Karakal: Pustinjski samotnjak

0
161

Karakali izuzetno skaču i mogu da se odraze do tri metra uvis, a velike crne uši sa „šiljcima“ crne dlake njihova su najspecifičnija karakteristika

 

Izvor: magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Ova mačka je ime dobila od turskih reči „kara“ što znači crno i „kulak“ što znači uši. Velike crne uši sa šiljcima od pet centimetara koječine crne dlake i koriste se za komunikaciju verovatno su najspecifičnija fizička karakteristika ovih mačaka. Crni gornji deo ušiju, crne tačke s obe strane njuške, crne tačke iznad očiju i crna linija od očiju do nosa, razbijaju inače ujednačenu boju koja je od tamnobraon do ciglacrvene. Oči su im velike i žuto-braon boje. Kratko gusto krzno je nešto duže i svetlije na grudima i stomaku. Ženke su manje od mužjaka. Iako ih zovu pustinjski ris, karakal ima duže noge, mršavije telo i rep koji je znatno duži nego kod pravog risa. Takođe nemaju ni nabrano krzno oko glave koje je karakteristično za severne mačke. Karakali s mutacijama pigmenta (poput crnog leoparda) primećeni su više puta, ali nisu tako česti.

Stanište

Suštinski je životinja koja živi u suvim krajevima, ali ipak može da se prilagodi i drugačijim staništima. Nalaze se u šumama i savanama Afrike, pustinjama i džunglama Indije i u peščanim regionima i stepama u Aziji. Kao pustinjske životinje mogu da prežive dugo bez vode. U najtoplijim delovima dana odmaraju se u pukotinama stena i love uglavnom kad je svežije ujutro i uveče. Način kretanja im je sličan gepardu, ali nisu sprinteri i beže na drvo ako ih jure psi. Iako ih smataju najbržom mačkom te veličine, ipak love vrebajući i zaskačući plen, slično kao domaće mačke.

Teritorija

Mužjaci imaju veće teritorije nego ženke i prostranstvo jednog mužjaka obuhvata nekoliko ženki. A kao i druge životinje koje žive samački, jedinke se spajaju samo zbog parenja. U južnoj Africi odrasli mužjak zauzima teritoriju od 31 do 65 kvadratnih kilometara, dok ženke imaju 4-31 kilometar. Karakali izuzetno skaču i mogu da se odraze do tri metra uvis, kako bi dohvatili i oborili ptice. Samo jednim takvim potezom mogu da skupe deset do dvanaest golubova. Karakali su nekad bili negovani i trenirani da love ptice u Indiji i Iranu. Takođe su ih koristili da love antilope, divlje zečeve i lisice, slično kao gepardi u Africi. Kadse hrane pticama, očerupaju veće primerke pre nego što ih pojedu, a manje progutaju cele. Ostali plen im čine glodari, divlji zečevi, male antilope, uginule životinje i reptili, uključujući i otrovne zmije. Ponekad jedu i svežu travu i voće, verovatno kao izvor vode. Plen najčešće odvuku u skrovište gde mogu da ga pojedu na miru. Veliki plen prekriju travom posle prvog hranjenja da bi kasnije dovršile obrok.

Oglašavanje

Kao i većina mačaka karakali su noćne životinje i pređu i do 20 kilometara odjednom u potrazi za hranom. Spavaju u jazbinama, pukotinama stena ili u gustom žbunju, a ponekad i na drveću. Imaju malo glasova koje koriste. To je uglavnom režanje i glasno ispuštaju zvuka poput lajanja kad dozivaju partnera. Kao i kod drugih pustinjskih životinja vid i sluh su im odlični i imaju osrednje čulo mirisa.

Razmnožavanje

Posle 78 do 81 dana gestacije rađa se jedno do četiri mačeta u njihovom skloništu koje je pokriveno krznom i perjem. Mladunci su tamniji i sivlji od odraslih sa crvenkastim tačkama na stomaku koje izblede kad porastu. Kad imaju oko tri nedelje, majka ih izvede iz jazbine gde su se rodili i premesti na drugu lokaciju i nastavlja to da radi redovno. Kad imaju četiri do pet nedelja, veoma su aktivni i ispuštaju cvrkutav zvuk poput ptice. Sa oko deset nedelja prestaju da sisaju, a ostaju s majkom do godinu dana života. Polnu zrelost stiču oko 12. do 16. meseca. Ove mačke su česte u zoološkim vrtovima i lako se odgajaju. Žive do 19 godina u zarobljeništvu.

Info

Latinski naziv: caracal caracal

Visina: 40-50 cm

Dužina: 88-98 cm

Težina: 10-18 kg

Životni vek: 19 godina

Skok: 3 metra

Način života: usamljenički

Ugrožena vrsta

Tačan broj karakala u divljini nije poznat, ali se smatraju retkim i ugroženim u Aziji i severnoj Africi, dok su široko rasprostranjeni u južnoj Africi. Lovci ih odstreljuju kad god ih spaze, a farmeri ih povremeno koriste da bi zaštitili svoju stoku. Naime, karakale otruju i ostave ih većim predatorima i tako ubijaju više mesoždera. Karakali su najbrojniji u Južnoafričkoj Republici i Namibiji gde se njihov broj povećava, verovatno zbog toga što farmeri istrebljuju neke vrste šakala. Dodatna pretnja karakalima je značajan gubitak prirodnog staništa.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here