3122

Zašto psi vole neprijatne mirise

Ljudi i životinje mirise vrednuju na različite načine i ono što nas tera da zapušimo nos, našim ljubimcima predstavlja aromatični užitak

 

 

Izvor: magazin Pas

Iako to nama deluje bizarno, naši ljubimci uživaju u mirisu truleži, opalog lišća ili kesa s bajatim đubretom. Psima su ove arome toliko privlačne da imaju potrebu i da se okruže oblakom ovih neprijatnih mirisa. Razlog za to leži u dubokoj prošlosti.

Nauka je odavno utvrdila da je čulo njuha kod pasa oko 10.000 puta osetljivije od ljudskog. To jednostavno rečeno znači da je oblak snažnog parfema, koji neretko ne prija ni našem nosu, prava aromatična bomba za našeg ljubimca. Dobro je poznato i da se psi služe njuhom kao univerzalnim čulom i da ga koriste za orijentaciju, merenje vremena i daljine u prostoru, rešavanje problema…

Njuh

U procenjivanju psećeg njuha vlasnici, međutim, često greše i poistovećuju ga s ljudskim. Iako je to nama čudno, smrad tkiva koje se raspada ljubimcima je neodoljiv, baš kao i truležne gomile opalog lišća ili kesa s bajatim đubretom. Psima su ove nama teško pojmljive arome toliko privlačne, da ne samo što tragaju za njima i rado ih udišu, već imaju potrebu i da se okruže oblakom ovih neprijatnih mirisa.

Kamenčići na plaži

O snazi psećeg njuha, posebno lovačkih pasa, govori i eksperimet s kamenčičima na plaži. Ukoliko čovek uzme oblutak, zadrži ga koji trenutak u šaci, a onda ga baci što dalje može, njegov pas će bez problema u mnoštvu kamenčića svih veličina, boja i oblika njuškajući pronaći baš taj oblutak. Za pretragu mu je dovoljan miris znoja s dlana, a pošto onjuši ruku čoveka, bez većih problema lociraće i sve predmete koje je on prethodno dodirivao.

Miris ljudskih nogu

Psima je veoma upečatljiv i miris ljudskih nogu, što umnogome objašnjava naviku velikog broja ljubimaca da zavlače nos u stare cipele ili se igraju papučama ili nošenim čarapama. Postoji podatak da psi rase bloodhound (krvoslednici) mogu da prate i četiri dana star trag čovekovog hoda, i to i po više od 150 kilometara. Miris ljudskih nogu toliko je psu inspirativan da pojedine rase mogu da prepoznaju trag određenog pojedinca čak i na mestima gde je hodalo mnogo ljudi, čak i kad hodaju u cipelama.

Prijatan i neprijatan miris

To nam nameće sledeće pitanje – kako psi ocenjuju kvalitet mirisa, odnosno, po ljudskim standardima, šta je njima prijatan, a šta neprijatan miris.

Odgovor, po svemu sudeći, nije jednoznačan i treba ga tražiti u bezbrojnim hodnicima lavirinta psećeg čula njuha. Reč je o sistemu receptora koji se aktiviraju prilikom njuškanja i otkrivaju i najfinije nijanse određenog mirisa. Reč je o milionima aktivnih tačaka preko kojih ka mozgu putuju informacije na osnovu kojih životinja izvodi zaključke. Čulo njuha kod pasa u odnosu na čovekovo neuporedivo je složenije i razvijenije, što se uklapa u životinjski način „razmišljanja”. Pas prima i registruje nadražaje nervnim putem, mirisnim živcem iz organa za miris koji se nalazi u takozvanoj olfaktornoj sluzokoži mirisnog dna nosnih šupljina. Pomoću ovog instrumentarijuma naši ljubimci koriste čulo mirisa kao značajno pomagalo u komunikaciji, za prikupljanje celog niza različitih tipova podataka, i to pažljivom analizom međusobnih mirisa.

Psi dakle udišu neprijatni miris iz uživanja, ali i iz praktičnih razloga. Američki stručnjak za pse Stenli Koren ovakvo njihovo ponašanje objašnjava ukorenjenošću u životinjskoj divljoj prirodi. Divlji psi se valjaju u smrdljivim supstancama poput fekalija, ostacima uginulih jedinki kao način da zamaskiraju sopstveni miris, što im omogućava da neprimetno otkrivaju plen. Naši ljubimci, danas, ovakve brige nemaju, ali zbog genetskog nasleđa neretko ne mogu da se uzdrže od njuškanja ili valjanja u smrdljivim sredinama.

Miris vlasnika

Ljubimci, međutim, imaju običaj i da se okružuju mirisima koje širi njihov vlasnik. Otud njihovo interesovanje prema korpama s prljavim donjim vešom, korišćenim čarapama ili cipelama vlasnika. Privrženost prema gazdi pokazuju i tako što će radije zaspati okruženi znojem namirisanom garderobom ukućana nego u sopstvenom krevetu. To se objašnjava iskonskom navikom psa da voli poznati miris svog čopora, odnosno porodice u kojoj živi kao kućni ljubimac.

Ishrana

Ljudima omiljen miris sočne šnicle s roštilja, psima je neretko odbojan. Činjenica koju nikako ne smemo da zaboravimo jeste da se psi mnogo više oslanjaju na miris nego na ukus u donošenju odluke o tome šta će jesti i koliko. Ako briketirana hrana miriše privlačno, pas će da zaroni u to s trenutnim i primetnim žarom, a vlasnik će odmah znati da je ta hrana pun pogodak. Dakle, nije primarno da nama granule deluju miomirisno i neodoljivo već našim psima.

 

 

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *