Zašto kuca lovi auto

0
273

Veliki broj ljubimaca ne može da odoli da se ne zaleti na automobil u pokretu. Pravi odgovor na pitanje zašto to čine niko ne zna, ali ova praksa može da bude veoma opasna

Tekst: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Ne brine me kada Džeki juri za kolima na ulici. Počinjem da brinem kada ih donese kući i zakopa u dvorištu. Stari vic, kao i svaka dobra šala, krije zrnce istine. Ipak nije za šalu istina da ogroman broj ljubimaca i pasa lutalica ne mogu da odole da se ne zalete na automobil u pokretu. Trku za kolima obično prati glasan lavež i nasrtaj na njegove rubove. Atak na četvorotočkaše, srećom, većina životinja završava posle nekoliko desetina metara. Juriš time obično biva završen, ali samo do nailaska sledećeg vozila na koje će se životinja sa podjednakom snagom i srčanošću okomiti.

Zašto psi jure automobile?

Vide li u njima nešto preteće? Zašto na njih laju? Da li u njima vide živa stvorenja ili su na njih samo ljuti zbog nekog starog neželjenog susreta ili davnog udarca?

Na pitanja koja oduvek zbunjuju vlasnike kuca, stručnjaci ne daju jednoznačan odgovor. Ipak, većina je saglasna da je reč o urođenim instinktima koji nikada ne mogu da se isključe iz ponašanja životinje.

Iako niko nikada nije video da pas ubije ili bar ujede auto, mnogi tvrde da oni u automobilima vide plen. Psi su rođeni lovci, a sve što se kreće može da posluži kao lovina. Prema nekim objašnjenjima, psi u vozilima u pokretu vide velike zveri poput onih kakve su ih hiljadama godina lovili, pa ih napadaju praktično u – samoodbrani.

“Vreme i blizina ljudi učinili su da psi od srčanih i hrabrih predatora postanu simpatični i umiljati kućni ljubimci. Evolucija, međutim, nije uspela da do kraja očisti prošlost pasa i potpuno ih pacifizuje. Tragovi vekova provedenih u surovoj borbi za opstanak mogu da se uoče i danas. Korenima usađenim u dubokoj prošlosti možemo delimično da objasnimo i njihovu jurnjavu za automobilima”, kaže za magazin Pas, veterinar Jovan Atlagić.

Lovina

U lavežu i jurišanju na točkove automobila, prema njegovim rečima, možemo da prepoznamo model nekadašnjeg reagovanja na približavanje neprijatelja, odnosno lovine. Ovakvo ponašanje u realnim uslovima danas možemo da uočimo kod lovačkih pasa. Na isti način kako reaguju u susretu sa kolima, ptičari i goniči se ponašaju i prilikom približavanja divljih životinja.

Veterinari ovakvo ponašanje pasa objašnjavaju i iskonskom borbom za teritoriju. Reč je o najstarijem obliku ponašanja životinja u čijem je središtu gola borba za opstanak. Formula je jasna – na jednom prostoru može biti samo jedan pas. On je tu gazda, on bira najbolju hranu i ženke po svom izboru. Zato je sve što se kreće, i uz to se glasno oglašava, potencijalna konkurencija koju što pre treba oterati sa vlastite teritorije.

Protivnik

Primer za ovu vrstu reakcije možemo da vidimo u susretu dva psa. U toj situaciji oba procenjuju koji je od njih jači. Do ovog saznanja oni veoma često dolaze posle fizičkog sukoba, ali tuča nije i jedini put do utvrđivanja dominacije. Pas koji izgubi borbu, bilo direktnu, bilo “diplomatsku”, odlazi poražen i podvijenog repa sa poprišta. Pobednik se, međutim, time ne zadovoljava. On ga juri sve dok ne bude  potpuno siguran da je konkurent dovoljno daleko od spornog prostora. Pas pobednik u tim okolnostima želi da isključi svaku mogućnost da se pobeđeni pas vrati na njegov prostor.

“Jedno od objašnjenja ove pojave jeste da automobil u pokretu pas vidi kao potencijalnog protivnika koji ugrožava teritoriju na kojoj je dominantan. Napad je logična reakcija životinje na pretnju, a napadom pokušava da ga otera i poruči mu da se tu više ne pojavljuje. Zašto je na meti pasa točak vozila teško je reći, ali je moguće da u njegovim očima deluje kao eksponent jedinke koja beži. Moguće je i da sopstveni lik koji vidi na šasiji ima udela u ovakvom ponašanju”, kaže Atlagić.

Drugi razlog može da leži u jednostavnoj činjenici da mu je taj deo “neprijatelja” najbliži i najzgodniji za ugriz.

Dosada

Postoje, međutim, i alternativne tvrdnje da kuce ganjaju četvorotočkaše jednostavno zato što im je – dosadno. A bučni “jugić” sa pocepanim auspuhom može da bude dobra razonoda. Niko, međutim, nije objasnio zašto trče za nekim automobilima, dok na druge ne obraćaju pažnju.

Najveći problem za vlasnike pasa je strah da bi životinja mogla da nastrada trčeći za vozilima. Mnogi zato pokušavaju da ih nauče da se uzdrže od upražnjavanja ove navike. Veterinari savetuju da je najbolje da se višak energije psa usmeri na neku korisniju, ili bar bezopasniju zabavu. Vodite psa u duge šetnje ili na trčanje, bacajte mu frizbi… Ako se dovoljno umori, ni na kraj pameti neće mu biti da juri za točkovima.

Saveti

Da biste sprečili da vaš pas počne da juri automobile morate da uhvatite prvi momenat kada pokaže interesovanje za kola i skrenete njegovu pažnju na nešto drugo što će mu takođe biti zabavno. Pre nego što krenete u šetnju pripremite poslastice i ponesite ih sa sobom. Tokom šetnje, čim vidite da vaš pas gleda za automobilima pozovite ga po imenu. Kada se okrene prema vama, pohvalite ga i dajte mu poslasticu. Ako se ne okrene mahite hranom ili omiljenom igračkom ispred njega. Kada mu skrenete pažnju dajte mu tu poslasticu ili igračku. Nastavite to da radite sve dok ne razvije automatski refleks da, svaki put kada vidi auto u pokretu, pogleda prema vama.

Za neke pse je dovoljno i da ga gazda povišenim tonom opomene kada krene za automobilom, a zatim ga pomazi i pohvali kada odustane.

Šta raditi sa psima koji jure automobile:

– Držite psa iza ograde ili u ograničenom prostoru da ne bi mogao da istrčava na ulicu za automobilima

– Ako šetate psa bez povoca nemojte ga izvoditi negde gde ima automobila

– Naučite psa da se odaziva čim ga pozovete. O tome kako da to učinite pisali smo u jednom od prošlih brojeva. Obučavajte ga daleko od saobraćaja i tek kad se uverite da je naučio komandu “testirajte” ga na ulici. Imajte u vidu da psi koji nauče komandu “dođi” u relativno mirnim uslovima, često ne shvataju da moraju da je poštuju i kada su uzbuđeni.

– Postoji i opcija da psa koristeći se mehanizmom uslovnog refleksa naučite da poveže jurcanje za automobilima sa neprijatnim iskustvima koristeći prodorne zvuke, sprejeve intenzivnog ukusa i mirisa ili neku vrstu kazne. Iako sprave koje se mogu koristiti u te svrhe mogu da se nabave preko interneta trebalo bi da izbegavate njihovo korišćenje. Posebno ako to ne činite u saradnji sa iskusnim i proverenim profesionalcem. Nikako ne smete biti nehumani prema svom psu.

Šta ne treba da radite:

– Nikako ne pokušavajte da svog psa izložite saobraćaju, a onda ga pretučete kada pojuri za automobilom. Ne samo što je nehumano, nego je i nekorisno i neefikasno. U najboljem slučaju naučićete ga da se uzdržava kada ste vi tu, ali će prvom prilikom izjuriti na ulicu kada ostane sam. U najgorem – možete da povredite psa, narušite poverenje koje ima u vas i prouzrokujete druge probleme poput straha i agresije.

– Nemojte da namerno puštate psa da se zaleti za automobilom, a da onda zategnete povodac i tako ga zasutavite. Ovo bi moglo ozbiljno da mu povredi vrat.

– Ni u kom slučaju ne pokušavajte da uplašite psa tako što ćete ga namerno malo “udariti” autom ili ga gađati nečim iz automobila. Tako biste mogli da ga ozbljno povredite ili čak da ga ubijete.

Iza ograde

Neće svi psi koji jure automobile iza ograde dok su u dvorištu, to isto činiti kada se nađu na ulici. Ali neki svakako hoće jer je uzbuđenje jurnjave preveliko da bi ga ignorisali. Neki se čak toliko uzbude da se zalete u ogradu ili pokušaju da je preskoče, pri čemu bi mogli da se povrede. Takođe, jurnjava za kolima iza ograde može da se razvije i u jurnjavu za drugim stvarima, poput džogera ili skejbordera kada prolaze pored dvorišta. Ako vaš pas nikako ne može da izađe iz dovrišta i ne pokazuje interesovanje da juri druge stvari, jurnjava za automobilima iza ograde relativno je bezbedna. U suprotnom, to je problem kojim bi trebalo da se pozabavite.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here