catwoman-3840x2160

Catwoman – prva dama svetskog stripa

Ono što je čini tako neodoljivom i zahvaljujući čemu opstaje čak 77 godina, upravo je njena – mačja priroda

 

 

Izvor: magazin Mačka

Čudesna žena (Wonderwoman) definitivno je trenutno najpopularnija superheroina velikog platna. Međutim, mesto najveće i najomiljenije strip-junakinje u istoriji definitivno je rezervisano za Ženu-mačku (Catwoman). A svaki ljubitelj stripa će vam reći da je ono što je čini tako neodoljivom i zahvaljući čemu opstaje čak 77 godina, upravo njena – mačja priroda.

Ketvomen je „rođena“ u prvom izdanju Betmena u proleće 1940. godine, a osmislili su je Bob Kejn i Bil Finger. U tom stripu pojavila se pod imenom Mačka (the Cat). Od tog trenutka do danas prešla je složen put od superzlikovca do kompleksnog junaka koji bi se mogao opisati kao antiheroj, koji često iz dobrih pobuda čini loše stvari.

Selina Kajl

Na početku je najčešće prikazivana kao neuhvatljivi provalnik, obučena u uski, jednodelni crni kombinezon i naoružana bičem (zbog ovakvog, po tadašnjim ocenama previše seksualizovanog imidža, američki cenzori su je polovinom predesetih godina, u naletu puritanizma, na čitavu deceniju proterali iz stripa). Ipak, ono što je definitivno obeležilo lik Seline Kajl (kako je njeno pravo ime) jeste njen uticaj na Brusa Vejna, odnosno Betmena, čiji odnos je poput rolerkostera koji ludački vozi od ljubavi do mržnje. To je kulminiralo u poslednjem broju Betmena objavljenom u Americi (kod nas ga još nema) u kome je Brus Vejn konačno zaprosio Selinu. Šta je Ketvomen odgovorila, saznaćemo u oktobru kada bi trebalo da bude objavljen nastavak priče.

Dobro – zlo

Ono što daje posebnu draž liku Žene-mačke, pored toga što se od samog starta ne može jednostavno odrediti na liniji dobro-zlo, jeste način na koji je doživljavana i tretirana u zavisnosti od preovlađujućeg tipa morala u određenim periodima. Tako je prešla put od seksualizovane heroine koja je skandalizovala puritance, preko seksističkih prikaza njenog lika, do feminističke junakinje, pa čak i LGBT heroja u nekim reinkarnacijama.

Njen lik je u početku bio prijateljski, dobroćudni lopov, da bi tokom paranoičnih pedesetih godina postala superzlikovac. Šezdesetih je u skladu s vremenom bila otpadnik, a slično se nastavilo i naredne dve decenije. Devedesetih je postala antiheroina i feministička ikona, i taj imidž je zadržala do danas.

Veliko platno

U međuvremenu se Žena-mačka pojavljivala u mnogim filmskim, televizijskim i video-adaptacijama priče o Betmenu. Glumice Džuli Njumar, Li Meriveder i Erta Kit oživele su Betvomen u seriji Betmen iz šezdesetih godina sa čuvenim Adamom Vestom u naslovnoj ulozi, kao i u filmu iz 1966. Oko tri decenije kasnije, u filmu Povratak Betmena Tima Bartona iz 1992. igrala je Mišel Fajfer. U filmu Žena-mačka iz 2004, koji je propao na blagajnama i prezren od kritičara, glumila je Hale Beri. Za tu ulogu dobila je Zlatnu malinu za najgore glumačko ostvarenje. Bilo je to dve godine nakon što je osvojila Oskara za najbolju ulogu u filmu Bal monstruma. U filmu Krisa Nolana Uspon mračnog viteza 2012. Selinu Kajl glumila je En Hatavej, a poslednju inkarnaciju imamo priliku da gledamo u seriji Gotam u izvedbi glumice neobičnog imena Kamren Bicondove.

Kostim

Kad se prvi put pojavila u stripu, Selina Kajl nije nosila nikakvu masku. Već sledeći put imala je upadljivu masku mačke koja joj je prekrivala lice i više je ličila na pravu mačku od kasnijih stilizovanih verzija. Kasnije, Ketvomen je dobila haljinu s kapuljačom koja je imala mačje uši, a zatim i kompletno odelo s mačkastim naočarima. Šezdesetih je nosila zeleni kostim, što je bilo karakteristično za zlikovce u tom periodu. Devedesetih je imala purpurni kostim (opet karakteristika tog vremena), da bi nešto kasnije uskočila u crni kostim poput onog koji je imala Mišel Fajfer u Povratku Betmena. U poslednje vreme uglavnom nosi varijacije uskog crnog kostima.

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *