Svaki pas ima jedinstven karakter

0
223
trening pasa

Svog psa, koji je, uprkos tome što pripada određenoj rasi, jedinka za sebe, ocenjujemo na osnovu očekivanja koje smo stekli čitajući o rasi ili gledajući filmove

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Jedna od najčešćih zabluda kada je reč o dresuri jeste da je najbolje da pas sve nauči iz rada sa instruktorom. Ljudi očekuju da će, po povratku sa obuke, pas i njih slušati isto kao što je izvršavao naredbe dresera. Zapravo, rad sa psom je dugotrajan i vlasnik mora biti posvećen i uporan, čak i kada je pas prošao obuku stručnjaka.

Mali/veliki psi

Vlasnici manjih pasa uglavnom svoje ljubimce doživljavaju kao igračke i veruju da njih ne moraju ničemu da uče. S druge strani, kada imaju velikog psa, ljudi misle da će on po automatizmu biti odličan čuvar. Za retrivere su sigurni da nikada neće napasti čoveka i da su odlični lovci. Naravno, ima istine u optšeprihvaćenim uverenjima o sposobnostima i osobinama rasa, ali to su samo osnove koje se moraju razvijati kod svakog psa. Uglavnom, zabluda je mnogo u vezi sa obukom i u vezi sa samim psima.

Kako biramo mezimce

Pri odabiru ljubimca, svesno ili nesvesno ,odlučujemo sa za psa koji odgovara našem temperamentu, karakteru i stilu života. Danas, potraga obično kreće preko interneta i sveznajućeg “gugla”. Snažan je i uticaj filmova koji često stvore pravu pomamu za određenim rasama. Tako je u nekim periodima bilo sa škotskim ovčarima, pa akitama, dobermanima… Prvi problem nastaje sa tako stvorenim očekivanjima. Našeg psa, koji je uprkos tome što pripada određenoj rasi, jedinka za sebe, ocenjujemo na osnovu očekivanja koje smo stekli čitajući o rasi ili gledajući filmove. Moramo da budemo svesni da je opis rase prikaz idealnog pripadnika, ali takav pas u stvarnosti ne postoji. Uostalom, uporedimo to sa ljudima. Uzmimo Norvežane kao primer. Stereotip kaže da su to snažni, krupni ljudi, veoma hrabri, potomci strašnih Vikinga. Naravno, odlično znamo da nisu svi Norvežani takvi. Da i među njima, kao i u svakom drugom narodu, ima i hrabrih i kukavica, i jakih i slabih…

Internet

Drugi problem na koji budući vlasnici nailaze pri odabiru šteneta jesu razni forumu i „fejsbuk” grupe.  Oni su kao tarabe gde svako ko ima kredu može da napiše nešto na njima. Tu se dobija dosta informacija, najčešće hvalospeva o određenoj rasi, jer naravno, bez generalizacije ne može ništa da prođe. Tako, recimo, pročitate razgovor između dva virtuelna drugara da je nemački bokser fenomenalan, jer je nekoj komšinici pomogao oko deteta, naučio ga da hoda, čuvao ga…

Zvuči fenomenalno. Još ako neko doda da su baš brižni, vole da se maze, a ako neko priđe detetu, bokser je spreman da da život da bi ga zaštitio. Onda, ko ne bi poželeo da uzme takvu rasu?  Sada, ako se zamislimo kako istina izgleda vezano za ovu priču, taj bokser, junak priče dva virtuelna drugara,  “dasa” je u poodmaklim godinama. Ima sedam godina, flegmatičan je bio od kako je stigao u ulicu u kojoj ga, sada,  svi obožavaju. Nije ga zanimala preterano loptica, jurnjava sa drugim psima i vijanje mačaka, a nedaleko od njegovog dvorišta,  bioje  neki sportski centar gde su ga deca od malih nogu mazila. Kada imamo sve ovo pred sobom, to znači da imamo jednog psihički formiranog psa od sedam godina starosti, koji nikada nije preterano aktivan, koji se nije obazirao na nadražaje oko sebe, izuzev ako je u pitanju ženka u teranju.

Dete i pas

On dete doživljava kao novog člana čopora, mladunče. Sa druge strane, ono je za njega izvor hrane i češkanja.  U ovoj situaciji roditelji se trude da zbliže dete i psa. I onda ga podignu, pa stave uz psa. Dete, kako je nestabilno, hvata se za prvu stvar koja mu je pod rukama, naravno, uši ili leđa psa, i tako se održava na nogama. Kada je priča ovako ispričana, onda nam je razbijena iluzija o fenomenalnoj rasi za decu, nemačkim bokserima. Ako se vodite i konsultujete internetom,  uzimajte i čitajte one tekstove gde se piše sa kakvim se sve problemima i nestašlucima ljudi sreću tokom njihovog suživota sa  psom, pripadnikom određene rase.

Očekivanja

Često se javljaju nerealna očekivanja od vlasnika pasa, pogotovo kod zaljubljenika u “službene rase”. Oni često smatraju da, na primer, nemački ovčar može sve da se nauči. Ovakav način razmišljanja je ozbiljan problem. 

Ovaj tip ljudi smatra da je dovoljno dati psa na dresuru i očekuju da će,  kada se vrati pas, biti takav čuvar da ni nindže neće moći da mu se ušunjaju u dvorište. Da će sam ocenjivati i procenjivati situaciju i javljaće ko je provalnik, a ko gost. Očekuju da pas sve zna i odmah izvršava komandu na njihovu reč ili pogled. Zaboravili smo kako pas uči. Pisali smo da pas pamti stvari u slikama i da mu je način na koji se komanda daje, kao i intonacija glasa, vrlo bitne. Govorili smo da je pas biće rutine i da uvek moramo stvari raditi na isti način kako bi uvek znao šta se od njega očekuje. Ako tu grešimo, pas je onda manje ili više zbunjen i ne izvršava komande na način na koji može i na koji se očekuje od njega da ih izvršava. Kada se osvrnemo na ove rečenice onda možemo da vidimo da prvo nije najpametnije dati psa na obuku nekom drugom i da vi samo dobijete gotov proizvod. Naravno, osim ako ste stvarno onemogućeni da radite sa vašim psom uz nadzor i savete dresera kao vašeg ličnog trenera.

Trening

Za vlasnike psa je najbolje da idu u one škole za obuku pasa u kojima može da radi sam sa svojim psom individualno ili u grupi, ali pod nadzorom dresera. Na taj način on će naučiti kako sam pas razmišlja, znaće da prepoznaje reakcije i razloge za određene reakcije svog psa. Gradiće odličan odnos sa svojim psom, videće kakve probleme imaju drugi vlasnici i kakvi su pristupi u njihovom rešavanju. Shvatiće da pas nije mašina, već biće kome je potrebna naša nega i pažnja, na šta će nam on uzvratiti kroz uporan i dosledan rad sa njim. Učićete i naučiti sistem obuke psa i, u neku ruku, moglo bi se reći, bili bi ste osposobljeni da sami obučite nekog drugog četvorožnog mezimca.

Individualni pristup

Potrebno je i  znati da se svakom psu prilazi individualno i da isti sistem obuke ne funkcioniše na svima isto. Odmah da kažemo, da su naši tekstovi o radu sa psima i saveti koje dajemo usmereni na ciljnu grupu vlasnika koji imaju relativno temperamentne pse ili alave “karaktere”. Flegmatični psi, nesigurni, i agresivni psi iziskuju poseban sistem rada i o kome ćemo možda pisati nekom prilikom.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here