Koja vučja ponašanja i dalje imaju psi

0
362

Kad pogledate svog ljubimca u krilu, sigurno se zapitate kako je moguće da su pre nekoliko hiljada godina psi bili divlji poput njihovih rođaka vukova?

 

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Psi zapravo ne potiču od današnjih vukova, već vučjeg pretka koji je izumro. Ma koliko se naučnici trudili da ustanove kad su ljudi pripitomili tog davno izumrlog vučjeg pretka i kad smo dobili najbolje pseće prijatelje kakve danas poznajemo, nažalost, to je nemoguća misija. Psi su prve životinje ikada koje je čovek pripitomio, ali nikada nećemo saznati tačno kada.

Pripitomljavanje

Pre nego što smo počeli da gajimo useve ili smo naselili Severnu Ameriku, psi su bili uz nas i pomagali nam. Moguće je čak da smo se lepo družili i pre ledenog doba. Prema danas dostupnim podacima, suživot pasa i ljudi počeo je, otprilike, pre oko 27.000 godina i ljudi su tada počeli pseće ponašanje da prilagođavaju svojim potrebama.

Instinkti

Ali, mnogi instinkti koji odlikuju i današnje vukove, zadržali su se i kod pasa. Kad je reč o plenu i satisfakciji zvanoj hrana, postoji pet glavnih instinkata kod vukova, koje, ako malo obratite pažnju, svakodnevno možete uočiti i kod svog umiljatog mezimca. Evo i koji su:

Potraga – vukovi njuše trag plena i tako ga prate. Ovaj „alat” najizraženiji je kod pasa krvoslednika, a najpoznatiji je pas svetog Huberta. Njegov njuh 40 puta jači je od čovekovog, i može „uhvatiti” trag koji je ostavljen pre nekoliko dana. Kad svog psa vidite kako znatiželjno njuška, to znači da dobija informacije o okolini i prati trag koji je ostavila mačka ili veverica.

Vrebanje – kad vuk putem njuha stekne uvid u to kako se i gde plen kreće, tada na osnovu vizuelnih tragova i signala koje šalje čoporu, kreće u vrebanje kako bi se neopaženo približili plenu. Ova praksa najuočljivija je kod border kolija jer imaju supervid. On im omogućava odličan periferni vid i odličnu procenu situacije – „alate” neophodne kako bi stoku i stado držali na oku i na broju. Zavaljujući većem broju štapićastih ćelija u oku, oni znatno bolje vide od ljudi i pri slabijem svetlu. Ako primetite da se vaš pas usporeno i povijeno približava ptici pre nego se zatrči „u napad” – to je nasledio od svog pretka vuka.

Potera – za vukove su brzina i izdržljivost ključni u preživljavanju jer moraju trčati brže i imati više snage od plena kako bi jeli. Hrtovi, na primer, mogu u trku dostići brzinu od 60 kilometara na sat jureći za životinjom koju spaze da se kreće.

Ugriz i hranjenje – uključujući i samo držanje u ustima i smrtonosni ugriz, što će u divljini, kad je reč o vukovima, zavisiti od toga da li je plen veliki ili manji. Ipak, kako love u čoporu, vukovi uglavnom idu na to da odmah ubiju plen. Ovi instinkti i ponašanja specifični su za pse tipa retriver, jer su im dragocene u lovu. Oni mogu da uhvate životinju bez toga da joj nanesu povrede, već da je nežno u zubima donesu lovcu. Škotski terijeri, na primer, zahvaljujući ovom instinktu (ali onom mehanizmu smrtonosnog zagrižaja) decenijama su kontrolisali populaciju glodara. Kad vidite svog psa kako grize i komada igračku ili uživa u navlačenju konopca – to je instinkt koji je nasledio od svog divljeg rođaka.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here