Savet: Pobedite neželjeno ponašanje

0
343

Jedan od najpoznatijih trenera pasa Karen Prajor napisala je knjigu o sistemu potkrepljivanja kojim možete bilo koga, ljude ili životinje, naučiti da urade šta je potrebno

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Karen Prajor, jedan od utemeljivača kliker-metode treninga, u svojoj knjizi „Don’t Shoot The Dog!“ savetuje kako da istrenirate bilo koga, životinje ili ljude, mlade ili stare, da urade šta god je potrebno, ali pre svega kako da utičete na ponašanje svojih ljubimaca, dece, prijatelja, šefa. Najvažnija stvar na koju se oslanja jeste pozitivno potkrepljenje. To nije isto što i sistem nagrade i kazne, iako se u javnosti često meša s ovim pojmovima. Naučno govoreći, potkrepljenje je događaj koji se dešava tokom ili nakon što je ponašanje završeno, i povećava verovatnoću da se to isto ponašanje ponovi u budućnosti. Pozitivno potkrepljenje podrazumeva nešto što onaj koji uči želi – recimo, pas želi da ga pomazimo. Najvažnije je da postoji jasan vremenski odnos – čim dođe do određenog ponašanja (ni prerano ni prekasno), odmah sledi potkrepljivač, i ponašanje se javlja sve češće.

Trening privrženosti

Principe koje iznosi u knjizi Karen je naučila tokom rada s delfinima, a kasnije uspešno prenela i na ostale životinje. Čak i holivudski treneri životinja primenjuju pozitivno potkrepljenje, i zovu ga „trening privrženosti“. Na primer, korišćeno je u filmu „Bejb“ na kompletnoj životinjskoj glumačkoj postavi, uključujući glavni lik – prasence koje želi da postane pas ovčar.

Na stranu uspostavljanje novog ponašanja, ono što deluje nekako komplikovanije jeste – kako da sprečimo i zaustavimo neželjeno ponašanje ljubimaca? Karen razmatra tačno osam metoda, od kojih su četiri negativne i naziva ih „lošim vilama“, a četiri pozitivne – „dobre vile“. Pozitivne su naravno zasnovane na pozitivnom potkrepljenju. Ipak, smatra da svih osam imaju svoje dobre i loše strane, mada neke od njih nikako ne preporučuje. Pošto ste u ovom slučaju vi trener, izbor je svakako na vama.

  • „Upucaj psa!“

Ne bukvalno, ali jeste u pitanju najekstremnija metoda koja uvek pali. Prosto rečeno, rešite se ponašanja tako što ćete se rešiti psa, privremeno ili za stalno. Pas preterano laje noću – poklonite ga ili prodajte. Izmestite ga iz situacije ili ga fizički onemogućite da izvrši određenu radnju. Na primer, vežite psa kako ne bi jurio za kolima. Problem je što na ovaj način pas ništa neće naučiti, niti ćete zaista uticati na ponašanje. Kad odvežete psa, nastaviće da juri za kolima. Suvišno je reći da ovaj metod nije za preporuku.

  • Kažnjavanje

Većini ljudi omiljeni metod, iako u stvarnosti ne funkcioniše. Kad ljubimac uradi nešto loše, nekome prvo padne na pamet da ga kazni – prekori ili udari, što i nije baš efikasan način da izmenite ponašanje. Evo zašto – ako kaznimo psa i ponašanje se ponovi, malo ko pomisli da isproba neki drugi metod, već obično pooštrava kaznu unedogled. Takođe, kažnjavanjem ništa ne postižemo jer se retko kad dešava u isto vreme kad i neprimereno ponašanje, pa pas ne uspeva da poveže kaznu s prethodnim (ne)delom. Kao i u prvoj metodi, neće naučiti apsolutno ništa. Jedino će zaustaviti ponašanje koje se u tom trenutku odvija, bez ikakvog budućeg napretka ili promene. Ako vlasnik istuče psa ptičara jer je jurio zečeve, pas ne shvata kojom tačno aktivnošću je to „zaslužio“, počinje da se plaši i beži kad ga sledeći put zove.

Jedini slučaj kad kazna može da ima nekog efekta jeste ako se ponašanje dovoljno rano primeti, pre nego što postane navika, i ukoliko je kazna sama po sebi novo iskustvo, šok na koji životinja nije spremna. Ako baš morate da je koristite, potrudite se da je pas poveže sa svojim postupkom a ne s vama samima. Recimo, ako pas voli da spava na kauču a vama to smeta, to što vičete na njega i terate ga da siđe, može samo da dovede izbegavanje kauča u vašem prisustvu. Čim ste odsutni, jedva će dočekati da se popne i odspava. Stari trik trenera bio bi da postavite mišolovke po kauču kad niste kod kuće. Na taj način će videti da je njegova akcija pokrenula kaznu a ne vi, i samo jedno loše iskustvo biće dovoljno da eliminišete ovo ponašanje. Opet rizikujete da se pas posluži sopstvenim trikom, svuče prekrivač s mišolovkama na pod i udobno se smesti.

Kad pomislite da kaznite svog ljubimca, prvo se zapitajte zašto to radite? Da li ste ljuti što vas ne sluša i što je vaš autoritet ugrožen, ili želite da izmenite njegovo ponašanje? Ako se odlučite za ovo drugo, bolje pređite na neki drugi metod.

  • Negativno potkrepljenje

Negativni potkrepljivač je bilo koji neprijatni događaj ili stimulus koji se može izbeći ili zaustaviti promenom ponašanja. Nećete ništa loše uraditi psu, samo ćete ukloniti nešto nepoželjno kad pokaže dobro ponašanje. Ovo je za sada prvi metod u nizu kojim se zaista može izmeniti i oblikovati ponašanje. Ipak, pošto potkrepljivač sadrži u sebi nešto što vaš pas želi da izbegne, njegov sastavni deo je i neki vid kazne. Treba imati u vidu da štene mnogo bolje uči pozitivnim potkrepljenjem, dok ga negativno potrkepljenje s kažnjavanjem obično samo uplaši. Ako ga hranite, mazite i hvalite, možete da ga naučite čemu god poželite, a za bilo koju negativnu metodu još uvek je previše mali. Evo kako bi negativno potkrepljenje izgledalo na odraslom psu: ako tokom noći neprestano laje u dvorištu, osvetlite ga jakom svetlošću, a čim prestane da laje isključite svetlo, i tako u krug. Drugi primer bila bi situacija kad vodite psa na izložbu i tokom defilea mu držite povodac visoko iznad glave, kako biste ga naveli da drži glavu visoko. Primena negativnog potkrepljenja je popuštanje povoca kad god pas dobrovoljno izdigne glavu. 

  • Gašenje

Metod koji podrazumeva da pustimo ponašanje da nestane samo od sebe usled nedostatka potkrepljivanja. Suština je da će se ponašanje koje ne dovodi ni do kakvog rezultata, ni dobrog ni lošeg, verovatno ugasiti samo od sebe. Ako, recimo, nakon dužeg perioda neaktivnosti izvedemo psa napolje, trčaće i igraće se kao sumanut. Teško da ćete uspeti da ga kontrolišete. Najlakše je da ga pustite da uživa neko vreme, dok ne zadovolji svoju potrebu i ne smiri se sam od sebe. Ignorisanje vam neće biti od koristi ako je u pitanju ponašanje koje je već postalo navika ili ukoliko ima neko nagrađujuće dejstvo za psa.

  • Treniranje nekompatibilnog ponašanja

Prvi metod u nizu „dobrih vila“, odnosno pozitivnih metoda kojima se zaista uspešno možete rešiti neželjenog ponašanja. Poenta je da istrenirate psa da fizički izvede neko drugo ponašanje koje će onemogućiti ono koje vam se ne dopada. Na primer, neki vlasnici ne vole kad se pas vrti oko stola i moli za hranu dok oni večeraju. Ukoliko bismo primenili prvi metod, „Upucaj psa!“, tokom obroka bismo ga uvek zatvarali u drugu prostoriju. Međutim, bolje ćemo uticati na njegovo ponašanje ukoliko ga naučimo nekom nekompatibilnom ponašanju – istreniramo ga da tokom obroka leži na ulazu u trpezariju. Možemo čak i da nagradimo ponašanje hranom, ali tek kad se tanjiri odnesu sa stola. Onog psa koji laje tokom noći naučili bismo recimo da legne na određenu komandu, pošto psi retko laju ležeći. Kad počne da laje, viknite komandu kroz prozor i još ga nagradite pohvalom. 

  • Kontrolisanje ponašanja određenim signalima

Metoda koju treneri delfina posebno vole, a i inače je korisna kad ništa drugo ne pomaže. U pitanju je aksiom teorije učenja – ako pas nauči da pokaže određeno ponašanje samo u prisustvu jednog signala, ponašanje će izostati u odsustvu tog istog signala. Karen navodi primer Debore Skiner, ćerke poznatog psihologa B. E. Skinera, između ostalog, tvorca principa potkrepljivanja. Evo kako je Debora uspela da kontroliše svog malog psa koji je svaki put kad ostane ispred vrata lajao i cvilio umesto da ode i obavi nuždu. Dosetila se i napravila je mali krug od kartona, s jedne strane beo s druge crn, koji je okačila na kvaku od vrata sa spoljašnje strane. Kad je crna strana kartona bila okrenuta, koliko god da je pas lajao, nije mu otvarala vrata. Kad je bila okrenuta bela strana, pustila bi ga unutra. Njen ljubimac je uskoro naučio da bespotrebno gubi vreme lajući na crni krug, a Debora bi nakon što prođe dovoljno vremena provirila i okrenula krug na belu stranu, a zatim otvorila vrata čim bi zatražio. Ovo je takođe odlična metoda za kontrolisanje ponašanja poput lizanja lica, skakanja, intruzivnog njuškanja, grebanja po vratima, jer bi se drugim metodama poput kazne ili negativnog potkrepljenja, samo još više pojačala.

  • „Oblikovanje odsutnog ponašanja“

Vrlo koristan metod kad ne želite da vaš pas uradi nešto drugo, već prosto da prestane s onim što radi u datom trenutku. Nekada i jedini način da izmenimo duboko ukorenjeno ponašanje. Dakle, potkrepite sve ono što nije neželjeno ponašanje. Ako imate izuzetno plašljivog i agresivnog psa, nagradite ga svaki put kad uradi nešto što je „normalno“, i to nekom velikom i važnom nagradom, u kratkim intervalima – pa i svakih deset sekundi. Ako pas laje u dvorištu tokom noći, izađite i nagradite ga kad je miran i tih, na deset minuta, pa na dvadeset, pa na sat vremena i tako dalje.

  • Promena motivacije

Osnovni i najblaži metod, ujedno i najefikasniji. Otkrijte motivaciju koja stoji iza ponašanja, dakle, zapitajte se – zašto to pas radi. Primer: pas noću laje u dvorištu. Psi koji laju su usamljeni, uplašeni ili im je samo dosadno. Rešenje bi bilo da mu tokom dana posvetite dovoljno pažnje i uključite u dovoljno aktivnosti, tako da uveče bude umoran i samo utone u san. Ili ga noću pustite u kuću da spava s vama. Ipak, vodite računa da je ponekad izuzetno teško razlučiti uzroke psećeg ponašanja, iako smo kao vlasnici skloni da im pripisujemo brojne (pogrešne) motive. Karen zato savetuje da je dovoljno da identifikujete ponašanje, a da zatim pozitivno potkrepite nešto što će zameniti neželjeno ponašanje, i sve ono što vam se ne dopada – nestaće samo od sebe.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here