Možemo čak bez bojazni reći da su mace čudo evolucije s obzirom na to da uprkos pripitomljavanju njihova čula nisu oslabila. One su i dalje pravi i neprikosnoveni predatori

Tekst: magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Mačke uz ljude žive već oko 8.000 godina, a prema dostupnim podacima pripitomili smo ih tek pre 3.500. Možda bi ispravnije bilo reći polupripitomili s obzirom na to da mace ni danas nisu toliko zavisne od čoveka koliko je to slučaj sa psima.

Čak i da budemo entuzijasti i pomislimo da smo tokom milenijuma uspeli da dokučimo o kakvim se zapravo životinjama radi, moramo priznati da o gracioznim macama još uvek mnogo toga ne znamo.

Pre svega, vlasnici i ljubitelji maca i dalje se pitaju kako to mačke vide svet oko sebe. A pita se i nauka koja i dalje izučava mačji super vid, kako ga često nazivaju stručnjaci.

Mi smo u pomoć pozvali doktora veterinarske medicine Srđana Obradovića iz poznate beogradske veterinarske ambulante Obivet koji nam je pomogao da bar donekle odgonetnemo ovu misteriju.

– Pre svega veoma je zanimljivo naglasiti da iako je pripitomljena pre više od 3.500 godina, mački su i nakon toliko godina ostala razvijena čula pomoću kojih je bila neprikosnoveni samostalni predator – naglašava naš sagovornik.

Koje boje vide

Kad govorimo o mačjem čulu vida, odnosno o tome kako vide svet oko sebe, prvo pitanje koje se nameće jeste – koje boje zapravo vide mace.

– Njihov vid je pomalo zamagljen u poređenju s ljudskim. Nova istraživanja su pokazala da mačke vide boje ali dosta bleđe od ljudi. Naučnici smatraju kako za to postoji praktično objašnjenje, a to je da bi mačkama intenzivne boje koje vide i doživljavaju ljudi bile previše intenzivne i smanjivale bi njihovu moć fokusa na plen – objašnjava dr vet. med. Srđan Obradović.

Kako objašnjava naš sagovornik, mačke ne vide jasno boje, a opet ne vide sve ni crno-belo. Više je to siva slika, s obojenim upadljivim detaljima.

– Zanimljivo je da im je vid ograničen ukoliko je tmuran dan. Ljudi spadaju u trihromate, što znači da imaju tri vrste fotosenzitivnih ćelija koje im omogućavaju da vide jasno crvenu, zelenu i plavu boju. I mačke spadaju u trihromate ali ne na isti način. Njihov spektar boja je sličan kao i kod osoba koje su slepe za boje (daltonista) – objašnjava naš sagovornik.

Nauka je pokazala da mačke slabije vide boje zahvaljujući tome što imaju manji broj fotosenzitivnih ćelija čepića koje su najzaslužnije za intenzitet svih boja.

– Ranije se smatralo da je mačji vid ograničen na sivu boju i njene nijanse. Danas se zna da je takvo razmišljanje bilo pogrešno. Da, mačke vide boje, ali njihov svet nije šaren kao naš. I sam spektar boja mnogo je suženiji nego kod ljudi. Najnovija istraživanja su pokazala da mačke mogu razlikovati sledeće parove boja – crvenu i zelenu boju, crvenu i sivu, zelenu i plavu, zelenu i sivu, plavu i sivu, i žutu i sivu boju – navodi Obradović.

Noćni vid

Pitanje koje nas kopka jeste i da li mačke noću bolje vide s obzirom na to da su najaktivnije kad zađe sunce. Da li je tačno uvreženo mišljenje da mace noću znatno bolje vide?

– Mačke su najaktivnije u sumrak i u svitanje, zbog čega im je dobar vid pri lošem svetlu i potreban. One bolje vide noću u odnosu na ljude, a pri slabom svetlu čak šest do osam puta bolje. Za to su zaslužna tri faktora: prvi je njihova sposobnost da znatno menjaju veličinu svojih zenica na osnovu čega omogućavaju manji i veći ulaz svetlosti u oko. Drugi je anatomska razlika mrežnjače u odnosu na čoveka. Za razliku od ljudi koji u mrežnjači imaju više fotosensitivnih ćelija čepića (zahvaljujući kojima imaju bolju dnevnu detekciju pokreta čak 10-12 puta), mačke imaju mnogo veći broj fotosenzitivnih ćelija štapića koji su glavni razlog boljeg noćnog vida. Treći je tapetum lucidum smešten u zadnjem delu oka, iza mrežnjače, u kome se nalazi sloj velikog broja reflektujućih ćelija – objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, kao reakcija na tamu noći, mačje se zenice veoma proširuju i formiraju pun krug (tokom dana mogu biti sužene od proreza do tačkica kako bi se oko zaštitilo od jakog svetla, a posebna membrana poznata kao treći kapak, koristi se u ekstremnim uslovima), čime se do maksimuma povećava količina svetlosti koja ulazi u oko.

– Kad svetlost jednom uđe u oko, sočivo je fokusira kako bi na mrežnjači nastala slika, a nju preuzimaju receptori, odnosno štapićaste ćelije (čiji je zadatak da „uključe“ noćni vid mačke time što beleže intenzitet svetlosti), pa je preko vidnog nerva prenose do mozga. Štapićaste ćelije mogu propustiti deo svetlosti, a ona tada nastavlja da putuje napred, dalje od mrežnjače do tapetum lucidum (latinski za „blistavo ogledalo“), petnaest slojeva ravnih reflektujućih ćelija koje odbijaju svetlost istim putem nazad, pružajući štapićima još jednu priliku da je zabeleže i šalju do mozga koji transformiše impuls u sliku. Upravo svetlost koja se odbija od tapetum lucidum daje sjaj očima noćnih životinja – otkriva nam naš sagovornik.

Fokus

Ne postoji precizan podatak koliko daleko doseže mačji vid.

– Ono što se zna, da u poređenju s čovekom koji može videti oštro i nezamućeno na 30 do 60 metara, mačka mora prići na šest metara. Mačke na primer imaju problem kad se treba fokusirati na objekte koji su udaljeni manje od 15 centimetara. Mačje oči su genetski programirane da u prvom redu reaguju na nagle pokrete – kaže Obradović.

Periferni vid

Možda niste znali, ali mačkama je periferni vid znatno bolji od ljudskog.

– Preciznije rečeno, mačke imaju veći domet perifernog vida što pomaže u primećivanju miša (ili igračke) koja se mrda u ćošku. Za razliku od ljudi čije je vidno polje oko 210 stepeni, kod mačaka je ono čak 285 stepeni. Naravno, svemu ovome doprinosi impresivna okretnost vrata, zatim pozicija očiju na prednjem delu glave, veličina očiju u poređenju s veličinom lobanje i ispupčenost očnih jabučica. Mačka dobro detektuje pokret i vidi kretanja koja su prebrza za ljudsko oko, ali se teže fokusira na spore pokrete.

Čulo mirisa

Osim vida, mace se mogu pohvaliti i drugim „super moćima”, a to su odlično razvijena čula sluha i mirisa, na koja se uz vid najčešće oslanjaju.

– Svako od ovih čula je izuzetno razvijeno i svako u određenoj situaciji preuzima primat. Ipak joj je čulo mirisa najvažnije, jer od njega direktno zavisi život mačaka u prirodi. Čak bi se moglo reći da je njima nos najvažniji organ. Mački njuh služi da traži i odmerava potencijalnu hranu, ljubavne partnere, prirodne neprijatelje, i da se snalazi u svom (markiranom) ali i nepoznatom prostoru.

Mačji sluh

Mačji sluh izrazito je dobro razvijen, razvijeniji je čak i od psećeg, a u odnosu na ljude mogu čuti zvuke koji su četiri do pet puta udaljeniji od onih koje mi možemo da čujemo.

– Mačka čuje frekvencije i do 65.000 Hz. To je za oktavu i po više od onog što može otkriti ljudsko uho i otprilike odgovara visokotonskom skvičanju malog glodara. Osim toga, mačka može da rotira uši za 180 stepeni. Poput satelitskih antena njene uši traže tačnu lokaciju na kojoj je zvuk nastao.

Brojke

285 stepeni je vidno polje mačaka

210 stepeni je vidno polje kod ljudi

180 stepeni mačke mogu da rotiraju uši

65.000 Hz je frekvencija koju mogu da čuju, za oktavu više od ljudi

4-5 puta udaljeniji zvuk čuju mace u odnosu na ljude

Jakobsonov organ

Mačke poseduju zanimljiv deo tela poznat kao Jakobsonov organ. On se nalazi u usnoj duplji i povezan je s nazalnom šupljinom. Njegova uloga je da pojača čulo mirisa.

Plen

Oči mačaka se fokusiraju na objekte koji se kreću brzo ili krivudavo, što u prirodi predstavlja njen plen ili potencijalnog napadača