Sterilizacija čuva zdravlje ljubimca

0
347
sterilizacija

Psi se nakon operacije oporavljaju mnogo brže nego ljudi. Oporavak je potpun posle jedne sedmice, a konci se skidaju nakon sedam do deset dana

Tekst: spec. dr vet. Ana Vukićević za magazin “Pas”, Foto: Shutterstock

Sigurno najčešća hirurška intervencija kod pasa i mačaka u veterinarskim ambulantama i klinikama jeste sterilizacija, tj. ovariohisterektomija (hirurško uklanjanje jajnika i materice), odnosno ovarijektomija kod ženki (uklanjanje jajnika) i kastracija (hirurško uklanjanje testisa) kod mužjaka.

Prednosti sterilizacije

Sterilizacija se sprovodi preventivno radi:

Sprečavanja nastanka mamarnih tumora (najčešće su u pitanju maligni tumori mlečnih žlezda koji se uglavnom javljaju u srednjem i kasnijem životnom dobu kod nesterilisanih ženki). S obzirom na to da su u pitanju hormon-zavisni tumori, rizik od njihovog nastanka kod nesterilisanih ženki je oko 25%. Ukoliko se intervencija obavi pre prvog estrusa (prepubertalna ovarijektomija), rizik se redukuje na manje od 0,5%.

– Sprečavanja estrusa, tzv. teranja (po vlasnika neprijatno krvarenje iz vagine ženke psa dva puta godišnje, koje traje od sedam do deset dana, kada ženka prlja po stanu, nosi pelenu i u šetnji je opsesivno jure mužjaci u pokušaju da se s njom pare). Prednost sterilizacije je sprečavanje neželjenog parenja/trudnoće, kao i nastanka hormonskog poremećaja poznatog kao lažna trudnoća.

Kada je obavezna

Sterilizacija je obavezna hirurška intervencija u patološkim slučajevima:

Kod postojanja piometre(gnojna upala materice koja se javlja kod oko 15% nesterilisanih ženki i može ugroziti život psa), torzije (uvrtanja) materice (takođe urgentno stanje), prolapsa materice i prolapsa vagine (materica i/ili vagina se poput čarape izvrnu u spoljašnju sredinu), cisti na jajnicima ili već pomenutih mamarnih tumora.

Kao obavezan deo tretmana nekih patoloških stanja, kao što su epilepsija, kod nekih endokrinih oboljenja (dijabetes), kod nekih dermatoloških oboljenja (dermatitisi zavisni od hormona, generalizovana demodikoza).

Kao deo lečenja bihejvioralnih oboljenja (problema u ponašanju). Kod mužjaka se kastracija preporučuje već sa šest meseci, jer se time preveniraju bolesti testisa i prostate, kao i neželjeno seksualno ponašanje, poput obeležavanja urinom, agresivnosti i lutanja. Agresivnost koja se javljala među mužjacima nakon kastracije se smanjuje za 60%.

Lutalice

U gradovima širom Srbije postoji stalan problem velikog broja pasa i mačaka lutalica. U Beogradu se sprovodi program smanjenja populacije lutalica „Uhvati steriliši pusti“ preko JKP „Veterina Beograd”, u okviru kog se psi klinički pregledaju, trajno obeležavaju mikročipom, sterilišu, vakcinišu protiv besnila i posle nekoliko dana nege vrate na lokaciju na kojoj su uhvaćeni. Naročito je važno sterilisati ženke, jer se time sprečava dalje povećanje populacije pasa. Veliki je problem i kada se ženke pasa koje su lutalice oštene, jer zbog mladih postaju prilično agresivne, pa neretko inače dobre i mirne keruše u takvim situacijama nanose ozlede građanima, najčešće deci, koja bi da se poigraju sa štencima, a sve u pokušaju da zaštite svoje leglo. Koliko je bitna strategija kontrole populacije pasa lutalica, govori i podatak da, ako prosečna ženka psa godišnje iz dva okota dâ 16 štenaca, matematičkom progresijom posle šest godina to dovodi do brojke od 67.000 pasa!

Kako izgleda intervencija

Sa veterinarom se nekoliko dana ranije dogovorite da „pripremljenog” psa dovedete u zakazano vreme. To znači da je veterinar obavio klinički pregled, uradio potrebne preoperativne analize krvi, test na srčanog crva, a u slučaju postojanja nekog težeg oboljenja (tumor ili neka druga sistemska bolest) predložiće i rendgenografiju grudnog koša i abdomena, kao i EKG.

Hrana i voda se uskraćuju nekoliko sati pre operacije (pravilo je da se hrana uskrati od šest do osam sati pre intervencije, a voda dva do četiri sata preoperativno). Veterinar će nakon prijema pacijenta ponovo obaviti klinički pregled i uvesti ga u anesteziju. Sam zahvat traje relativno kratko, oko 30 minuta. Neophodno je sprečiti psa da sledećih nekoliko dana liže ranu, što se postiže stavljanjem tzv. elizabetanske kragne. Psi se nakon operacije oporavljaju mnogo brže nego što je to slučaj sa ljudima. Oporavak je potpun posle jedne sedmice, i konci se skidaju nakon sedam do deset dana. 

pas posle operacije

Komplikacije i negativne strane

Ukoliko je hirurška intervencija profesionalno odrađena, postoje male šanse da dođe do komplikacija. Ipak, rizik postoji, kao i kod svake druge hirurške intervencije. Najčešće komplikacije su:

Krvarenje, infekcija rane, krvarenje iz vagine (komplikacije koje nastaju nekoliko sati do nekoliko dana nakon operacije).

Urinarna inkontinencija, odnosno nekontrolisano mokrenje – javlja se u proseku 2,5 godine nakon sterilizacije (usled nedostatka hormona estrogena). Češća je kod velikih pasa (čija telesna masa prelazi 30 kg), a veoma učestala kod nemačkog boksera. Još neke rase koje zbog ove komplikacije ne bi trebalo sterilisati pre prvog teranja su: doberman, rotvajler, irski seter, špringer španijel, vajmarski ptičar. Uglavnom predstavlja veliku neprijatnost za vlasnika koji drži takvog psa u stanu. Može trajati nekoliko meseci ili više godina, a rešava se medikamentozno.

Jedna od mana sterilizacije je verovatno svima poznata sklonost ka gojenju usled usporenog bazalnog metabolizma. Da bi se održala normalna telesna težina, potrebno je korigovati ishranu (prelazak na komercijalnu hranu za sterilisane jedinke ili umanjenje količine hrane koja se daje psu za trećinu).

Zablude

Valja napomenuti da postoje predrasude da rana sterilizacija pasa (pre prvog teranja) utiče na njihov rast, tj. dovodi do zaostajanja u rastu. Zapravo, polni hormoni pomažu bržem završetku rasta kostiju, te ako su oni otklonjeni, tj. jedinka je sterilisana, period sazrevanja kostiju je produžen i takvi psi su zapravo nešto viši u odnosu na nesterilisane jedinke.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here