Oprez: Alergije napadaju!

0
291

Opasnost najčešće vreba od grinja, polena, buva i drugih insekata, ambrozije… Okidač može da bude i hrana, i to uglavnom pojedine vrste mesa, jaja, ječam, kakao, riba, paradajz, spanać, zelena salata…

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Psi, kao i ljudi, muku muče s alergijama. One se ispoljavaju kad imuni sistem vašeg psa prepozna neke svakodnevne supstance ili alergene kao opasne. Iako su te supstance bezopasne za većinu pasa, ljubimac koji je na njih alergičan imaće ekstremnu reakciju. Opasnost najčešće vreba od grinja, polena, buva i drugih insekata, ambrozije… Okidač može da bude i hrana, i to uglavnom pojedine vrste mesa, jaja, ječam, kakao, riba, paradajz, spanać, zelena salata…

Proleće

Topli period koji je pred nama donosi bujnu vegetaciju, a samim tim i mnoge pobrojane alergene. Stručnjaci procenjuju da oko 15 odsto svih pasa boluje od alergijskih bolesti. Kao i kod ljudi, najčešći simptomi su promene na koži, a nešto ređe se ispoljavaju problemi s respiratornim organima. Da stvar bude gora, dešava se da alergije budu samo uvod u ozbiljnije probleme. Nije retkost da naši ljubimci zbog neprestanog lizanja i češanja „zarade“ ozbiljne infekcije. Zbog toga je vrlo važno reagovati čim se pojave prvi simptomi.

Alergije

Veterinar Bojan Brkoš kaže da savremena veterina ima odgovor na većinu ovakvih nemilih pojava, ali i da se krug alergena stalno širi, što je najveći izazov za struku.

„Alergije zahtevaju stalnu budnost vlasnika ljubimca, jer se neretko događa da ljudi, posebno oni ‘sveznajući’ pogreše u proceni izvora oboljenja i da životinju pogrešno tretiraju medikamentima”, napominje naš sagovornik. „Preosetljivost se javlja kod većine pasa, bez obzira na rasu, s tim što je kod pojedinih pasmina češća, pa ih smatramo predisponiranim za određene vrste alergija. Razlikuje se i način odgovora na alergene. Organizmi pojedinih pasa reaguju tiho i pritajeno, dok kod drugih možemo biti svedoci naglih, brzih i žestokih reakcija.”

stene, alergije, prolece

Simptomi

Prvi simptomi alergija kod pasa najčešće se javljaju s navršenih oko šest meseci, mada postoje rase kod kojih i štenad mogu da pokazuju znake preosetljivosti na određene materije iz okruženja. To je slučaj, na primer, s retriverima, akitama i šar-pejima. U opasnoj zoni što se tiče alergija nalaze se i dalmatinci, labradori, engleski buldozi, seteri, bokseri, terijeri… Takođe, moguće je i da pas u kasnijem životnom dobu postane alergičan na neku supstancu na koju ranije nije bio osetljiv.

Dijagnostika

Utvrđivanje koji je alergen uzročnik zahteva da vlasnik pruži detaljne informacije, ali i da veterinar obavi određene laboratorijske analize. To je posebno bitno za otkrivanje uzroka takozvanog atopijskog dermatitisa. Reč je o genetskom oboljenju kože izazvanom spoljnim alergenima. Ispoljava se izrazitim crvenilom kože, upalom dlake i promenom boje dlake, pojavom bubuljica, sušenjem dlake i ljuspanjem kože životinje. Mesta gde se ispoljava uglavnom su nadohvat šape – oko njuške, očiju, ušiju, ali i na stomaku, preponama i unutrašnjoj strani butina. Moguća je i pojava upale ušnog kanala i više drugih pratećih pojava.

Atopijski dermatitis

Može biti sezonskog karaktera, kad je povezan s prisustvom određenog polena u vazduhu, ili traje tokom čitave godine, kad je pas alergičan na neki od kućnih alergena. Dolazak do tačnog alergena koji uzrokuje bolest uopšte nije jednostavan, objašnjava veterinar Brkoš. Reč je o postupku koji podrazumeva unošenje malih doza određenih alergena u kožu psa, kako bi se izazvala reakcija, ali i serološkoj analizi krvi psa. Ova metoda, međutim, nije mnogo popularna, najpre zbog visoke cene, ali i čestih omaški u rezultatima analize.

pas, trava, alergije

Preventiva

Naš sagovornik napominje da je najbolji lek – preventiva.

„U slučaju atopijskog dermatitisa, efikasnog leka gotovo da nema, već lečenje podrazumeva kontrolisanje bolesti, uzimanje leka i jačanje imuniteta psa“, kaže naš sagovornik, veterinar Brkoš.

Hrana

Poseban problem predstavljaju alergije koje izaziva hrana, jer je kod njih vrlo teško razlučiti šta je pravi alergen. To se može izvesti kroz dvanaestonedeljnu dijetu tokom koje ćete vašem ljubimcu davati isključivo hidrolizovane (razložene) proteine ili neku drugu hranu koju odredi veterinar. Vrlo je bitno da tokom tog perioda ljubimcu ne dajete poslastice, hranu sa stola i slično. Naime, ovom dijetom pas će unositi proteine kojima ranije nije bio izložen, i na kraju će se svi simptomi povući. Tada mu treba postepeno uvoditi običnu hranu kako bi se videlo koja od njih izaziva alergijsku reakciju.

Opasno doba godine

Reakcije na alergene iz prirode najčešće se javljaju od maja do oktobra. To je period intenzivnog listanja, cvetanja i oprašivanja biljaka, trava i korova. Posledice kontakta s kućnim alergenima javljaju se jednako, bez obzira na doba godine. Poslednjih godina često se javljaju i problemi u vezi s preosetljivošću životinje na pojedina sredstva za higijenu, odnosno dezinfekciju prostorija i predmeta za domaćinstvo.

Simptomi alergija:

Crvena, iritirana ili vlažna koža

Pojačano češanje

Crvene, otekle oči

Svrab na leđima ili zadnjem delu repa (najčešći uzrok je alergija na ujed muve)

Svrab na ušima i inficirane uši

Kijanje

Povraćanje

Dijareja

Hrkanje izazvano upalom grla

Žvakanje šapa / otekle šape

Neprestano lizanje

Saveti za preventivnu borbu protiv alergija

  • Kontrolišite da li vaš pas ima buve. Koristite preparate za zaštitu od buva
  • Ako je ljubimac osetljiv na grinje, usisavajte kuću i mesto gde spava barem dva puta nedeljno
  • Kupanje jednom nedeljno može olakšati tegobe ako su određeni alergeni poput polena dospeli na kožu. Tako ćete ih sprati i smanjiti upale na koži. Obavezno se konsultujte s veterinarom oko upotrebe adekvatnog šampona jer pogrešni proizvodi mogu da isuše kožu i naprave dodatne komplikacije.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here