Pop kultura: Kad je Frojd pevao psima

0
568

Bio je i ostao inspiracija ne samo naučnicima, psiholozima i psihijatrima, već i piscima, rediteljima, muzičarima… A on je, u poznijim godinama, inspiraciju za sam život crpeo iz ljubavi prema svojim psima

 

Izvor: magazin Pas, Foto: Wikipedia

Sigmund Frojd je jedan od onih retkih naučnika koji su za života bili prave zvezde, a posle smrti postali pop-ikone, poput slavnih rok muzičara ili glumaca. Ma koliko značajan bio njegov rad u oblasti psihoanalize i psihologije, trag koji je ostavio još je širi. Bio je i ostao inspiracija ne samo naučnicima, psiholozima i psihijatrima, već i piscima, rediteljima, muzičarima… A on je, u poznijim godinama, inspiraciju za sam život crpeo iz ljubavi prema svojim psima.

Nemački ovčar Vuk

Prvi pas koji se uselio na čuvenu bečku adresu Bergase 19, bio je nemački ovčar po imenu Vuk. Frojd ga je poklonio svoj ćerki Ani 1925. godine kako bi je štitio tokom njenih dugih šetnji gradom. Ali Vuk je svoju zaštitničku ulogu, po svemu sudeći, shvatio prilično široko. Jednom je ujeo Frojdovog kolegu i budućeg biografa Ernesta Džonsa, što je Frojd ocenio kao sasvim zasluženo jer je Džonsa sumnjičio da namerava da zavede njegovu Anu. Na neki način Frojd je Vuka video kao zamenu za samog sebe i svoju očinsku ulogu. U jednom kasnijem pismu, Frojd je pisao Džonsu: „Naš Vuk, koji se nekad tako neprijateljski ponašao prema tebi, sada je starac, na svoj pseći način, skoro kao i ja.”

Pesme o psu

Vukova uloga u porodici Frojd bila je značajnija nego što bi se na prvi pogled moglo pretpostaviti. Sam Frojd je priznao da je prema svom psu usmeravao nežna osećanja koja su bila namenjena unuku, koji je umro kao dečak. Sličnu ulogu pas je imao i za Anu, koja je preko njega lakše ispoljavala emocije privrženosti sopstvenom ocu. Na Frojdov rođendan ona bi uvek napisala pesmu o psu i zakačila bi ga za njegovu ogrlicu.

Lun Jug i Jofi

Sve ove uloge u početku igrao je isključivo Vuk. Međutim, 1928. Frojd je nabavio sopstvenog psa rase čau čau, po imenu Lun Jug. Nažalost, več sledeće godine Lun Jug je stradala pod točkovima voza. Neko vreme Frojd je odbijao da joj nađe zamenu, ali je kasnije ipak pristao i prihvatio sestru Lun Jug – Jofi. S njom je Frojd delio narednih sedam godina. Jofi je uvek išla uz Frojda – kad je šeta, dok je ručao, čak i u njegovoj ordinaciji kraj čuvenog kauča. Osnivač psihoanalize tvrdio je da Jofi ima prefinjen analitički uvid u njegove pacijente. A Frojd je, na osnovu njenog ponašanja, uvek znao kada je vreme za kraj sesije s pacijentom, jer bi se Jofi uvek unervozila kad bi sat isticao.

Nije mogao bez psa

Frojd je, u svojim dnevnicima, često pisao o Jofi, pominjući njeno zdravlje ili sudbinu njenog poroda. A kada je njeno zdravlje u pitanju, nije štedeo. Između ostalog, platio je za komplikovanu operaciju kojom su joj uklonjene ciste s jajnika. Ipak, nekoliko dana posle te operacije, Jofi je umrla od zastoja srca. Frojd je duboko žalio za njom. Pominjani Ernest Džons pisao je da u toj fazi života Frojd nije mogao da živi bez psa. Dan nakon smrti Jofi, Frojdu su doneli drugog psa rase čau čau, Luna.

Lun, ne samo da mu je pomogao da prevaziđe gubitak Jofi, i ulepšavao svakodnevicu kad je gotovo istovremeno njegovo zdravlje ubrzano počelo da kopni, a njegova Austrija počela da tone u jamu nacističkog ludila. Kako su se tridesete godine približavale kraju, a početak rata se nazirao, tumor usne duplje, koji je Frojd delimično operisao desetak godina ranije, uzimao je svoj danak. Frojd je sve teže mogao da žvaće, a njegovo opšte stanje bilo je sve lošije. Opet mu je pomoć, u prihvatanju bolesti, došla od psa. Ovog puta od čau čaua njegove prijateljice Meri Bonaparte, po imenu Topsi. Topsi je, kao i Frojd, obolela od kancera usne duplje koji je čak i lečen na isti način, zračenjem i operacijom. Meri je napisala knjigu o Topsinoj borbi s bolešću, a Frojd joj je pomogao da je prevede sa francuskog na nemački.

Topsi

Topsi se izborila, ali Frojdu, koji je u međuvremenu izbegao u Englesku, bilo je sve lošije. Poslednje dane provodio je uz Luna, kojeg je poveo sa sobom. U jednom trenutku, međutim, njegova bolest je toliko uznapredovala da je i Lun počeo da ga izbegava zbog neprijatnog mirisa koji se širio iz tkiva zahvaćenog tumorom. Lunovo odbijanje doprinelo je Frojdovom očaju, koga su razdirali nepodnošljivi bolovi. Zatražio je od svog lekara da mu ubrizga smrtonosnu dozu morfijuma.

Pevušenje

U jednom od pisama koje je nekoliko godina pred smrt poslao Meri Bonaparta, Frojd je opisao ponašanje, inače netipično za njegov analitičan i nesentimentalan pristup životu:

„Često, kad bih mazio Jofi”, zapisao je Frojd, „uhvatio bih sebe kako pevušim melodiju, koju, nemuzikalan kakav jesam, prepoznajem kao ariju iz Don Đovanija – Veza prijateljstva nas spaja…”

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here