Tigar? Lav? Ne, to je mačka

0
183
macka

Ako do sada niste bili svesni da u svom domu imate malog predatora, tigra ili lava “u malom pakovanju“, zasigurno ćemo vas ovim tekstom u to uveriti. Fizički, domaća mačka izgleda gotovo identično kao afrička divlja mačka, a DNK tigra i domaće mačke se skoro potpuno poklapaju.

Tekst: magazin “Mačka”, Foto: Shutterstock

Dokazi da su mačke bile poštovane i tretirane kao kućni ljubimci datiraju još iz vremena od pre 9.500 godina. Na Kipru je pronađena grobnica sa posmrtnim ostacima mačke i njenog vlasnika, i upravo ovo otkriće neupitno svedoči o tome da naše prijateljstvo traje gotovo deset milenijuma. Prema dostupnim podacima, u svetu je danas oko 600 miliona mačaka kućnih ljubimaca, a pretpostavlja se da ih je isto toliko u divljini.

Nisu domaće životinje

Jedna od poslednjih naučnih studija, koja je izazvala veliku pažnju svetske javnosti, tvrdi

da mačke nisu domaće životinje i da su tek delimično pripitomljene. Kako kažu istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu, iako su ljudi počeli da čuvaju i pripitomljavaju mačke pre otprilike 9.000 godina, njihov DNK i dalje ima iste osobine kao DNK njihovih dalekih predaka.

  • Činjenica je da su mačke zadržale sposobnost lova i snalažljivosti, a iljudi su zapravo imali veoma mali uticaj na prirodu mačaka. Prvobitno su vaspitane da love glodare i za to bivale nagrađene hranom, što je dovelo do promene u grupi matičnih ćelija i rezultiralo tek delimičnim pripitomljavanjem. Odgajivači se decenijama trude da rasama menjaju  boju, veličinu, oblik tela, ali mačja ćud je uprkos svemu tome i dalje ostala delimično divlja. Mačke su poslušne samo zato što za to dobijaju nagradu u vidu hrane – istakao je Ves Voren, vanredni profesor genetike na Univerzitetu u Vašingtonu.

Sličnosti

Nije potrebno biti znalac, već samo vlasnik jedne mačke, pa da se nedvosmisleno zna da su naši ljubimci predatori, samo dolaze “u džepnom pakovanju“. Način na koji se prikradaju „plenu“, kako ga love, koliko su spretni i agilni… sve su to odlike i velikih, divljih mačaka. Fizički, domaća mačka izgleda gotovo identično kao afrička divlja mačka, koja je, kako kažu naučnici, i najbliži predak današnje domaće mačke. A ako uz to imamo podatak da se DNK tigra i DNK domaće mačke poklapaju čak 95,6 odsto – onda je zaista sve jasno.

Vid

Ali, da krenemo redom i predstavimo sve sličnosti između naših umiljatih mezimica i velikih mačaka. U životinjskom svetu su mačke (i velike i male) jedne od retkih životinja koje mogu da se pohvale izvrsnim noćnim vidom. Boje u kojima vide svet su pomalo neobične, u nijansama plave i zelene, i ne vide pune, čiste boje već donekle zamagljene. Interesantno je to da samo male mačke imaju vertikalne zenice. Kada je svetlo jarko, izjutra na primer, njihove zenice su najtanje, kako bi kontrolisale koliko će svetlosti dopreti u oko. Kada je mračno, njihove zenice se rašire što je više moguće kako bi upile svaki tračak svetlosti. 

Periferni vid

Možda niste znali, ali i divljim i domaćim mačkama je periferni vid znatno bolji od ljudskog.

– Preciznije rečeno, mačke imaju veći domet perifernog vida,što im pomaže u primećivanju plena koji se pomera. Za razliku od ljudi, čije je vidno polje oko 210 stepeni, kod mačaka je ono čak 285 stepeni. Naravno, svemu ovome doprinosi impresivna okretnost vrata, zatim pozicija očiju na prednjem delu glave, veličina očiju u poređenju s veličinom lobanje i ispupčenost očnih jabučica. Mačka dobro detektuje pokret i vidi kretanja koja su prebrza za ljudsko oko, ali se teže fokusira na spore pokrete. Oči mačaka se fokusiraju na objekte koji se kreću brzo ili krivudavo, što u prirodi predstavlja njen plen ili potencijalnog napadača – objašnjava doktor veterinarske medicine Srđan Obradović.

Telo i brkovi

Mačje telo sazdano je da lovi i da bude izuzetno fleksibilno. Šape divljih i domaćih mačaka su anatomski potpuno iste, na prednjim šapama imaju pet „prstiju“, a na zadnjim po četiri. To je veoma važno za fleksibilnost i brzinu, a takođe im omogućava da budu bešumne kada se prikradaju plenu.

Kada love, one se prikradu plenu kako bi mogle da ga fokusiraju. Njihovi brkovi odlični su pomagači tokom lova, jer zahvaljujući njihovoj velikoj osetljivosti mačke mogu besprekorno da procene udaljenost i lokaciju plena. Te informacije brzinom svetlosti stužu do mozga, kako bi napad bio što uspešniji. Sve mačke love, pa i naše lenje, kućne mačke, čak i ako nema miševa u blizini (mnoge ih nikada u životu i ne vide), vrebaće i „loviti“ miševe na baterije, pecaljke, loptice…

Lov, igra i penjanje

I kućne mačke, kao i divlje, najaktivnije su u sumrak i svitanje. Tada se igraju i love. Obe vrste mačaka su i izuzetno strpljiva bića. Čekaće dugo da im se plen približi dok su one skrivene, i u idealnom trenutku će napasti iz zasede.

Leopardi se penju na drveće bolje od svih drugih divljih mačaka zbog toga što imaju snažne i izrazito fleksibilne zglobove. Čak će i plen, koji je nekada do tri puta teži od njih samih, bez po muke uzverati na drvo kako ga se ne bi dočepale druge divlje mačke.

S visine sve mačke imaju idealan pogled na teritoriju i sva dešavanja, i ma koliko bile visoko, brzinom munje sjuriće se niz drvo (ili komodu)da zgrabe ono što žele. Zvuči neverovatno, ali mnoge velike mačke poprilično su nespretne i nisu kadre da se uspenju uz drvo. Snažna, odrasla lavica, na primer, mnogo će se pomučiti kako bi se uzverala uz drvo. Nekako će se i popeti, ali silazak niz drvo za nju je veoma težak i niz stablo će se spuštati trapavo i unatraške. Zanimljivo je, na primer, što ćete pročitati na stranicama našeg magazina nešto kasnije, da su oblačasti leopardi jedine divlje mačke koje se niz drveće spuštaju s glavom napred.

Igra

Igra je izuzetno važna i domaćim i divljim mačkama, i kada su mladunci i u odraslom dobu.

Sa otprilike 17 dana, mačići počinju nespretno i nesigurno da hodaju, a tek će sa navršene četiri nedelje početi da se igraju jedno s drugim u leglu. Igra je za mačiće jedan od preduslova pravilnog razvoja i učenja, jer najpre uče da koriste zube. Kada tokom igre ugrizu brata ili sestru, oni će bolno mjauknuti i tako mače uči da postoje granice. Neretko će se i mama mačka umešati da „izgrdi” onog ko se grubo igra. Tako mačići uče o snazi svog ugriza (i kako da ga kontrolišu kada je reč o macama kućnim ljubimcima).

Tokom igre, mačići uče kako da budu mačke. To se prevashodno odnosi na lov, vrebanje i hvatanje plena šapama. Najpre će „loviti” braću i sestre u leglu, najčešće njihove repiće, a potom predmete, a kasnije – plen. Takođe, učiće da skaču. U početku su, razume se, veoma trapavi, ali uz igru uče da budu agilne i spretne mace, da koordinišu pokrete i služe se čulima.

Miris

Mace u svojim ružičastim nosićima imaju neverovatnih 200 miliona ćelija mirisa. Zbog toga mogu da nanjuše i ono što naše čulo mirisa ne može da „uhvati“. I divlje mačke imaju besprekorno čulo njuha i u tome im pomaže i postojanje takozvanog drugog nosa, što je zajednička karakteristika domaćih mačaka i lavova. U pitanju je Jakobsonov organ, koji se nalazi u vrhu usne i služi za „hvatanje“ feromona u vazduhu. Ako ste nekad videli svoju mačku kako zastaje i pravi smešan izraz lica, vrlo je verovatno da ste u stvari videli kako koristi ovaj organ.

On im zapravo pomaže da pojačaju čulo mirisa i “uhvate” svaki miris koji ih okružuje.

Socijalni život

Divlje mačke se međusobno „kupaju“ i trljaju jedna o drugu, i na taj način se jačaju odnosi unutar grupe, a to je i svojevrsni pozdrav u mačjem svetu. Isto čine i kućni ljubimci. Grebanjem grebalica u domu, ili kada je reč o velikim mačkama – grebanjem kore drveća, mačke ostavljaju svoj miris i označavaju svoju teritoriju. Isto čine i trljanjem glave ili tela o predmete, druge mačke, ljude – u slučaju domaćih, kućnih maca. Sve mačke imaju i mirisne žlezde svuda po telu, najviše na glavi i na udovima, pa kada se trljaju o objekte one ih zapravo označavaju kao svoje i tako šalju poruku drugim mačkama. Grebanjem drveća one oštre kandže, baš kao što i naše cica-mace to čine pomoću grebalica.

Higijena

Mačke veći deo dana provode u kupanju i sređivanju krzna. I divlje mace podjednako su pedantne i vole čistoću baš kao i male mačke. To čine da bi očistile krzno od hrane, grančica, mrvica, ali i da bi zavarale trag i uklonile mirise koje mogu da detektuju druge mačke i plen. I velike i domaće mačke imaju jezik nalik čičak-traci, koji je hrapav i odličan u uklanjanju mrtve dlake, nečistoća, dlačica s tela njihovog plena.

Vokalizacija

Mačke su izrazito vokalna stvorenja i često se oglašavaju i komuniciraju, međusobno i s ljudima (u slučaju kućnih ljubimaca). Sve mačke ispuštaju na desetine različitih zvukova – mjaukanje, rika, „cvokotanje“, „cvrkutanje“, škrgutanje zubima, režanje… Rika lava čuje se čak osam kilometara unaokolo. U mačjem svetu najveće brbljivice su sijamske mačke.

Spavanje i protezanje

Većina mačaka, pa i onih divljih, u spavanju i dremežu provede od 16 do čak 20 sati dnevno. Dvostruko više vremena nego ljudi. A šta je još zajedničko i velikim i malim macama – protezanje nakon buđenja. Naime, dok spavaju, mozak „parališe” najveći deo mišića u telu kako, između ostalog, ne bi oponašali snove (trzale se, trčale, pomerale udove…). Baš kao kod ljudi, i mačke ovaj mehanizam sprečava da mesečare. Čim se mačka probudi, istezanje počinje. Nakon određenog perioda neaktivnosti (leškarenja ili spavanja) mačka isteže svoje mišiće kako bi bili pokretljiviji. Dok spava ili opušteno leškari, mački se snižava krvni pritisak, a istezanje pomaže da se ubrza krvotok, a samim tim i povisi krvni pritisak. Dok se istežemo (i ljudi i mačke), aktiviramo sve mišiće, krv brže cirkuliše i hrani mišiće i mozak. Istezanje nas razbuđuje i pomaže nam da se fokusiramo. Takođe, ova blagodetna aktivnost podstiče i izbacivanje iz tela toksina i drugih štetnih materija koje su se nakupile tokom perioda neaktivnosti. Kao i mnoge druge, i ovu naviku naše kućne mace nasledile su od svojih divljih rođaka.

– Mačke su i dalje predatori, naše male divlje zverke. Cilj istezanja, osim izbacivanja toksina iz organizma, jeste i pripremanje lokomotornog aparata za brzi beg ili borbu. Istezanje ima ulogu da mišiće u najkraćem mogućem roku prokrvi i pripremi za pokret. Mačke su izuzetno brze i agilne, imaju brze reflekse, a to je upravo posledica toga što su, kao što smo rekli, predatori i uvek na oprezu – objašnjava dr vet. med. Dunja Kovač.

Karnivori

Ono što je takođe odavno poznato jeste da su i divlje mačke i naše cica-mace kućni ljubimci karnivori, odnosno isključivi mesojedi. U slučaju naših kućnih ljubimaca, to znači da im je meso potrebno u svakom obroku, a da voće ili povrće na primer, mogu da budu tek dodatak ili poslastica uz obrok ili nakon njega.

Voda

Za mačke, i divlje i domaće, veruje se da ne vole vodu, međutim, nije baš tako. Postoje mačke koje je vole, baš kao što su tigrovi, mačka ribolovac i jaguar u divljem svetu. Među cica-macama, vodu obožavaju mejn kun, bengalska, abisinska i mačka turski van.

Mačja trava

Mačja trava ili mačja metvica je biljka koju, zanimljivo, obožavaju i lavovi i domaće mačke. Ali u tome nisu usamljeni. Praktično sve vrste mačaka isto reaguju na nju. Po svemu sudeći ova osobina se genetski nasleđuje i suštinski isti obrazac ponašanja važi kod svih vrsta mačaka.

Ova biljka, slična menti, u svom lišću i stabljikama sadrži dragoceno eterično ulje čiji miris mace obožavaju jer sadrži organsko jedinjenje nepetalakton, koje imitira miris feromona. Kada mačke trljaju svoju glavu o mačju travu, mirišu je i grickaju, njihovo čulo mirisa detektuje miris eteričnog ulja veoma sličnog mirisu urina mačaka ili onom koji ispuštaju ženke u teranju. Mačke tako dobijaju seksualni stimulans, sličan onom kad osete feromone u vazduhu. Trajanje ovog stimulansa traje otprilike desetak minuta, što je sasvim dovoljno da mačke, i velike i male, osete radost, budu zadovoljne i dobiju nalet pozitivne energije.

MAČKE I LAVOVI

macka i lav

Džon Bredšo je u svojoj knjizi „Mačja čula“ objasnio koje su to sličnosti između lavova i naših kućnih ljubimaca, ali i po čemu se ove dve vrste razlikuju.

Zajednice

Postoje samo dve vrste mačaka kod kojih ženke odgajaju mladunce zajedno – lavovi i domaće mačke. Lavovi žive u čoporima, gde ženke zajedno brinu o mladuncima. Slično tome, kad mačke žive napolju kao lutalice, tri do četiri ženke će staviti mačiće u jedno leglo koje će zajedno braniti. Mačke majke takođe idu u lov i donose hranu koju daju svim mačićima da jedu.

Mužjaci

Ipak, socijalni život domaćih mačaka u odnosu na lavove razlikuje se s muške strane.

„Kod lavova mužjaci takođe učestvuju u odgoju mladunaca. Praktično nije zabeleženo da mužjaci domaće mačke učestvuju u odgoju“, objašnjava Bredšo. Iako mislimo da se radi o jednom muškom lavu koji je zadužen za brigu o mladuncima, Bredšo kaže da u stvari čopor ima grupu mužjaka. Oni su obično srodnici (međusobno), ali nisu u srodstvu sa ženkama. Oni su u grupi kako bi branili ženke od drugih grupa mužjaka. To je važno za opstanak čopora. Kad nova grupa mužjaka preuzme vođstvo, odmah ubijaju mladunce koje zateknu u čoporu. Novi mužjaci znaju da lavići nisu njihovi i žele da ženke odmah dobiju njihovo potomstvo.

Lov

Za velike mačke ta društvena saradnja odnosi se i na lov.

„Dok domaće mačke love same, lavovi love u društvu. Uglavnom to rade ženke. Mužjaci ih prate i uzmu najbolji deo plena kad ženke završe posao“, objašnjava Bredšo. Ova razlika u stilu lova povezana je s različitim vrstama plena koje domaće mačke i lavovi jedu.

„Zbog svoje građe lavovi imaju sposobnost da love velike životinje od kojih može da se nahrani nekoliko jedinki. Domaće mačke najverovatnije nikad nisu razvile sposobnost da love u društvu zbog manjih dimenzija. Čak i u velikim grupama ne bi mogle da budu poput velikih predatora, pa moraju da se zadovolje sitnim plenom. Zato su one uvek solo lovci”, kaže autor knjige „Mačja čula“.

Oglašavanje

Pored očiglednih razlika u izgledu, zanimljivo je da domaće mačke mogu da predu, a ne mogu da riču, dok lavovi ne mogu da predu, a mogu da riču. Naime, lavovi u grlu imaju jedan čvrst organ koji mačke nemaju i on ih sprečava da predu, ali im omogućava rikanje.

Nokti

Sličnost između ovih vrsta jeste i u tome što obe mogu da uvlače nokte. To nije slučaj sa svim vrstama divljih mačaka. Na primer gepardi uvek imaju izvučene kandže, što se najverovatnije može objasniti načinom na koji love. Zbog toga što se oslanjaju na trčanje, nokti im povećavaju prianjanje za tlo i zato nema potrebe da ih uvlače. S druge strane, mačke i lavovi love iz zasede i neophodno je da im nokti budu u dobrom stanju, pa ih uvlačenjem čuvaju od nepotrebnog habanja.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here