Savet: Pričajte s mezimcem

0
1287

Dobro je poznato da bi bebama stalno nešto trebalo pričati jer se tako jača veza između roditelja i deteta. Međutim, jedna od poslednjih naučnih studija pokazala je da je ovaj pristup odličan i kad je reč o psima

 

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Ako imate psa verovatno mu se često obraćate emotivnim tonom i rečenicama poput “Ko je dobar pas?” Vlasnici to čine instinktivno jer prema svojim ljubimcima osećaju bliskost, ali ima li takav način komunikacije nekog učinka na psa, zapitali su se naučnici s univerziteta Jork u Velikoj Britaniji.  I kako tvrde – tepanje i bebeći jezik i te kako pozitivno utiču na mezimce.

  • Smatra se da poseban ton kojim se obraćamo deci pomaže u usvajanju govora i poboljšava način na koji se dete vezuje za odrasle osobe u svom okruženju. Takav oblik govora ima sličnosti s načinom na koji se ljudi obraćaju psima i takav afektivan, ritmičan govor raširen je u ljudskoj interakciji sa psima, pre svega u zapadnoj kulturi – kažu istraživači.

U okviru studije naučnici su sproveli dva eksperimenta komunikacije ljudi i pasa. U prvom su testirali direktan govor obraćanja odrasloj osobi, a u drugome govor obraćanja psu. Taj drugi bio je skrojen za potrebe pasa kako izborom termina (“Dobar pas” ili “Idemo u šetnju?”), tako i posebnim naglaskom i intonacijom. Odrasli govor sadržavao je izjavne rečenice poput “Bio sam sinoć u bioskopu” izrečene “normalnim” tonom. Pseća pažnja merena je pri obraćanju jednim ili drugim tipom govora, a zatim su psi birali s kojim se od dva govornika žele da se druže.

  • Eksperimenti su pokazali da su psi u gotovo sto odsto slučajeva birali ljude koji su im se obraćali govorom skrojenim za pse – navodi se u zaključku studije.

Naučnici su istakli da psi najverovatnije nisu reagovali na same reči koje su ljudi izgovarali, već na emotivni ton kojim su im se obraćali.

Pažljivo nas slušaju

Sigurno je svaki vlasnik primetio da njegov pas često naginje glavu u stranu kada mu se obrati, kao da pokušava bolje da ga čuje i stavi mu do znanja da ga pomno sluša. I to kaže nauka nije uobrazilja. Naime, psi imaju pokretljive ušne školjke što im omogućava da lociraju izvor zvuka, a kada pomeraju glavu snadbevaju se dodatnim informacijama. Tačnije, to im pomaže da bolje lociraju mesto i udaljenost izvora zvuka, pa samim tim žele da nas bolje čuju. Prema mišljenju stručnjaka za ponašanje pasa, ljubimac tako pokušava da identifikuje poznate reči ili tonove koji ga asociraju na nagradu, kao što su šetnja ili poslastica. U nastojanju da nas što bolje razumeju, psi ne koriste samo naše reči i intonaciju, već i izraze lica, govor tela i pokrete očiju. Naginjanjem glave pokušavaju i da bolje sagledaju znake na našem licu.

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here