Mops: Pajac koji je ujeo Napoleona

Samo imena mops, pag ili čarlin govore dovoljno o karakteru rase koju priroda nije obdarila zavidnom lepotom, ali zato nije štedela na neodoljivom šarmu. Presmešni snimci s ludorijama simpatičnog mopsa kupili su mnoge ljubitelje pasa. Često ga opisuju sa „multum in parvo” – mnogo u malom – baš kao i čuvenog francuskog vojskovođu koga je baš jedan mops uspeo da istera iz postelje prve bračne noći

Piše: Petmagazine.rs

Preklopljene kratke uši, koje zatvaraju kružni oblik glave sa širokom donjom vilicom, kratka njuška iz čijih nabora sijaju okrugle ljubopitljive oči – sve su to odlike zbog kojih se mopsu kao predak pripisuje kratkodlaki pekinezer.

Ipak, status potomka francuskog mastifa ili buldoga daje za pravo njegovom zdepastom telu i dugim, jakim nogama s visokim zakrivljenim repom. Koliko god da je poreklo diskutabilno, njegova uloga čovekovog najboljeg prijatelja neprikosnovena je kroz vekove.

Istorija

Privrženost mopsa cenili su još tibetanski monasi, o čijem uzgoju svedoče sačuvani spisi, pa se tako Kina upisala kao njegova domovina. Zato se veruje da je pasmina happa, nešto nalik kratkodlakom pekinezeru, mopsov dalji rođak, ili čak lo-sze, još sličnije konstitucije, o čemu govore zapisi iz 1115. godine p.n.e. Međutim, rasi se trag gubi posle 663. godine p.n.e, ali već od 732. n.e. poznat je bio takozvani sečuanski pas kratke njuške koji je među poklonima iz Koreje stigao do Japana. Da je mops uživao carski život govori i priča o kineskom imperatoru Ling Ti (168-190. p.n.e) koji je svog mezimca „odlikovao” zvaničnim kaišem i kapom plemićkog čina. Psiću je ovakva čast zasigurno teško pala, ako se uzme u obzir da je prednji deo titularne kape bio visok oko 20 centimetara s upola kraćim zadnjim delom i obodom širine skoro 26 centimetara.

Evropa

Svoje prekomorske milje osvajao je sa srcima evropskih moreplovaca, zauzevši i svoje mesto na krilima kraljeva i plemića starog kontinenta.

Kako je pristizao u evropske luke, tako je neobični mališan dobijao svoja imena. Za naziv pag pretpostavlja se da je potekao od kineskog imena za ovu rasu – „pai”. U rečnicima engleskog jezika odrednica „pag” pojavila se početkom 18. veka, i to sa značenjem „nadimak za majmuna ili psa”. Iako „majmunisanje” nije strano duhovitom mopsu, ovaj nadimak je podelio s marmosetom, patuljastom vrstom majmuna, koji je takođe bio popularan kao kućni ljubimac. Ono što ih je spojilo jeste zapravo sličan lik skraćenog nosa i okruglih očiju. Za ime pag veruje se i da je poteklo od latinske reči pugnu, što u prevodu znači pesnica, na šta može podsećati naborano lice ovog veseljaka, dok pojedini ljubitelji ove rase insistiraju na ideji da je ime dobio po Šekspirovom nestašnom junaku Paku iz drame „San letnje noći”. Iako lingvisti ovu tezu potpuno osporavaju, mora se priznati da zvuči daleko romantičnije nego latinska pesnica.

Mops

Kod nas, kao i u kontinentalnom delu Evrope, ustaljeno je ime mops, koje potiče iz holandskog glagola gunđati (mopperen), kao što njegovo zgužvano lice može odati po koju zamerku na gazdinu naredbu. Inače, Holandija ima najveće zasluge za njegovu popularizaciju u Evropi. Preko Holandske istočnoindijske kompanije, mops je stigao na obale Evrope. Reputaciju spasioca i vernog saputnika pridobio je kao mezimac holandskog princa Vilijama I Ćutljivog. Pričom još iz 16. veka ustoličio je mopse za ljubimce holandskog prestola, po kojoj je jedan ovakav mališan lavežom probudio princa i tako ga spasao od sigurne smrti pri iznenadnom napadu španskih trupa. I ruski dvor pao je pred njegove šape, naročito rođaka Katarine Velike, koju je čak čopor ovih mezimaca pratio i na bogosluženja.

Pajac

Zbog crne maske koja krasi lice mopsa, Francuzi su ga prozvali čarlin po poznatom glumcu iz 18. veka u ulozi arlekina. Ipak, Napoleon sigurno nije uživao u zabavnoj strani ovog „pajaca”. Forčun, kako se zvao ljubimac njegove supruge Džozefine, još prve bračne noći ujeo je imperatora i isterao ga iz postelje!

S nadimcima koji su se naređali do 18. veka, mopsova popularnost stigla je do svog vrhunca. S unukom Vilijama I Ćutljivog, Vilijamom III Oranskim i njegovim brakom s Marijom Stjuart, Engleska dobija novog kralja, ali i novog kućnog ljubimca. Mops postaje neizostavni modni asesoar visokog društva. Prva je u tome prednjačila Šarlot, žena Džordža Trećeg, čija je ljubav prema rasi ovekovečena portretom u palati Hampton Kort. Ipak, već do kraja 19. veka mopsovi doživljavaju sudbinu svakog pomodarstva – iznošenom modnom detalju pripisana je etiketa tipičnog psa usamljenih starica.

Amerika

Na iskrama stare slave razbuktava se ponovo ljubav prema mopsovima, i to u Americi, odmah posle Građanskog rata. Od tada počinje osnivanje klubova ljubitelja, uzgajivačnica koje se nadmeću za najbolje primerke u mopsovoj kategoriji „psa-igračake”. Danas važi za najpopularnijeg ljubimca u američkim domovima.

Umetnost

Mopsov izgled, iako lep tek za pojedince, bio je dovoljno izazovan i egzotičan za mnoga slikarska platna. Tako je postao motiv Gojinih dela, a svoj udeo imao je i u poznatom autoportretu Vilijama Hogarta, kao i drugih njegovih slika. U nemačkom gradu kraj Drezdena, Majsenu, proizvodili su se veoma skupi primerci porcelana, a među retke i veoma vredne spadaju upravo oni na kojima su oslikani mopsovi.

Mops je našao svoje mesto u još jednoj umetnosti – filmu. Tako je njegovu istorijski nametnutu ulogu mezimca visokog staleža, koju je u sukobu s nestašnom prirodom najbolje prikazao junak Diznijevog crtanog filma „Pokahontas”, Persi, dok se tvorac filma „Ljudi u crnom 2” odlučio da upravo vanzemaljcu na zemlji dodeli telo ovog crikuzanta.

Ljubimac

Presmešni snimci s ludorijama simpatičnog mopsa, kupili su mnoge ljubitelje pasa, koji su se baš za njega odlučili kao ljubimca. Razigran, a istovremeno obožavalac kreveta, idealan je za stanove, kao i zbog svoje veličine i zbog naravi. Često ga opisuju sa „multum in parvo” – mnogo u malom. Kompaktan, širok, mišićav, a lako se nastani u krilu, al i u srcu.

Mopsovu privrženost gazdi vlasnici opisuju kao da čovek dobija svoju drugu senku – mops prati gazdu u stopu, ne pušta iz vida njegov izraz lica, a čak i kad zna da je napravio grešku, nagnutom glavom u stranu osujećuje svaku grdnju. Ipak, takav odnos preti da postane previše zaštitnički (kao što je Napoelon prošao sa Forčunom svoje Džozefine), zbog čega vlasnik mora da ostane vođa i tog dvočlanog čopora. Njegovu inteligenciju ne treba potceniti, tako svako dobro delo treba propisno nagraditi. Ne trpi ni jednoličnost, pa će iznova i iznova na komandu „daj šapu” okrenuti zakovrdžani repić i potražiti predah na kauču. Visoki ton glasa i grdnje kod njega ne uspevaju, samo rasplamsavaju prkos kakav vlasniku može doneti pokidano cveće, uništenu papuču ili po neki nastradali kabl. Upravo zato, samo samouvereni vlasnici mogu sebe ubediti da se sa svojim mezimcem okušaju u takmičenju agilitija. Nebrojene su priče o mopsima koji se tokom završnice u diciplinama jednostavno izvale na leđa i počnu da se češkaju o travu ili se vrate na startnu poziciju, izvodeći ponovo trikove. Smeh publike ih dodatno ohrabruje, što najbolje odslikava da mopsi žive da uveseljavaju ljude. Možda su baš zato njegovi prvi uzgajivači bili tibetanski monasi – strpljenje i takt odlučni su faktori u vaspitanju mopsa kao novog člana porodice.

Karakter i temperament

Mops je veoma miroljub i ponajmanje čuvar. Vlasnici tvrde da bi provalniku pridržao lampu, a da se deca mogu osećati potpuno bezbedno u njegovoj blizini. Naravno, dokle god ga tretiraju kao psa, a ne kao igračku.

Ipak, ono na šta bi budući vlasnici trebalo da budu spremni jeste da je bučniji nego drugi psi. I to ne zbog laveža. Njegovi zvuci dopiru iz ždrela zbog urođene brahicefalične lobanje, pa tako svaku dremku otprati i glasno hrkanje. Ako ljudi s lakim snom podele postelju s mopsom, spavanja za njih neće biti, a ne treba da iznenadi i povremeni neprijatni miris. Kratka njuška, pa tako i kratki udasi često mu stvaraju i gasove u crevima, koji svoj put nađu bilo sa zvukom ili bez njega. Miris nikako neće izostati. Iako ne bali, ne znači da posle maženja vlasnik neće dobiti vlažan poljubac. Skraćeni nosni kanali i ovde su „umešali svoje prste”, pa će iz negovog njuškanja ostati suv samo njegov nos.

Nega i zdravlje

Vlasnicima mopsa muke zadaju njegove dlake. Iako se mopsi ne šišaju, odlazak kod frizera zbog furminiranja, odnosno odstranjivanja podlake i viška krzna preporučuje se na svakih pet nedelja. Dok s kupanjem ne treba preterivati, svakodnevno četkanje je obavezno ili će njegove dlake prekriti sav tapacirung u kući. Ljudi se zbog toga često odlučuju za onu boju rase koja se slaže s nameštajem – srebrnu, aprikotbelu, smeđu ili crnu. Tanko krzno ne štiti ga dovoljno od hladnoće, pa tako kaputić tokom zimskih dana nije samo modni dodatak. Ipak, vlasnici mogu eksperimentisati i s onima koji gotovo liče na kostime, jer će mops uživati u pažnji i oduševljenju prolaznika. Toplo leto mu, takođe, ne prija, pa činija s vodom mora stalno da bude dostupna, a izlaganje suncu preporučuje se u što manjoj meri, kako zbog opasnosti od toplotnih udara, tako i zbog osetljive kože.

Neophodno je i čistiti nabore na licu zbog mogućih upala kože, a za lakši korak mezimca nokti moraju biti uredni i skraćeni.

Iako je jake muskulature, mopsa ne treba forsirati s fizičkim aktivnostima – njegova energičnost je kratkog daha, koliko mu disajni putevi to i dozvoljavaju, pa tako nikako nije partner za džogiranje ili vožnju bajsa. Ipak, svakodnevne kraće ture za šetnju više su nego preporučljive. Plivanje, takođe, nije njegova disciplina, pa morske slike s mezimcem mogu da se naprave samo na suvom, podalje od vode. Ako i voli kupanje, obavezno se treba držati obale, jer se zbog slabe kondicije može udaviti.

Zdravlje

Dug životni vek koji se po podacima veterinara kreće od 12 do 15 godina mogu da obezbede pravilna nega i i uzgoj. Koliko god da je teško odbiti njegov molećivi pogled, poslastice i užine moraju da budu strogo kontrolisane. Mopsovi su skloni gojenju, a višak kilaže najmanje može naškoditi opterećenjem zglobova. Idealna težina mopsa kreće se od šest do devet kilograma.

Pri odabiru šteneta, budući vlasnik treba da povede računa i o izboru uzgajivača. Mopsovi u genetskom kodu imaju predispoziciju za pojedine bolesti koje ne bi valjalo kombinovati sa slabostima drugih rasa. Zdravo štene mopsa je razigrano, dobro uhranjeno, glatkog krzna i bistrih očiju.

Bolesti

Ono što genetski prati rasu mopsa jesu zdravstveni problemi sa hrskavicom kolena koja slabi sa starošću ili okoštavanje kuka, odnosno displazija. Jedino rešenje u tim slučajevima je operacija, iako oboljenje nije nužno.

Takođe, jedino rešivo hiruškim putem jeste i nasledno suženje nozdrva zbog čega pas može imati problema s disanjem. U nekim slučajevima, može da živi s ovakvim defektom, ali kad je meko nepce daleko duže i zatvara deo grkljana, hirurška intervencija je obavezna.

Veoma retka, ali smrtonosna bolest, nažalost, nosi čak i ime rase – „mops encephalitis”. Upala centralnog nervnog sistema koja zahvata mozak ili kičmenu moždinu bez infektivnog uzročnika i dalje je misterija za veterinarske krugove. Bolest se javlja uglavnom kod mladih jedinki, a nakon serija jakih epileptičnih napada, smrtni ishod je neminovan.

Posebnu slabost imaju i mopsove izražene oči. Svojevrsan mu je entropion, što predstavlja rast trepavica s unutrašnje strane kapka. Stalnim pomeranjem, dlačice oštećuju površinu oka i često dovode do infekcija. Jedino i trajno rešenje donosi mali rez skalpela.

Krupne oči mopsa nekad mogu gotovo „presušiti”, a ovakvo hronično stanje sigurno vodi u slepilo. Problem s takozvanim „suvim očima”, odnosno nedostatkom suza, rešava se redovnom primenom kapi, iako je ovo redak slučaj kad su u pitanju čistokrvni potomci mopsa.

Zanimljivo je da ženka mopsa neretko mladunce donosi na svet carskim rezom zbog većeg obima glave štenaca.

INFO

Poreklo: Kina

Životni vek: 12-15 godina

Visina: mužjaci do 36 cm, ženke do 30 cm

Težina: mužjaci 6-9 kg, ženke 6-8 kg

Narav: inteligentan, šarmantan, tvrdoglav

Boja: srebrna, aprikot, smeđa i crna

Bolesti:

displazija kuka

encefalitis

entropion, „suve oči”

sklonost ka gojenju

osetljiva koža

Nega: redovno četkanje i čišćenje nabora kože

Cena štenadi: 150-400 evra

Pas:

Mačka: