I kuce mogu da dobiju kilu - Pet Magazine
Pas:
Mačka:
pas na pregledu
Od petmagazine.rs - 28/01/2020

I kuce mogu da dobiju kilu

Najčešća vrsta spoljašnje hernije kod pasa, i to prvenstveno kod štenaca, jeste pupčana kila.

Tekst: spec. dr vet. Ana Vukićević za magazine “Pas”, Foto: Shutterstock

Hernija, u narodu poznata kao kila ili bruh, predstavlja ispadanje nekog tkiva ili organa iz svog normalnog, anatomskog položaja. Nastaje zbog urođene ili stečene slabosti zida mišića ili tkiva. Prema mestu nastanka, dele se na spoljašnje i unutrašnje.

Pupčana kila

Ili medicinski – umbilikalna hernija, najčešća je vrsta spoljašnje kile koju srećemo kod pasa. Radi se o urođenom poremećaju koji nastaje usled nezatvaranja trbušnog zida u predelu pupka kod štenaca (vidi se kao manja loptica, veličine klikera, ponekad veličine pingpong loptice ispunjene masnim tkivom iz trbušne duplje). Ukoliko kroz otvor koji može da se opipa na trbušnom zidu ne može da prođe prst, smatra se da pupčana kila ne ugrožava život psa, jer u njoj ne može da se uklešti crevo. U tom slučaju, po želji vlasnika, može se hirurški odstraniti kila, zatvoriti defekt, ali više iz estetskih razloga. Ukoliko je hernija nešto većeg promera, savetuje se obavezno hirurško saniranje defekta, zbog mogućih komplikacija koje mogu nastati usled ukleštenja creva u pupčanoj kili (što može dovesti do nekroze zida creva i sepse).

Trbušna kila

Ili spoljašnja abdominalna hernija predstavlja defekt trbušnog zida, stvara se otvor ili „prsten” kroz koji ispod kože može prodreti sadržaj iz trbušne duplje (masno tkivo, creva, deo materice sa plodom). Najčešće nastaje usled neke traume (ujed drugog psa, udarac automobila, šutiranje psa i slično). Može biti urođena ili se može raditi o poremećaju u graviditetu, kada dođe do ukleštenja gravidne materice sa plodom u „pukotini” trbušnog zida.

Dijafragmatska hernija

Predstavlja vrstu unutrašnje kile i radi se o veoma ozbiljnom, urgentnom stanju. Uzrok je najčešće vrlo jak udarac, kada psa udari automobil ili ako doživi neku sličnu traumu. Usled snažnog udarca, dolazi do pucanja dijafragme i organi iz trbušne duplje prelaze u grudnu duplju. Često uz ovu tešku povredu dolazi i do povreda karlice i mokraćne bešike, stoga je potrebno da veterinar izvrši detaljan radiografski pregled kako bi ustanovio koje su sve povrede u pitanju.

U najvećem broju slučajeva jetra prodire iz trbušne u grudnu duplju (jer je u fiziološkom stanju njen položaj odmah uz dijafragmu), mada nije retko da u grudnu duplju pređu želudac i creva. Oni vrše veliki pritisak na pluća, zbog čega životinja otežano diše. Ukoliko se slučaj zakomplikuje, pa dođe do ukleštenja organa u kili, mogu nastati problemi u vaskularizaciji, što dalje dovodi do nekroze tkiva i zapaljenske reakcije. S obzirom na to da je u pitanju urgentno stanje, koje je moguće rešiti isključivo hirurškim putem, pravo vreme za operaciju je kada se životinji stabilizuje disanje, smanji rizik od opšte anestezije na najmanju moguću meru (s obzirom na to da je u pitanju životinja sa potencijalnom plućnom i srčanom kontuzijom), a istovremeno dovoljno brzo da se spreči ishemija i nekroza organa koji se nalaze u dijafragmatskoj herniji. U nekim slučajevima, moguće je i da ovakva hernija postane hronična, odnosno da traje godinama, i da pas uz manje ili veće poteškoće vodi normalan život.

Zato vlasnici pasa moraju da znaju da je neophodno da, kad god se desi da psa udari automobil, čak i ako pas u tom trenutku izgleda normalno i bez vidljivih povreda, odmah ljubimca odvedu kod veterinara na pregled.


Štene sa umbilikalnom hernijom (pupčanom kilom)

Perinealna hernija

Nastaje atrofijom delova tzv. karlične dijafragme, koju čine mišići repa, anusa i sfinkter anusa. Pod uticajem muškog polnog hormona testosterona, dolazi do bočnog širenja i devijacije debelog creva u tom delu karlice ili do prodora sadržaja iz karlične duplje u perinealnu regiju (regiju oko anusa). Kod ovakvih pasa se javlja jak bol, sa jasno vidljivim jednostranim ili obostranim otokom u perinealnoj regiji, kao i bol i napinjanje pri defekaciji. U perinealnoj kili se mogu naći čak i mokraćna bešika ili prostata, pa može nastupiti otežano mokrenje, uremija, povraćanje s potencijalnim fatalnim ishodom. Gotovo uvek se javlja kod nekastriranih mužjaka i najčešće kod rasa kod kojih se skraćuje rep (nemački bokser, bostonski terijer, ali i kod korgija, pekinezera). Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i klinički vidljivih promena u perinealnoj regiji. Rektalni pregled će potvrditi da su oslabile anatomske strukture oko rektuma, jednostrano ili obostrano, kao i da li postoji proširenje debelog creva, ili „džep” debelog creva u blizini anusa. Korisno je uraditi i ultrazvuk, da bi se utvrdilo da li su u perinealnu herniju uvučeni mokraćna bešika i prostata. U ovim slučajevima kastracija je obavezna kao deo lečenja, a moguće je hirurški izvršiti rekonstrukciju mišića karlične dijafragme.

Hijatalna hernija

Predstavlja vrstu unutrašnje kile. Nastaje usled abnormalnosti dijafragme i stvaranja otvora na dijafragmi koji omogućava da deo želuca prolabira, odnosno pređe u grudnu duplju. U pitanju je urođen poremećaj i javlja se kod predisponiranih rasa pasa (najčešće šar-pej). Klinički se manifestuje vraćanjem nesvarene hrane iz jednjaka i želuca u usnu duplju. Ukoliko se javi, teže se dijagnostikuje (definitivna dijagnoza se potvrđuje kontrastnom rendgenografijom i endoskopijom). Ukoliko se javi u prvim godinama života, preporučuje se hirurška intervencija. Ako nastane u starijem životnom dobu, prvo se rešava medikamentozno, a ukoliko to nema efekta, razmatra se hirurški pristup. Prognoza je dobra ukoliko se izvrši hirurška intervencija.

Preponska kila

Medicinski – ingvinalna hernija,jedna je od spoljašnjih vrsta kila kod kojih dolazi do protruzije, odnosno do prodora organa trbušne duplje (creva, mokraćna bešika, materica) kroz oslabljen i proširen ingvinalni kanal (tj. kroz preponu) do ispod kože. Češće se javlja kod mužjaka koji su kriptorhidi, odnosno kod kojih se nisu spustili jedan ili oba testisa. Rešava se hirurškim putem.