Ovi psi su pravi džinovi na četiri noge

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Evo koje su to četiri rase grdosije poreklom iz Turske, i koje su njihove najupečatljivije karakteristike:

Anadolijski ovčar (pastirski pas)

Ova rasa je nastala na području Anadolije u centralnoj Turskoj. Anadolijski ovčari su robusni, krupni i snažni psi. Imaju izuzetno razvijen njuh, kao i vid, te su izuzetni čuvari stoke. Takođe su veoma spretni i brzi, a posebno su efikasni u lovu na predatore.

Ovo su veliki mišićavi psi sa širokim vratom, velikom glavom i stamenim telom. Visoki su od 70 do 80 cm, a teški od 40 do 65 kg. Najčešće su svetlokrem nijanse sa crnom „maskom” oko njuške, ili bez nje, i tamnim ušima. Imaju gusto duplo krzno koje zahteva redovno četkanje u toplijim mesecima zbog prekomernog linjanja. Karakteristično je gusto krzno oko vrata, koje im služi kao zaštita. Anadolijski ovčar spada u veoma stare rase pasa, postoji čak 6.000 godina i najverovatnije je potomak snažnog lovačkog psa iz Mesopotamije. Rasa je kasnije razvijana u skladu sa posebnim okolnostima: klimom (veoma topla i suva leta i veoma hladne zime), stilom života (polunomadski i nomadski) i svrhom (čuvanje stoke i prelaženje velikih razdaljina na Anadolijskom platou).

Psi ove pasmine su stvoreni da budu nezavisni i odgovorni za stado bez gazdine komande, pa nisu baš pogodni za kućne ljubimce, mada se uz socijalizaciju mogu prilagoditi i takvom životu. Ne vole skučen prostor, pošto su navikli da prate stoku i da odlaze u lov na predatore pre nego što oni napadnu stado. Dobro se slažu s drugim životinjama pod uslovom da svako ima svoj prostor.

Kangal

Rasa koja se koristi kao čuvar stada krupne stoke. Nastala je od psa koji je izgledao kao mastif i ima ujednačeno, svetložuto krzno sa crnom „maskom”. Ovo nije pastirski pas, već radije vreme provodi sa stadom motreći na predatore. U svojoj otadžbini se koristi za odbranu od vukova, medveda i šakala, ali se poslednjih godina izvozi i u afričke zemlje, gde služi za odbranu od lavova, geparda i drugih divljih mačaka. Zbog zaštitničkog stava, odanosti i zbog toga što je nežan s decom, kangal se sve više može videti i kao porodični čuvar, u čemu je veoma uspešan.

Standardi visine i težine za ovu rasu variraju među kinološkim klubovima, ali, u proseku, visina kangala je do 81 cm, a težina od 40 do 60 kg. Nešto je lakši nego druge vrste mastifa, pa je zahvaljujući tome brži i okretniji. Kangal u trku može da dostigne brzinu od 50 kilometara na sat. I standardi boje su različiti po kinološkim klubovima, ali uglavnom je kangal krem boje, sa crnom „maskom” i tamnim ušima, a bele fleke su dozvoljene samo na grudima i na vrhu repa, pri čemu krzno mora biti kratko i gusto. Donji sloj krzna štiti od oštrih zima i jakog sunca, a gornji odbija kišu i sneg. Kada čuvaju stado, kangali će pronaći najvišu tačku da bi ga nadgledali i radiće u paru ili timovima, u zavisnosti od veličine stada. Ovaj pas je sposoban da savlada vuka. Mirnog je temperamenta, samostalan, snažan i zaštitnički nastrojen, naročito prema deci.

Akbaš

Akbaš (na turskom „bela glava”) jeste rasa koja je nastala u Turskoj prevashodno za čuvanje stoke. To je veliki pas, težine do 65 kilograma i visine od 70 do 80 centimetara. Ima duplo krzno bele boje i dlaku srednje dužine, dugačke noge i uvijen paperjasti rep. Oči, nos i usta bi trebalo da budu crni. Mirne je naravi, ni stidljiv ni agresivan. Kada ima ulogu psa čuvara, veoma je sumnjičav prema neznancima na svojoj teritoriji, neuobičajenim zvucima i sličnim promenama. Prva reakcija na ove promene je ‒ stav, režanje i lajanje. Akbaš će zatim pojuriti predatora, a ući će i u fizički obračun ukoliko je potrebno. Uprkos tome, veoma je nežan s jagnjićima i jarićima. Ovi psi najčešće satima leže čuvajući stado, ali su poznati po tome što stalno razmišljaju i prate šta se oko njih dešava, kao i po tome da uvek „spavaju s jednim okom otvorenim”. Nisu previše zainteresovani da budu kućni ljubimci. Prevashodno su radni psi i najsrećniji su kada su na zadatku.

Aksaraj malaklisi

Poznat je i kao turski mastif ili centralnoanadolijski ovčar, i najveći je od svih podvrsta mastifa, veći je čak i od kangala. Nastao je u turskom gradu Aksaraju, a ime je dobio po reči „malakli”, što na turskom znači „sa ustima”, zbog karakterističnih crnih spuštenih usana.

Ne zna se poreklo ove rase. Smatralo se da je nastala ukrštanjem engleskog mastifa i kangala ili anadolijskog ovčara, ali američki mastif je rezultat ovakvog ukrštanja i izgleda potpuno drugačije. Druga teorija govori da svi ovčarski psi iz oblasti Kavkaza i Anadolije potiču od iste prarase koja je izgledala kao današnji mastif. Aksaraj malaklisi se koristi kao čuvar stoke i nije priznat ni u jednom kinološkom klubu, čak ni u lokalnom.

Nekoliko reči o Turskoj
*Neverovatnih 80 odsto svetske proizvodnje lešnika dolazi iz Turske
*Istanbulska velika pijaca ima 64 ulice, 4.000 radnji i 25.000 zaposlenih
*Turska je šesta najposećenija turistička destinacija na svetu, sa približno 35 miliona turista godišnje
*Oko 150 arheoloških iskopina je aktivno u Turskoj svake godine

Da li znate… da većina Turaka do 1934. godine nije imala prezime