Predstavljamo vam četiri rase Meksika i Argentine

0
477

Vrela krv u malim i velikim pakovanjima – tako bismo na najbolji način opisali pse sa ovih prostora. 

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

ČIVAVA


Čivava je najmanja rasa pasa na svetu. Postoje kratkodlake i dugodlake, ali ih većina kinoloških saveza smatra dvema različitim vrstama i ne dozvoljava se međusobno parenje. Zanimljivo je da se dugodlake čivave linjaju manje nego kratkodlake. Iako standardi za ovu rasu ne preciziraju visinu već samo težinu, čivave najčešće izrastu od 15 do 23 cm, a teže od 1,5 do 2,7 kilograma. Imaju velike, okrugle oči i velike podignute uši. Dolaze u skoro svim bojama i kombinacijama boja.Ova rasa je poznata po svom prgavom temperamentu, koji u najvećoj meri zavisi od genetskog nasleđa roditelja. Ipak, kao i kod drugih pasa, veoma su bitne socijalizacija i dresura. Loše socijalizovane čivave lako mogu da napadnu, tako da generalno nisu dobar izbor za porodice s malom i nestašnom decom. Takođe, karakteristika pasmine je preterana privrženost jednoj osobi, najčešće vlasniku, prema kome mogu biti izrazito zaštitnički nastrojene i zbog toga mogu napadati druge ljude i životinje koje se nađu u njegovoj blizini.

MEKSIČKI BEZDLAKI PAS


Drugi naziv za ovu rasu je xoloitzcuintli ili xolo. Javlja se u tri veličine ‒ standard, mali i patuljasti. Postoji i bezdlaki i s dlakom, a obe vrste mogu da se rode u jednom leglu.
Istoričari smatraju da ova rasa datira još od pre 3.500 godina, a Asteci, Maje i druga plemena su ih smatrali svetim životinjama. Često su bili žrtvovani i sahranjivani s vlasnikom da bi ih čuvali na putu do „onog sveta”.
U današnje vreme ova rasa je poznata po svom „primitivnom” temperamentu, što znači da je meksički bezdlaki pas veoma inteligentan, pun energije i ima jak lovački instinkt. Ukoliko se ne dresira dobro, velika je verovatnoća da će pratiti svoje instinkte i postati umetnik u bežanju od kuće, i to skačući preko ograda, drveća i slično.
Imaju tanke, elegantne uši koje stoje potpuno uspravno, a rep im je nisko usađen i spušta se do skočnog zgloba. Koža im je gola, glatka, nežna i topla na dodir. Njuška sa čvrstim i ne baš gustim dlakama krasi glavu ovog psa. Na glatkom repu se, ponekad, nalaze dlake sa kovrdžavim završecima.

DOGO ARGENTINO


Argentinski pas, poznat i kao dogo argentino ili argentinski mastif, kao što mu i ime kaže, potiče iz Argentine, a tvorci ove rase su braća Antonio Norez Martines i Agustin Martines. Oni su na umu imali inteligentnog, snažnog i izdržljivog lovačkog psa, prijateljski nastrojenog prema drugim psima u „lovnom čoporu”. Kako bi uzgojili ovu rasu, braća Martines su ukrštala kordopskog borbenog psa (koji je izumro), bulmastifa, bordošku dogu, dogu, pointera i pirinejskog planinskog psa.
Ima veoma snažnu glavu, vrat i telo. Izrazito je mišićav, sa stamenim i ponosnim držanjem. Noge su mu jake, sa snažnim mišićima, a rep dugačak i jak. Argentinski pas ima široke i duboke grudi i masivna pluća. Ramena su mu visoka, veoma jaka, s jasno izraženim mišićnim reljefom.
Dogo argentino je uzgojen kao lovac u čoporu, te se strogo vodilo računa da bude druželjubiv i prijateljski nastrojen prema drugim psima, saradnicima u lovu. Napadi ove rase na ljude i druge životinje veoma su retki. U Argentini su ga rado držali (a i danas to čine) stočari i pastiri kako bi branio stada od divljih veprova i puma. Ukoliko živi na selu ili farmi, odlično se slaže s drugim životinjama, a lako se prilagođava i životu u urbanim sredinama (život u stanu).
Lojalan je, i u njega se može imati nesumnjivo poverenje. Hrabar. Voli decu i s njima bi ga trebalo upoznati još dok je štene. Baš kao i drugi psi (i mačke) snežnobele boje, i dogo argentino može se roditi gluv ili s veoma slabim sluhom. Inače je veoma dobrog zdravlja.

ARGENTINSKA PILA


Bezdlaka rasa koja je, logično, najrasprostranjenija u Argentini, posebno u severozapadnim delovima zemlje. Veoma je slična kineskom ćubastom psu, bezdlakom meksičkom psu, a posebno peruanskom bezdlakom psu, od kog se veruje da je i potekla. To je pravi kućni ljubimac, pas za druženje, a javlja se čak u tri veličine. Mala verzija ovog psa ima između 25 i 35 centimetara u ramenima, pila srednje veličine ima od 35 do 45, a velika preko 45 centimetara. Građom je slična minijaturnom pinču. Izrazito su agilni, brzi i odlično skaču i penju se.
Lako se čiste, praktično nemaju buve i odlične su za ljude koji su alergični na životinjsku dlaku. Veoma se lako treniraju i privrženi su gazdi, drugim životinjama, a odlično čuvaju teritoriju alarmirajući na posetioce. Naravno, s obzirom na njihovu veličinu, neće napadati već će samo lavežom javiti da je neko došao.
To je veseo pas, razigran, koji brzo uči kućna pravila. Uživaju u vežbanju, ali su podjednako srećni kada se izležavaju s voljenim ljudima. Zanimljivo je da se do sedamdesetih godina ovi psi praktično nisu oglašavali lavežom, a kada bi sporadično zalajali, to je bio specifičan zvuk drugačiji od onog koji proizvode drugi psi. Danas, verovatno zahvaljujući ukrštanju s drugim rasama, laju kao i većina pasa. Zimi moraju da se oblače, jer su osetljivi na hladnoću. Dobro negovani psi mogu bez problema da dožive 18 godina, pa čak i 20.

Da li znate… da je granica između Meksika i SAD druga najveća međa na svetu
Da li znate.. da 97% Argentinaca ima evropsko poreklo

Nekoliko reči o Meksiku i Argentini

  • U Argentini su prvi put primenjeni otisci za utvrđivanje počinioca zločina
  • Deca u Argentini polaze u školu s pet godina
  • U Meksiku živi veoma retka vrsta životinje – vulkanski zec, koji se može naći u blizini
    meksičkih vulkana
  • Čokolada i kukuruz su se raširili po svetu iz Meksika

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here