Osteoartritis: Hranom do manje bola

0
194

Osteoartritis najčešće pogađa pse s prevelikom težinom, starije i velike pse, a s dolaskom hladnog vremena simptomi se mogu pogoršati. Dobra vest je da se pravilnom ishranom tegobe mogu ublažiti

 

Tekst: dr vet. med. Tamara Stanojević za magazin Pas

Osteoartritis je veoma čest problem u ortopediji pasa, jer uglavnom sva oboljenja zglobova vode ka osteoartritisu. Javlja se kao primarni tokom starenja psa ili kao sekundarni kada je posledica nekog od oboljenja koštano-zglobnog sistema: poremećaja u razvoju kostiju i zglobova, trauma, infektivnog i neinfektivnog artritisa.

Veliki psi na udaru

Kada će se osteoratritis javiti zavisi i od veličine psa i od njegovih aktivnosti. Veliki psi imaju predispoziciju da ranije pokažu simptome oboljenja zglobova. U okviru jednog istraživanja došlo se do podatka da su rotvajleri prosečno imali tri i po godine kada su utvrđeni prvi simptomi bolesti, a patuljaste pudle 9,3 godine. Takođe češći i drastičniji klinički simptomi se javljaju kod pasa koji su bili dugo izloženi fizičkom naporu, pre svega opterećenju zglobova. To je slučaj s radnim i policijskim psima, psima koji vuku sanke i onima koji se bave preskakanjem prepreka i skakanjem uopšte.

Simptomi

Klinički simptomi uključuju smanjeno opterećivanje pogođenog zgloba, različiti nivo bola, naročito bol pri ustajanju, ukočenost koja se nakon ˝zagrevanja˝ gubi. Preveliko opterećenje zgloba može biti posledica prevelikog korišćenja zgloba ili prevelike težine psa.

Terapija i tretman

Tretman bi trebalo da uključuje regulisanje ishrane (naročito kontrolu težine),  farmakološku terapiju i promenu životnog stila psa. Cilj tretmana je smanjenje bola i inflamacije, usporavanje daljih degenerativnih promena na zglobovima, obnavljanje i održavanje funkcije zglobova.

Promena životnog stila

Psima s oštećenim zglobovima je neophodna aktivnost primerena bolesti, prema vrsti i intenzitetu bolesti. Odluku o načinu fizičke aktivnosti trebalo bi da donese veterinar.

Za gojazne pse s osteoartritisom je idealno da osim umerene šetnje imaju i mogućnost da plivaju. Psi koji imaju displaziju kukova trebalo bi takođe da se umereno kreću, ali ne i penju i skaču. Oni s rupturom kolenog ligamenta trebalo bi da se šetaju pravolinijski na povocu i bez rotirajućih pokreta nogu. Kakvu god aktivnost da organizujemo psu  ako se on posle nje i posle odmora oseća loše, teško ustaje i teško se kreće ta aktivnost mu je prenaporna i mora se smanjiti.

Suština je da pas ima svakodnevne umerene šetnje, odnosno ravnomerno raspoređeno fizičko angažovanje.

Farmakološka terapija

Za tretman osteoartritisa se najčešće propisuju nesteroidni antinflamatorni lekovi i kortikosteroidi. I jedna i druga grupa lekova sprečava produkciju masnih kiselina koje podstiču zapaljenski proces u zglobu. Potreba za dugotrajnim tretmanom i samim tim dugotrajnim korišćenjem ovih lekova, s obzirom na evidentirane nuspojave (kod ljudi) okrenula je mnoge veterinare, a i vlasnike pasa ka suplementima i preparatima od prirodnih sastojaka.

Nutritivna rešenja

Kod pasa s povećanom telesnom težinom, a naročito kod gojaznih pasa, redukcija telesne težine je prvi korak u tretmanu osteoartritisa i ublažavanju simptoma ovog oboljenja. Kontrola telesne težine je ključna, jer je težina možda i najvažniji faktor u nastanku ali i regulisanju različitih koštano-zglobnih oboljenja. Smanjenje telesne težine može odložiti pojavu težih simptoma, smanjiti bol i povećati pokretljivost. Ovakvo poboljšanje omogućava da se smanji upotreba lekova u terapiji.

Redukcija ishrane

Veći broj studija je pokazao izrazito pozitivan efekat redukcije ishrane, odnosno redukcije težine na razvoj i ispoljavanje simptoma osteoartritisa i drugih ortopedskih oboljenja. Verovatno najveća i najduža studija je bila na grupi labradora koji su praćeni od rođenja do uginuća. Suština je bila u uticaju restrikcije hrane za 25 odsto i smanjenoj telesnoj težini na celokupno stanje organizma. U okviru istraživanja se pokazalo da je u uzrastu od osam godina 12 od 23 psa koji su hranjeni po volji imalo simptome osteoartritisa, a samo dva od 23 psa koji su restriktivno hranjeni imali su iste simptome.

Dodaci ishrani

Određeni suplementi mogu predstavljati alternativu lekovima i kortizonima. Omega 3 masne kiseline gase “vatru” u obolelom zglobu, a od Omega 6 nastaju supstance koje su lokalni medijatori zapaljenske reakcije. Produkcija ovih jedinjenja u tkivima može biti dopunjena  odgovarajućom ishranom, odnosno hranom koja ih sadrži u visokom procentu. Pre svega je to riblje ulje. Najviše Omega 3 masnih kiselina sadrži lososovo ulje, a zatim i ulja skuše, tune i sardine. Neke industrijske hrane takođe sadrže veću količinu Omega 3 masnih kiselina, i to u odnosu prema količini Omega 6 masnih kiselina 10:1, što povećava delovanje Omega 3 masnih kiselina kao pozitivnog medijatora zapaljenske reakcije.

U reparaciji hrskavice važnu ulogu imaju:

  • Hondroitin sulfat sintetišu ćelije hrskvice i on pomaže u njenoj regeneraciji, pomaže obnovu zglobnih tkiva i redukuje produkciju enzima koji deluju negativno na strukturu hrskavice. Da bi imao terapeutski efekat potrebno je da pas unese 25 miligrama hondroitin sulfata po kilogramu telesne težine.
  • U istu grupu ubrajamao i hijaluronsku kiselinu koja je zadužena za viskozitet unutar zglobne tečnosti i glatkoću zglobne membrane. Zajedno s hondroitin sulfatima obezbeđuje elastičnost, fleksibilnost i čvrstoću zglobne hrskavice i tetiva.
  • Glukozamin štiti i regeneriše kontaktna tkiva zgloba i hrskavice zahvaćene osteoartritisom. Njegovo delovanje vodi smanjenju zapaljenja i boljoj pokretljivosti zgloba i cele noge. Naročito je značajan za odlaganje simptoma osteoartritisa kod starijih pasa. Potrebna dnevna doza je 0,02 miligrama po kilogramu telesne težine.

Hondroitin sulfat i glukozamin zbog svog sadejstva mogu pomoći u redukciji zapaljenja, smanjenju bola, normalizaciji zglobne tečnosti, podstaći obnovu hrskavice zgloba, zaštititi i obnoviti zglobna tkiva, a posledično doprineti i boljoj pokretljivosti psa. Na tržištu postoje preparati koji sadrže obe supstance.

Doza Omega 3

Iskustva su pokazala da se odličan antiinflamatorni učinak Omega 3 masnih kiselina pokazuje u dnevnoj dozi od 450 miligrama za pse ispod 25 kilograma, i 1.000 miligrama za pse iznad 37 kilograma.

Zelenousne školjke

Poslednjih godina se (kao i kod ljudi) i kod pasa s osteoartritisom i drugim oboljenjima zglobova kao vrlo efikasan izvor Omega 3 masnih kiselina koriste zelenousne školjke s Novog Zelanda (Perna canaliculi). One sadrže 47 odsto Omega 3&6 masnih kiselina od čega 41 odsto Omega 3 masnih kiselina. Ove školjke sadrže još antiinflamatornih supstanci i sastojaka koji deluju blagotvorno na obolele zglobove: glukozamin i hondroitin, kao i cink, bakar i selen. Smatra se da ove supstance zajedno imaju potencijal da ograniče progresiju osteoartritisa.

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here