Ermitaz

Mačke u muzeju: Čuvari blaga Ermitaža

Ruski Ermitaž danas je jedini muzej na svetu ovog renomea u kome su za borbu protiv glodara zadužene mačke. Njih je oko 70, a žive u gotovo svim muzejskim prostorijama, osim galerija. U njihovu čast od 2009. godine ova ustanova obeležava i poseban njima posvećen dan

 

 

Izvor: magazin Mačka

Službu obezbeđenja čuvenog muzeja Ermitaž u Sankt Peterburgu čini armija čuvara, portira, nadzornika i vodiča. Oni primenjuju najsavremenije tehnologije u zaštiti umetničkih dela od oštećenja i krađe – alarmne uređaje, lasere, kamere, specijalna senzorska svetla, brave i pokretne zidove.

O blagu pohranjenom u najpoznatijem ruskom muzeju, međutim, vodi brigu i više od 70 mačaka. Njihov posao je borba protiv miševa, glodara i drugih nepozvanih razbojnika koji žele da se uvuku u muzej.

Mačja služba

Mačke su bile sastavni deo većine drevnih evropskih muzeja, a po broju životinja dugo je prednjačio čuveni londonski Britanski muzej. Vremenom je počelo da dominira shvatanje da im ipak nije mesto u ovakvim ustanovama. Ruski Ermitaž danas je jedini muzej na svetu koji se nije odrekao ove vrste zaštite.

Hermitage cat

Mačja služba u palati Ermitaž, koja je deo kompleksa čuvenog Zimskog dvorca, ima dugu i bogatu tradiciju, a životinje su u prošlosti delile i često zlehudu sudbinu ruskog društva. Prve mace čuvarice u carski kompleks na obali Neve stigle su još 1745. godine, za vreme vladavine Jelisavete Petrovne, ćerke Petra Velikog. Ljuta zbog pojave miševa koji su je nervirali, naredila je da posebna delegacija otputuje u grad Kazanj, čije su mačke bile daleko čuvene (mačka je i danas simbol grada) i donese što više ovih životinja. Carica Katarina Velika organizovala je njihovu službu, a kao veliki ljubitelj ruskih plavih mačaka, prednost je dala ovoj rasi. Ruske plavojke bile su zadužene za hodnike i odaje, a domaće mačke za podrumske i pomoćne prostorije.

Kriza tokom rata

Tradicija držanja mačaka u Ermitražu samo jednom u istoriji bila je prekinuta. Grad na Nevi tokom Drugog svetskog rata 900 dana proveo je pod nemačkom opsadom, suočen s natčovečanskim borbama, bolestima i opakom glađu. Kao i stotine hiljada građana Petrograda, ratna stradanja nisu preživele ni mačke iz muzeja.

Praznik

Poratno vreme pod svodove carskog kompleksa Zimskog dvorca i Ermitaža vratilo je i muzejske ljubimice. Kakvo poštovanje životinje imaju u ovoj ustanovi kulture svedoči i činjenica da je 2009. godine muzej ustanovio – Dan mačaka. Svoj praznik mace provode počašćene omiljenim poslasticama i otvorenim vratima svih prostorija Ermitaža. To je i jedini dan kad posetioci mogu da vide ovu u svetu jedinstvenu službu kako radoznalo njuška hodnicima i odajama.

„Neke mačke su društvenije od drugih. Maca po imenu Mufla, recimo, voli ljude i ona je kao svoje mesto za život izabrala prostor gde naši gosti mogu da naprave pauzu, popiju kafu i zapale cigaretu. Druge su opet za svoje prebivalište izabrale ćoškove u dvorištima, stepeništa, podrumske prozore ili brojne nadstrešnice“, objašnjava jedan od saradnika Ermitaža Marija Haltunen.

Hermitage2

Ona objašnjava da mačke imaju odličnu negu i uslove za život. O njima brinu tri volontera, čiji je posao da muzejske čuvarke hrane, donose im vodu i neguju ih. Postoje posebne kuhinje za pripremanje hrane, kao i mala veterinarska ambulanta. Na teškim metalnim vratima koja dele dvorišta muzeja i palate nalaze se posebno napravljeni otvori da bi mace mogle slobodno da se kreću po muzeju.

Mačke su stavka i na bankovnom računu muzeja i zarađuju novac od donacija. Više je svetskih organizacija za brigu o životinjama koje doniraju hranu, preparate i ostale potrepštine. U jednom od muzejskih dvorišta smešteno je i groblje za mačke. Sistem brige o njima toliko je usavršen da uprava muzeja ima preciznu listu svih mačaka, sa svim potrebnim pojedinostima – imenom, godinama života, mestom spavanja, navikama, omiljenom hranom… Ovaj metod olakšao je posao volonterima, budući da su ranije muzejski radnici provodili sate bazajući po beskrajnim hodnicima i aulama tragajući za pojedinim mačkama.

„Nije retkost ni da se neka od mačaka uvuče i u galerijski prostor, gde inače nemaju pristup. Zaposleni u tom slučaju dobijaju nalog da uhvate neposlušnu macu i odnesu je na njeno mesto. Ove operacije odvijaju se na veliko zadovoljstvo posetilaca koji često uživaju u filmskim jurnjavama i potragama unutar galerija“, navodi Haltunen.

Vrhunska nega i plata

Kolegama iz drugih svetskih muzeja deluje neverovatno, pa čak i rizično, da se životinje kreću tik uz najdragocenija dela svetske umetnosti. U Ermitažu ne dele to mišljenje, jer su mace sastavni deo kulta ove ustanove.

7394

„Pouzdano se zna da je Petar Veliki bio prvi koji je udomio mačku u Zimskom dvorcu nakon što je podigao Petrograd početkom 18. veka. Kao i većina stvari koje je doneo u Rusiju, i prva dvorska mačka bila je – holandska. Mačke su dugo imale ulogu u borbi protiv glodara. Danas nije više tako. Miševa odavno nema, ali brojnost naših mačaka garancija je da ih neće ni biti“, uz osmeh pričaju u upravi Ermitaža.

U bogatim odeždama

Rukovodstvo muzeja, osim što mace tretira kao veličanstva i kao jedan od svojih simbola, odlučilo je da pojedine četvoronožne stanovnike ove ustanove učini besmrtnim. Ermitaž je odnedavno bogatiji za više portreta mačaka oslikanih u bogatim odeždama carskih dvorskih sluga. Ove slike deo su postavke naručene za posebnu publikaciju koju priprema Ermitaž magazin, koji izlazi u okviru fondacije „Ermitraž 21. veka“, koja radi na obogaćivanju muzejskih zbirki.

Uparađene mace koje su se našle na portretima izabrane su od posebnog muzejskog „kustosa“ zaduženog za mačke Marije Haltunen. Ona je koautorka, zajedno s Meri En Alin, i dečje knjige pod naslovom „Ana i mačke Ermitraža“, koja je pretvorena u mjuzikl za decu po imenu „Mačke Ermitraža spasavaju dan“ sa džez podlogom Krisa Brubeka. „Ovo je prvi put da se naše mačke prikazuju u stilu tradicije starih flamanskih kostimiranih portreta“, objašnjava Zorina Miškova, urednica Ermitaž magazina. Ona ističe i da su odeću u koju su mace „obučene“ pažljivo izabrali kustosi muzejskog Odseka za ruske kostime, koji čuva veliki broj odeće i asesoara iz ere ruske imperije.

Portrete mačaka Ermitaž magazin naručio je od slikara Eldara Zakirova, tridesetogodišnjeg umetnika iz Taškenta. On je uradio šest portreta, ovekovečivši životinje u raskošnoj odeći posluge aristokratskih kuća. Slikar je bio inspirisan slikama klasičnih ruskih portretista 18. i 19. veka kao što su Orest Kiprenski ili Ilja Rjepin. Pokušao je da svakoj mački sačuva originalnost i verno predstavi detalje poput oblika ušiju, dužine dlake ili pegica na njušci. Aranžman u Ermitražu doneo mu je više zahteva vlasnika mačaka koji su poželeli da i njihove ljubimice predstavi u sličnim kostimima.

 

 

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *