4105

Mačke borci protiv terorizma

Mogu li i mace da daju svoj doprinos u borbi protiv kriminala, terorizma, elementarnih nepogoda, kao i da doprinesu opštoj sigurnosti? Svetski trendovi ukazuju da je to ne samo moguće, već i da će uskoro postati uobičajeno

 

Izvor: magazin Mačka

Kad je bog životinjama delio osobine, kaže drevna legenda, mačka je bila na kraju reda, pa je dobila ostatke – od svih darova po malo. Tako je, međutim, stekla niz sposobnosti zahvaljujući kojima je uspela uspešno da izgradi suživot sa čovekom. Drevna veza ne samo što traje i danas, nego se „upotreba“ mačke u ljudskom svetu konstantno proširuje. Poslednja istraživanja idu u pravcu iskorišćavanja mačjih čula koja čoveku mogu u različitim situacijama u kojima je mašinerija ljudskog uma, iskustva i naučnih dostignuća – nedovoljna.

Svaki zaljubljenik u mačke će posvedočiti, zaklinjujući se u sve na svetu, da je njegova ljubimica pametna za nevericu i da može da otkrije štošta nedostupno čoveku – predoseti nevreme, lošu vest, otkrije zagubljenu sitnicu za kojom se danima tragalo u kući ili nanjuši dolazak dalekog, ali omiljenog rođaka. U svakodnevnom govoru to se pripisuje nekim autentičnim i teško objašnjivim svojstvima i talentima koje ova vrsta životinja poseduje.

Fenomen šestog čula u prošlosti je zato često bio predmet izučavanja felinologa koji su pokušali da rasvetle ovaj složeni segment mačjeg organizma. Umesto nekakvih talenata na granici sa sferom natprirodnog otkrili su nešto što je danas gotovo opšte poznato – mačka je životinja koja je u mnogim segmentima neuporedivo savršenija od čoveka i može mnogo toga što je čoveku nedostižno. Ima razvijenije sposobnosti njuha, sluha, vida, savršenu izbalansiranu muskulaturu i još svašta što je čini jedinstvenom u malom carstvu domaćih životinja.

Mačke mogu biti obučene da prave razliku između različitih mirisa i tako budu angažovane na otkrivanju ljudi, medicinskih materija, eksploziva, narkotika

Zašto ova svojstva čovek ne bi iskoristio za svoje potrebe – s pravom se zapitao neko i time podstakao novi krug istraživanja i razmišljanja o širem „korišćenju“ mačaka u ljudskom životu. U redu je, znamo da uspešno lovi miševe i rasteruje bube, ali da li je to sve? Mogu li i mace da daju svoj doprinos u borbi protiv kriminala, terorizma, elementarnih nepogoda, kao i da doprinesu opštoj sigurnosti? Svetski trendovi ukazuju da je to ne samo moguće, već i da će uskoro postati uobičajeno.

4109

Psi su odavno već etablirani u svim ovim oblastima, pa se čak diče i službenom titulom. Angažovani su kao spasioci, antiteroristi, policajci, vodiči… Razvoj događaja čini verovatnim da će vrlo brzo na ovim zadacima dobiti i (ne)voljene koleginice. I ne samo to. Kako tvrde naučnici, itekako je moguće da mace uskoro zasene slavu službenih pasa. Za ovaj prevrat, sve je jasnije, biće najviše zaslužno mačje čulo njuha, koje, kako se ukazuje, ima neuporedivo bolje mogućnosti razlikovanja mirisa.

„Imajući u vidu značaj opažanja izuzetno široke lepeze aroma, kao i ukupne razvijenosti sistema čula, mačke mogu biti obučene da prave razliku između različitih mirisa i tako budu angažovane na različitim zadacima – otkrivanje određenih ljudi, medicinskih materija i medikamenata, eksplozivnih naprava ili narkotika. Imajući u vidu brojnost populacije, posebno u SAD, gde živi deset miliona više mačaka nego pasa, one mogu biti neverovatan resurs“, navedeno je u izveštaju stručnjaka objavljenom u američkom časopisu Applied Animal Behavior Science. Iza njega stoje istražvači Kristin Vitejl Šriv i Monik Adel sKatedre za životinje i prirodno okruženje Državnog univerziteta u Oregonu.

Dresura mačaka je itekako moguća, ali je zbog snažne predrasude da je osuđena na propast retko sprovođena

Na ovoj ustanovi je utvrđeno da postoje tri familije proteina ključnih za receptore detekcije u organima njuha sisara: V1Rs, V2Rsi FPRs. Utvrđeno je da razlikovanje većeg broja mirisa kod životinja zavisi od broja varijanti gena sa V1R proteinom. Istraživači su laboratorijski utvrdili da domaće mačke poseduju oko 30 V1Rs gena u poređenju sa samo devet kod pasa. Ljudi imaju samo dva, dok su šampioni njuha, sa neverovatnih 120 gena – pacovi. To je i razlog što se oni već koriste za otkrivanje mina, a u toku su istraživanja koja imaju cilj upotrebe glodara za otkrivanje tuberkuloze kod ljudi.

Naučnici nedvosmisleno tvrde da će se uskoro gotovo svi arhetipovi neprijatelja među životinjama – psi, mačke i miševi – uskoro naći u službi čoveka. Uloga mačke će u tom frontu biće posebno važna, naročito zbog njenih predispozicija i talenata da se penje, kreće u uskim prostorima, i održava ravnotežu na velikim visinama. Ove sposobnosti činiće je nezamenljivim akterom službi traganja i spasavanja.

Put do zvanja službene mace, međutim, uprkos svim preduslovima, neće biti jednostavan. Mačke bije glas da su svojeglave i da nisu sklone ispunjavanju baš svih čovekovih zahteva. To je uostalom razlog što dresura u vidu u kome se primenjuje na pse, kod njih ne postoji.

Stručnjaci ipak kažu da obuka mačaka za službene zadatke – nije nemoguća. Tu izdvajaju nekoliko pravila koja su osnovna u socijalizaciji i dresuri. U savladavanju ovih izazova važno je s mačkom raditi i provoditi što više vremena napolju, kao i iskoristiti sve ono što mačka zaista želi da radi. Treniranje mačaka, naravno, podrazumeva i uspostavljanje efikasnog sistema nagrade za željeno ponašanje, što je najsigurniji put za rad sa životinjama. Stavka koja je garant uspeha, zato je izbor prave hrane koja će biti korišćena kao nagrada za uspešno izvršen zadatak.

U krugu zadataka koje mačke mogu da izvršavaju neuporedivo bolje od ljudi jeste i rano otkrivanje bolesti na osnovu preciznog čula njuha

„Da li bi svako do nas s istim elanom išao na posao kada bi, umesto novcem, bio plaćen recimo – kukuruzom? Naravno da ne“, ukazuju američki stručnjaci za životinje.

Njihova poruka je jasna – granule neće biti dovoljan podsticaj za macu da izvrši traženu radnju. Ali parčence barene piletine, komad tunjevine, sardina ili druga sveža ribica to sigurno hoće. Nagrada može biti i nematerijalna – maženje, igra ili društvena zabava, što mačke takođe obožavaju. Ključna karika u obučavanju jeste vežbanje određenog ponašanja (npr. skoči, sedi, stoj na zadnjim nogama) i radnje koja vežbanjem podrazumeva nagradu (vraćanje do vlasnika, odlazak do činije za hranu ili mesto za spavanje). Ovaj prvi i bazični korak osnova je koja se kasnije po istom modelu može beskrajno proširivati. Primenom ovog modela mačke mogu relativno brzo da se obuče da izvršavaju veoma složene i čoveku značajne zadatke.

U krugu zadataka koje mačke mogu da izvršavaju neuporedivo bolje od ljudi jeste i rano otkrivanje bolesti na osnovu preciznog čula njuha. To se posebno odnosi na kancerogene tumore, koje životinje mogu da otkriju na osnovu mirisa. Dokazano je da psi u laboratorijama svoju njušku radije prinose epruvetama s uzorcima bolesti pluća. Mačka sa svojim mnogo bolje razvijenim aparatom za raspoznavanje mirisa mogla bi da doprinese bržem i lakšem otkrivanju bolesti.

Kristin Vitejl Šriv s Univerziteta u Oregonu u svojoj studiji iznela je i slučaj sopstvene kuće.

„Jedna od mojih mačaka imala je naviku da posebno dugo njuška jednu stranu glave druge mačke. Iako je izgledala sasvim dobro, kasnije smo otkrili da je imala kancerozni tumor u oblasti koju je druga prethodno intenzivno mirisala. To me je uverilo da ova bolest ima svoj miris, nedostupan čoveku, ali koji mačke mogu da prepoznaju“, posvedočila je naučnica.

Stručnjaci se slažu da i mačke, kao kod pasa i ljudi, pokazuju varijabilnost u društvenom ponašanju i ličnosti. Dakle, kao što ni svi psi i ljudi ne mogu biti obučeni da budu spasioci ili vatrogasci, ovako složene zadatke neće moći da obavljaju ni sve mačke. Dresura je, kako ističu američki stručnjaci za životinje, itekako moguća, ali je zbog snažne predrasude da je osuđena na propast, retko sprovođena. Ljudi su, prosto rečeno, odustajali pre nego što bi i počeli. To je i razlog što nema dovoljno istraživanja na ovu temu, iskustava, literature…

Jakobsonov organ i Flemenova poza

Mačke (pored zmija i nekoliko sisara) poseduju zanimljiv deo tela koji ima ključnu ulogu u aktivnosti čula njuha. To je takozvani vomeronazalni organ, poznatiji pod imenom – Jakobsonov organ. On se nalazi u ustima, odmah iza prednjih zuba, i povezan je s nazalnom šupljinom. Blago otvaranje usta omogućava Jakobsonovom organu mačke da otvori kanale koji vode do nazalne duplje. Izgled mačke u tom trenutku može ličiti na osmeh ili na grimasu pre kijanja, i naziva se Flemenovom pozom. Mačka tada zaroza usne, žmirka, spusti uši i pokazuje zube. U tom položaju olakšava se protok vazduha do Jakobsovog organa koji mozgu šalje na analizu informacije o prisutnim molekulima mirisa. Flemenova poza najčešće se može videti kod seksualno sposobnih mužjaka kad osete feromone ženke u teranju, mada i sterilisane i kastrirane jedinke pokazuju istu reakciju na izuzetno jake mirise. Postoje tri hipoteze o ulozi Jakobsonovog organa. Prva je da služi za mirisanje hrane, druga da je to „šesto čulo“ koje ukazuje na neobične situacije poput zemljotresa, vulkanskih erupcija itako dalje, i treća – da služi za otkrivanje seksualnih mirisa – feromona.

Činjenice

  • Tek rođeno mače položaj majke određuje samo na osnovu mirisa
  • Čulo njuha direktno je povezano s apetitom mace
  • Pas ima bolji njuh, ali mačka raspoznaje više mirisa
  • Mačke mogu da nanjuše bolest

Brojke

  • 30 miliona ćelija za miris ima mačka
  • 10 miliona je više mačaka nego pasa u SAD
  • 14 puta je mačji njuh razvijeniji nego čovekov

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *