Kako prići psu?

0
265
kako prici psu

Iako će nekima možda ovo pitanje zazvučati čudno ili pak banalno, ono je zapravo veoma važno, i zato magazin „Pas” daje odgovore pre svega roditeljima i njihovoj deci.

Tekst: magazin „Pas“, Foto: Shutterstock

Naravno, nije zgoreg podsetiti i ostale kako da na ulici priđu psu kojeg žele da pomiluju i upoznaju se s njim, bio on vlasnički pas na povocu ili ulični pas iz komšiluka.

Školsko dvorište

Prema podacima, u našoj zemlji se najveći broj ujeda pasa događa u školskim dvorištima. Razloga, kako kažu stručnjaci, ima nekoliko. Ako se roditelji plaše pasa, oni će taj svoj strah preneti i na decu, pa mališani neće znati kako da reaguju kada im priđe vlasnički pas ili pas lutalica. Neretko, odgurivanjem psa, ili naglim pokretima ruku i tela, oni izazovu instinktivnu agresivnu reakciju psa. S druge strane, možda mališani nemaju roditelje koji se plaše pasa, ali ih oni nisu ni naučili kako da priđu psu, te dolazi do nemilih događaja.

Dete i pas

Doktor veterinarske medicine Budimir Grubić, direktor JKP „Veterina Beograd”, potvrdio nam je da se u školskom dvorištu dešava najveći broj ujeda.

‒ Polovina dece hrani pse, oni se ne plaše, a i roditelji su ih naučili da je lepo nahraniti psa sa ulice. Međutim, dešava se da pas naskoči na dete kako bi se mazio, ili zamolio za zalogaj, a dete koje se plaši odgurne psa. Guranjem i strahom se izaziva agresivna reakcija. Deci ne možemo da kažemo Nemoj da se plašiš, ali možemo da edukujemo i njih i roditelje kako da reaguju u takvim situacijama – kaže dr Grubić.

Saveti

Naš sagovornik čitaocima magazina „Pas” daje nekoliko veoma korisnih saveta kako se ponašati prilikom susreta sa psom, ili čoporom pasa sa ulice.

‒ Obratite mu se nekom lepom rečenicom, tepajte mu. Uspostavite kontakt očima i blago se sagnite. Ispružite lagano ruku ka psu i to gornji deo šake, s dlanom okrenutim nadole. Ako naiđete na čopor, komunikaciju uspostavite s onim psom koji vam prvi priđe i nikada nemojte bežati. Nijedan pas, niti više pasa, neće vas napasti kad ste okrenuti prema njemu ‒ kaže naš sagovornik.

Vlasnički pas

Za odgovor na pitanje Kako prići psu? zamolili smo i doktora veterinarske medicine Nikoletu Novak, koja nam je najpre naglasila da vlasničkom psu nikada ne bi trebalo prići bez pitanja upućenog njegovom vlasniku da li je to u redu.

‒ Neki psi su dresirani da čuvaju, neki nisu naviknuti da ih nepoznate osobe dodiruju, neki su plašljivi… I zbog toga nikada ne bi trebalo pokušati kontakt s vlasničkim psom, a da se prethodno ne pita sam vlasnik. Pod uslovom da je vlasnik saglasan, psu se prvo daje pružena ruka da je onjuši. Kada je pas ruku onjušio, i ne uzmiče od osobe koja mu je ruku pružila, tada pas sme da se pomazi, poželjno po vratu i telu, a ne po glavi – objašnjava naša sagovornica. ‒ Kada su u pitanju psi bez vlasnika, obavezno je pozvati ih, bilo glasom, bilo tapšanjem rukom po sopstvenoj nozi, a često je dobro i čučnuti kada se pas poziva i videti da li on želi da priđe vama. Ako pas ne želi da priđe, nikako ne smete da ga jurite i da na silu pokušate da uspostavite kontakt. Uplašeni pas, koji se oseća ugroženo i uzmiče, može da reaguje nepredvidivo, nepoželjno, pa i opasno.

Kada pas priđe nama

Kako kaže naša sagovornica, kada nama prilazi pas koji je na povodniku ili je njegov vlasnik u blizini, reagujemo kao i u prethodno navedenoj situaciji.

‒ Najpre pitamo vlasnika da li je pas miroljubiv i da li toleriše kontakte s nepoznatim ljudima. Ako vlasnik smatra da ne bi trebalo da dirate ili mazite njegovog psa, ispoštujte rečeno. S druge strane, kada nam prilazi pas bez vlasnika ili čitav čopor uličnih pasa, veoma je važno da ostanemo pribrani i da ne reagujemo ishitreno. I osobe koje su naviknute na pse i inače nemaju strah od pasa mogu da se uplaše kada ka njima trči čopor nepoznatih pasa koji laju. Možemo lako da pretpostavimo kako se tek oseća osoba koja se pasa plaši u ovakvoj situaciji.

Budi drvo

Dr Novak kaže da bi u toj situaciji trebalo da „postanemo drvo”.

‒ To znači da bi trebalo da stanemo, da spustimo ruke pored tela, ili da ih prekrstimo na grudima (nikako da njima mašemo, mlataramo ili pretimo, jer ovakve kretnje razdražuju pse) i da ostanemo mirni. Ne treba da uspostavljamo kontakt očima sa psima (to mogu da protumače izazivački), već bi trebalo da gledamo u zemlju ili nagore. Savetuje se i da se psima obraćamo tiho i staloženo, i pričamo im nešto, koliko da smirujuće delujemo na njih, toliko i da sami sebe smirimo.

Ignorisaće nas

Naša sagovornica kaže da će nas psi, ako poslušamo ove savete, najverovatnije – ignorisati.

‒ Kada psi dotrče do osobe koja stoji mirno, u najvećem broju slučajeva oni će takvu osobu zaobići ili će eventualno prići da je onjuše, a onda nastaviti svojim putem. Osoba koja se ne kreće i koja stoji je psima potpuno nezanimljiva. Ali, ako neko ispred pasa ciči, vrišti, dere se ili beži, oni takvu osobu često doživljavaju kao plen, ili kao izazov za igre jurenja i hvatanja, i većina će pojuriti za njom ili skočiti na nju. Moramo biti svesni da su psi brze životinje, čak i sasvim male rase su mahom brže od odraslog čoveka, i da teško možemo da pobegnemo od psa koji je rešio da nas stigne. Prema tome: POSTATI I OSTATI DRVO DOK PAS/PSI NE PROĐE/PROĐU je glavni princip bezbednog ponašanja.

Kako da mazimo psa

Kada smo naučili kako da ostvarimo kontakt sa psom, naredno pitanje glasi – A kako ga pomaziti?, jer zaista nije svejedno na koji ćemo način to učiniti.

‒ Ljudi i psi su dve vrlo različite biološke vrste i načini komunikacije im se znatno razlikuju. Ljudi vole da prisnost iskazuju ljubljenjem, grljenjem i stezanjem, dok u psećem svetu ovakvi gestovi nisu prirodni i mogu da učine da se pas oseti ugroženim, pa čak i napadnutim. Iako je nama prva reakcija da slatkog umiljatog psića prigrlimo, to je nešto što se psu uopšte neće dopasti. Neki psi su se, živeći sa ljudima, navikli da trpe naše neprimerene izlive ljubavi, ali to ne znači da uživaju u njima. Ako volimo naše ljubimce, onda bi trebalo da poštujemo njihove potrebe i da im se prilagodimo. Ako pas želi da bude mažen, onda on rado prilazi na naš poziv. Najbolje je maziti ih ili češkati po vratu i ispod vrata, ili po telu, a ako legnu na leđa, i po stomaku. Dok god je pas pored nas opušten i deluje zadovoljno, upitno okreće glavu ka nama kada prestanemo da ga mazimo (kao da kaže „hoću još”) ‒ u redu je da se mazimo sa njim. Ako pas neće da priđe ili nam nevoljno prilazi (jer je naučen da mora da dođe na poziv), okreće glavu od nas, lagano od nas uzmiče, oblizuje se i mljacka, osvrće se oko sebe… to su sve suptilni znaci da pas ne uživa u maženju, ne želi da bude mažen, i trebalo bi da ga pustimo na miru – objašnjava dr Nikoleta Novak.

Kada delujemo preteće

Naša sagovornica objašnjava da generalno nijedna životinja, pa ni pas, ne voli kada se osoba kreće i ponaša nepredvidivo.

‒ A to je ako vrišti, viče ili mlati rukama ili nogama. Takođe, životinje ne vole da ih neko juri ili ugrožava za njih važne resurse (ako posegne za njihovom hranom, vodom, igračkama, njihovim smeštajnim prostorom, ako krene preteće rukom ka njihovom vlasniku ili ka mladuncima…). Psi su u stanju da nanjuše kako se osoba u njihovoj blizini oseća (jer ljudi emituju različite mirise ako su srećni, ako su uplašeni, ako su nervozni ili tužni). Problem je što pas nekada uplašenu osobu doživljava i kao opasnu osobu, jer u životinjskom (pa i ljudskom) svetu, mnoge jedinke napadaju i bivaju agresivne iz straha. Zbog toga osobe koje se plaše pasa, kako bi izbegle neželjene situacije sa njima, moraju da rade na prevazilaženju tog straha, bilo same ili još bolje, uz stručnu pomoć – savetuje dr Novak.

Plavi pas

U našoj zemlji, dr Novak je koordinator projekta „Plavi pas”, koji je namenjen upravo mališanima.

‒ „Plavi pas” u Srbiji je deo evropskog projekta „Plavi pas”, koji se bavi edukacijom dece o bezbednom ponašanju u prisustvu pasa. Namenjen je deci predškolskog i ranoškolskog uzrasta, jer je utvrđeno da su deca ovog uzrasta uglavnom inicijatori kontakta sa psima i da ona najčešće izazovu situacije koje se neželjeno završavaju, ujedima (čak u 70% slučajeva ujeda, deca su bila izazivači nepoželjne situacije) – ističe naša sagovornica. – „Plavi pas” obrazuje, ali i otklanja određene predrasude koje ljudi imaju prema zajedničkom životu dece i pasa. Ne mogu se sve neželjene situacije u međusobnim interakcijama dete – pas izbeći, ali mnoge se mogu preduprediti obrazovanjem dece na način koji je njima veoma blizak, kroz igru, a program „Plavi pas” je zamišljen baš tako. Da deca kroz različite aktivnosti i igru savladaju važne lekcije o pravilnom ponašanju u prisustvu pasa i sa psima.

Radionice po pozivu

Veoma je važno da javnost, pre svega obrazovne i pedagoške radnike, upoznamo sa informacijom da se radionice „Plavi pas” organizuju po pozivu.

‒ Radionice „Plavog psa” organizujemo po pozivu vrtića i drugih organizacija ili manifestacija. Pošto sam ja lično angažovana u nizu drugih aktivnosti i obaveza, najviše radionica u ovoj godini sa decom je imala moja koleginica iz Novog Sada, Tijana Stanojev.

Priručnik i slikovnice

nikoleta novak

Dr vet. med. Nikoleta Novak je na temu pravilnog odnosa dece prema psima i drugim kućnim ljubimcima za izdavačku kuću „Pčelica” objavila priručnik „Upoznajmo kućne ljubimce”. Takođe, i seriju edukativnih slikovnica o životinjama, od kojih se jedna bavi odnosom deteta i psa, a zove se „Jedan dan sa psom Tedijem”. Redakcija magazina „Pas” toplo preporučuje roditeljima da svojim mališanima koji vole kuce nabave ova izdanja i tako im kroz zabavu pokažu kako da razviju i neguju odnos sa psima i drugim životinjama.

Kako se upoznati

* Psu najpre pružite ruku da je onjuši (ispruženu, gornji deo šake, dlan okrenut nadole)

* Kada je pas ruku onjušio, i ne uzmiče, tada ga pomazite

* Mazite ga po vratu i telu, a ne po glavi

Nikada nemojte bežati

Prema rečima dr vet. med. Budimira Grubića, prilikom prvog kontakta s nepoznatim psom ili grupom pasa, najvažnije je da nikad ne bežite.

  • Nijedan pas, niti više pasa, neće vas napasti kad ste okrenuti prema njemu. Ako naiđete na čopor, uspostavite kontakt sa psom koji vam je prvi prišao, s vođom čopora. Strah ne sme da kontroliše naše postupke.Hendikep je kad zbog straha ne možete da pomazite toliko prelepih pasa s ulice, koji bi učinili sve na ovom svetu da budu nečiji, a nisu ničiji. To je beskrajno tužno –  kaže naš sagovornik.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here