Astma guši mlade mačke

0
203
macka kod veterinara

Uz redovne kontrole kod veterinara i adekvatnu terapiju, život mačke može biti kvalitetan i sa ovim oboljenjem respiratornih puteva

Tekst: dr vet. med. Klara Ćurčin iz Veterinarske ambulanteIntervet” za magazin Mačka, Foto: Shutterstock

U svetu ljubitelja mačaka vodi se večita polemika: da li ljudi liče na mačke ili mačke liče na ljude? Zar je to bitno, kada smo prilično slični? Imamo iste delove tela, samo doduše malo drugačije postavljene. Često imamo i iste bolesti. Baš kao i ljudski rod, tako je i mačja populacija podložna hroničnim bolestima, a jedna od njih je i – astma.

Kvalitetan život je moguć

Kao i mi, i mačke mogu imati kvalitetan život sa hroničnom bolešću, naravno, ako se ispravno vodi računa o njihovom zdravlju. Da bi se bolesnoj životinji mogla pružiti odgovarajuća nega, neophodno je poznavati bolest i pravovremeno postaviti adekvatnu dijagnozu, jer će terapija tako biti efikasnija. A da bi se sve ovo postiglo, neophodno je imati osnovne informacije u vezi sa bolešću, kako bi vlasnik na vreme prepoznao znake oboljenja, i na vreme zakazao pregled kod veterinara radi postavljanja dijagnoze i davanja terapije. Naravno, trebalo bi naglasiti i da su kontrole kod hroničnih bolesti nešto što se podrazumeva, i preporučuje se da vlasnik bude disciplinovan i da se pridržava uputstava o propisanoj terapiji.

Šta je astma?

Astma predstavlja upalnu bolest donjih respiratornih puteva i bazirana je na obliku hipersenzitiviteta kao odbrambenog odgovora na inhalacione alergene u vidu reverzibilne bronhokonstrikcije i upalnog procesa. Jasno bi je trebalo razlikovati od hroničnog bronhitisa, koji je uvek uzrokovan ili infektivnom bolešću ili neoplazijom (skup novih, izmenjenih ćelija koje brzo i nepravilno rastu – tumor).

Simptomi

Astma se najčešće dijagnostikuje kod mladih odraslih mačaka, i to najviše kod sijamskih i orijentalnih maca, jer te rase imaju sklonost ka ovoj bolesti. Međutim, nisu pošteđene ni druge rase niti mešanci, kao ni mačke koje su sklone povišenoj telesnoj težini.

Simptomi astme su delom uobičajeni: letargija, neaktivnost, epizode različitih disajnih poremećaja kao što su kašalj, disanje otvorenih usta, ubrzano disanje, otežano disanje, bledilo, čak i kolaps. U toku astmatičnog napada prisutni su različiti neobični zvuci kojih mimo epizode napada obično nema.

Dijagnostika

Da bi se postavila tačna dijagnoza, preporučuje se da se jedinka podvrgne detaljnoj dijagnostici radi isključivanja drugih bolesti i potvrde astme.

Dijagnostika obuhvata:

Analizu krvi – obično je normalna, s tim da ponekad hematološki nalaz daje inflamatorni leukogram, a u biohemijskom delu ponekad se uočava povišen nivo globulina.

Parazitološki pregled – preporučuje se potraga za plućnim parazitima kojih ima na našem podneblju, ali je njihovo dijagnostikovanje zanemareno.

Seologiju – FIV i FeLV test je obavezan, kao i test na srčanog crva.

Bakteriologiju – mikrobiološka kultura trebalo bi da isključi infekciju sa nekoliko uzročnika (Mycoplasma, Bordotella).

Radiografiju – obavezno je rendgensko snimanje grudnog koša, jer postoje karakteristični znaci za astmu koje tražimo na snimku.

Ehokardiografiju – preporučuje se da bi se isključile srčane abnormalnosti, bez obzira na to što one ne izazivaju kašalj.

Bronhoskopiju – može biti od pomoći.

Citologiju – tzv. bronhoalveolarna lavaža je jedan od najbitnijih načina dijagnostikovanja, jer se traži karakterističan skup ćelija. Ali, na veliku žalost vlasnika, ovo „ispiranje” disajnih puteva radi se u totalnoj anesteziji i za to bi trebalo prvo stabilizovati mačku od akutnog napada.

Nakon dijagnoze

Kada dođemo do krajnje dijagnoze, najvažnije je stabilizovati stanje bolesne jedinke i edukovati vlasnika o daljim postupcima. Obe radnje su obaveza veterinara. Urgentna intervencija najčešće podrazumeva davanje kortikosteroida i od njih ne bi trebalo bežati. Terapija kiseonikom je takođe korisna. Ono što je u dugotrajnoj upotrebi najvažnije jesu bronhodilatatori. Mačke se veoma brzo naviknu na maske, samo treba biti staložen i uporan u korišćenju. Postoje posebno dizajnirane maske za mačke sa astmom, ali ih i vešt vlasnik može i sam napraviti prema uputstvu.

Život sa astmom

Trebalo bi paziti na preventivne zdravstvene mere i ne zanemarivati redovno vakcinisanje, čišćenje od parazita, zaštitu od buva, kao ni kvalitetnu ishranu i adekvatnu životnu sredinu.

Zaključno, moramo naznačiti da je astma zapravo jedan tip alergijske reakcije organizma na nadražaj. Trebalo bi biti svestan da je respiratorna površina jedne mačke manja od čovekove. Zato bi uopšteno trebalo paziti na aerogene alergene u sredinama gde mačke borave, posebno kod predisponiranih jedinki. Tu možemo navesti najčešće alergene kao što su duvanski dim, dim uopšte, aerosolni sprejovi, perje, mirišljavi posip, mirišljave sveće, osveživači prostora… Treba zaštititi mačku od ovih alergena.

Info

Veterinarska ambulanta „Intervet”

Aleksandra Dubčeka 44a, Zemun

011/2604-289, 063/7706-998

Ponedeljak–petak od 9 do 20 h, subota od 9 do 15 h

ambulanta@intervet.co.rs

www.intervet.co.rs

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here