Marko_Nkolic

Marko Nikolić: Nidža me je izlečio

Pre dve i po godine poznati glumac se suočio s teškom bolešću, a njegov mezimac svakog dana ležao je pored njega i prenosio mu pozitivnu energiju. Kad je ozdravio, rekao mu je – Majstore, ti si terapeut! Ti si mene izlečio!

 

 

Izvor: magazin Pas, Foto: Ivana Todorović

Bard srpskog glumišta Marko Nikolić, nezaboravni Giga Moravac iz serije „Bolji život” koju milioni i dalje prate svaki put kad se reprizira na malim ekranima, već duže od decenije uopšte ne govori za štampane medije. Međutim, zbog velike ljubavi prema svom psu Nidži, mužjaku pudle starom 11 godina, ali i prema svim psima uopšte, sa zadovoljstvom je pristao na intervju za naš magazin Pas.

Izdvajamo najzanimljivije delove, a ceo intervju možete pronaći u novom broju magazina Pas koji je na kioscima u celoj Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Kažu mnogi da iako voli celu porodicu, pas uvek ima jednog gazdu. Koga u vašem domu najviše sluša, a ko je zadužen za maženje?

– Sve nas on voli, i zna da nam je kao član porodice, kod veterinara sve troje idemo s njim. Ali, ima tri vrste ljubavi. S Minom je kao sa sestrom. Vidi da je ona najmlađa, 24 su joj godine, i s njom ima slobodu da se igra, čak i grubo. Mene voli i obožava, i najviše sluša. Smatra da sam ja vođa čopora. Ali moja žena, e, tu može sve da prođe. Tipična je keva.

Nauka je dokazala i da psi unapređuju naše zdravlje. Da li ste i vi to osetili?

– Uvek kažem Nidži da me je izlečio. Teško sam bolovao pre dve i po godine, ležao sam kod kuće između dve hemioterapije, i on nije skidao pogled s mene, što me je dovodilo do očaja jer mi je delovalo kao da se oprašta. Govorio sam mu da dođe, a on savije glavu, i kao mačka, korak po korak, popne se na krevet i legne pored mene. Nasloni se laktom kao na šank i kad mu kažem „lezi“ – legne mi na grudi. Uhvatim ga za šapu i s te strane gde sam bio bolestan pritisnem njegovu šapu, i kažem mu – Sad ćeš ti mene da izlečiš, svoju pozitivnu energiju da mi preneseš i sad ćemo mi njega da ubijemo. I tako ležimo dok ne zaspim, pa dolazi opet sutra na terapiju, tako sam ja razmišljao. Posle, kad je sve bilo u redu, rekao sam mu – Majstore, pa gde si bre ti, terapeut! Ti si mene izlečio!

Ne možemo a da vas ne pitamo koji je razlog što vas nema u štampanim medijima?

– Ljudi vole da čuju privatne stvari. Nisam ja zbog ljudi prestao da govorim za medije nego zbog novinara. Neko ne može u pet rečenica jednu istinitu da ponovi koju sam rekao. Ne da ne prenesu tačno, nego još i promene smisao onoga što sam rekao, i shvatio sam da više nema igranja. Mnogi čitaju samo naslove, a pošto urednik daje naslov, on bira onaj koji prodaje novine. A kako ćeš ti da se osećaš i da li će majka ili porodica da ti telefonira i da pita šta si to napravio ili šta je to bilo… što će to na mojoj duši da ostavi traga, to ih baš briga. Uzajamno živimo jedni od drugih i jedni s drugima, a novinari su u stanju da neproverenu vest odštampaju jer će prodati novine. I umetnici su ljudi pa nekad pogreše, ali nikad nas ne stave u zaštitu, nego gledaju da nas još više oblate. A od nas žive. Pitali su me ranije – Jao, šta je s vama, nigde vas nema, a ja odigrao 30 predstava. To znači – nema me na televiziji. A može da me ima, samo ja neću sve da igram. Ako sam izdržao do sada, a imam mnogo poziva, vala neću ni sad, iako su mi pare potrebne više nego kad sam bio mlad…

 Ceo intervju pročitajte u novom broju magazina Pas koji je na kioscima




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *