperature, letargije, slabijeg apetita, uvećanja limfnih čvorova, upale pojedinih delova oka i promena u krvnoj slici (smanjenje broja ćelija bele krvne loze). Traje nekoliko dana do nekoliko nedelja.

Supklinička, latentna faza ‒ Najčešće traje godinama i nije praćena nikakvim simptomima, tj. zaražene mačke izgledaju kao da su zdrave. Dužina ove faze zavisi od starosnog doba mačke i od soja virusa. Imuni sistem suzbija virus, usporava njegovo umnožavanje i održava ga na niskom nivou.

Hronična, terminalna faza – Karakteriše se raznim oboljenjima, usled sekundarnih infekcija. Zbog oslabljenog imuniteta u ovoj fazi, slično kao kod obolelih od AIDS-a, nastaju mnoge druge bakterijske, gljivične i virusne bolesti. Javlja se hronična dijareja, anemija, upalni procesi na oku, zapaljenje i insuficijencija bubrega, promene u ponašanju (demencija, skrivanje, besciljno lutanje, uporno lizanje, tikovi, nekoordinisano kretanje), visoka telesna temperatura, uvećanje limfnih čvorova. Najčešće dolazi do upale desni i sluzokože usne duplje (gingivostomatitis), pa takve mačke otežano jedu, balave i progresivno mršave. Virus drastično „obara” imunološki sistem, dolazi do znatnih promena u krvnoj slici (smanjenje broja ćelija bele krvne loze), mišićne slabosti, povećane sklonosti ka promenama na koži ‒ ektoparazitozama (šugarac, demodikoza i slično), ili se na primer mogu pojaviti rane koje teško zarastaju.

Kod mačaka inficiranih FIV-om znatno je češća pojava tumora (naročito limfoma i leukemije), kao i drugih bolesti, poput mačjeg virusnog peritonitisa, toksoplazmoze i sl.

Dijagnostikovanje bolesti

macka kod veterinara

Na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i analizom krvne slike moguće je postaviti sumnju na FIV infekciju, ali sigurna dijagnoza je moguća jedino laboratorijskim dokazivanjem prisustva specifičnih antitela u krvi mačke. U zapadnim zemljama test na FIV se preporučuje kod svih mačaka koje su bolesne, kod onih udomljenih sa ulice, ako imaju ujed ili rane od borbe sa drugim mačkama, ako su se posle nekog vremena lutanja vratile kući… Kod nas je moguće uraditi testiranje na mačju sidu, ali se vlasnici prilično retko odlučuju za ovu laboratorijsku analizu zbog visoke cene testiranja.

Lečenje

FIV spada u neizlečive infektivne bolesti, međutim, zaražene mačke kod kojih se simptomi nisu pojavili, kao što smo već rekli, godinama (u proseku tri do pet, ponekad i do osam godina) mogu biti u latentnoj fazi bolesti uz očuvan kvalitet života. Kod FIV pozitivne i imunodeficijentne mačke, ako je dijagnostikovana sekundarna infekcija, primenom odgovarajuće potporne terapije i davanjem antibiotika tokom dužeg vremena može se koliko-toliko kontrolisati bolest. Veoma je poželjno davanje antivirusnih lekova, imunomodulatora i interferona, ali je ova terapija veoma skupa. Dobrim i praktičnim se pokazalo uklanjanje svih pretkutnjaka i kutnjaka kako bi se efikasno rešio problem stomatitisa, odnosno bolne upale sluzokože usne duplje.

Prevencija

„Zdrave” FIV pozitivne mačke – moraju se kastrirati, odnosno sterilisati, i konstantno držati u kući, kako bi se sprečilo dalje širenje virusa. Prenos virusa među mačkama koje žive pod istim krovom je veoma redak (kada mačke umivaju jedna drugu), ali je moguć. Postoji i komercijalna vakcina protiv ove bolesti, ali je dostupna samo u SAD, Australiji i Novom Zelandu. Kod nas nije registrovana.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here