IMG_2323

Prihvatilište Rakovica: Oni računaju na nas

U beogradskom naselju Rakovica, u najvećem prihvatilištu za nezbrinute životinje JKP „Veterina Beograd“, u svakom trenutku boravi oko 1.000 pasa. Oni čekaju nas

 

 

Izvor: magazin Pas, Foto: Teodora Ćirić

Iako bi prihvatilište, kao što mu i ime kaže, trebalo da ima ulogu privremenog smeštaja pasa do njihovog skorog udomljenja, mesečno dom pronađe svega 25 do 30 pasa. Desetostruko više ih svakog meseca stigne u Rakovicu.

Građani dolaze u prihvatilište kada žele da udome mezimca, i „Veterina“ se svojski trudi da vikend akcijama u parku Tašmajdan pronađe dom za što više napuštenih kuca. Od početka godine u svim prihvatilištima „Veterine Beograd“ udomljeno je oko 200 pasa. Međutim, s obzirom na broj napuštenih pasa koji borave u gradskim prihvatilištima – uspeh je nažalost tek kap u moru.

Naša Redakcija uputila se zato u Centar za sterilizaciju sa prihvatilištem za pse Rakovica kako bi vam približila ove divne duše koje tamo borave i čekaju na nas. Takođe, i kako bi odala priznanje zaposlenima koji se svojski trude da svim svojim štićenicima obezbede, koliko su u mogućnosti, najbolje uslove života.

Dok smo automobilom prolazili rampu na ulazu u najveći azil u Beogradu (i Srbiji), psi su nas već uveliko čuli i počeli da nas pozdravljaju. Možete li da zamislite tu kakofoniju laveža 1.000 pasa! U prihvatilište smo stigli nedugo nakon jutarnjeg hranjenja pa smo kuce malo i uznemirili, jer su mnogi dremali nakon što su napunili svoje stomačiće.

Povedi me kući

Prvi utisak, iako za svaku pohvalu ovog uređenog prostora, bio je tuga. Ukoliko nikada niste posetili neko prihvatilište za nezbrinute životinje, znajte da je ono što ljudi govore istina. Psi zaista čoveku upućuju bolećive poglede koji kao da govore „Povedi me kući“. To nam potvrđuju i zaposleni koji kažu da psi kao da znaju da imaju šansu da dobiju dom kada dođe neko od posetilaca, pa se svojski „potrude“ da deluju što veselije, „da pokažu šta znaju“ i da ostave utisak da će biti najbolji mezimci.

  • Potrebno je samo malo dobre volje, humanosti, lična karta i 200 dinara kako bi se udomio pas iz prihvatilišta – s osmehom kaže upravnik ove ustanove, doktor veterinarske medicine Milan Radosavljević.

Pomoćnik Žika

Prihvatilište u Rakovici prva je stanica za pse koje JKP „Veterina Beograd“ povede s ulice. Ovde oni dobijaju tretman sa pet zvezdica – čipovanje, vakcinaciju, sterilizaciju, vakcinu protiv besnila.

  • Nakon oporavka, u azilu ostaju oni psi koji su prethodno boravili u okolini bolnica, škola, psi iz čopora – oni koje na te lokacije ne možemo da vratimo. Zaista nije fraza da je odraz humanosti udomiti napuštenog psa, pre nego dati mnogo novca za rasno štene. Pas koji je udomljen beskrajno je zahvalan, i svakog dana pokazuje vam svoju zahvalnost. To govorim i iz ličnog primera. Udomio sam Žiku i on je bukvalno moja senka. Gotovo svakog dana dolazi samnom na posao, ne razdvajamo se. Imao je oko šest meseci kada ga je na ulici udario automobil i služba Hitne pomoći ga je s ulice odvela na lečenje. Bila mu je slomljena desna noga. Žika sada ima dve godine i najbolji smo drugari. On je pretpostavljam mešanac ši cua i maltezera, ili bišona. Iako malen ima veliki karakter – život na ulici ove pse učini snažnim i sposobnim.

Lista želja

Zanimalo nas je da li građani koji posete ovo prihvatilište i žele da udome mezimca, unapred znaju kakvog psa žele. Da li dolaze sa „listom želja“?

  • Zanimljivo je da ili žele male pse ili one baš velike, da budu čuvari. Najčešće su to psi u tipu rotvajlera ili šarplaninaca, za kuće s velikim dvorištem. Ono što je prvo kada građani dođu da izaberu psa, jeste da s njima sednemo da popričamo. Oni nam kažu kakav im je stil života, životni prostor, kakvog psa bi voleli, pa u razgovoru dobijemo određenu sliku kakav pas bi im odgovarao i pronađemo „kandidate“. Međutim, neretko se desi da ljudi dođu s jednom idejom, a kući povedu potpuno drugačijeg psa. Žele čupavog i malog, a kući odvedu kratkodlakog i psa većeg rasta. Svakako, kontakt psa i čoveka je presudan. Kad se ugledaju i stvori se veza, sva ranija razmišljanja i vizija željenog psa padnu u vodu – objašnjava naš sagovornik.

Kako ističe, često se zapita da li je reč o pravoj, istinskoj ljubavi prema psima ako si zamislio njegov izgled i strogo se toga držiš. Ako imaš spisak željenih fizičkih karakteristika zanemarujući tu predivnu prirodu pasa, bez obzira na to kako izgledaju, koje su boje i da li su rastom manji ili veći.

  • Imali smo slučaj da nas je posetio čovek kojem je uginuo pas i rekao nam je da želi da udomi istog takvog, po mogućstvu identičnog. Karakter je taj koji čini psa, baš kao i čoveka. Kad vam pruže šapu, kad zatrepću okicama… to je ono što je važno – naglašava dr vet. med. Radosavljević.

IMG_2320

Seniori

U prihvatilištu, ne samo ovom, već u celoj zemlji, boravi i mnogo starijih pasa koji nažalost nemaju mnogo sreće da pronađu dom. Nema mnogo humanih ljudi koji bi udomili psa seniora i omogućili mu da bar poslednje mesece ili godine života provede okružen ljubavlju.

  • Građani koji dolaze najčešće žele mlađe pse – štence i pse starosti do godinu dana. Žele da ih oni vaspitaju, da uz njih rastu. Voleo bih kada bi ljudi iz prihvatilišta vodili i starije pse, da im omoguće bar malo lepog i bezbrižnog života. Ali, ljudi su nažalost sebični i razmišljaju o tome da će se vezati za psa, a on će ubrzo uginuti i onda će oni patiti.

Rasni psi

Mnogi možda ne znaju, ali u beogradskim azilima, i konkretno u ovom prihvatilištu, ima i dosta rasnih pasa. Mi smo imali to zadovoljstvo da se upoznamo s jednim labradorom, sibirskim haskijem i mešancem staforda koji nas je osvojio svojom predivnom, razigranom naravi. Jedva da smo uspeli da ga fotografišemo od tolike količine energije i želje za igrom i maženjem.

  • Imali smo nedavno prelepog napuljskog mastifa, vlasnik ga je pustio na ulicu i zaposleni „Veterine“ su ga pronašli i smestili kod nas. Takođe, uvek je tu i veliki broj stafordskih terijera. I psi koji kod nas dođu kao prgavi ili agresivnije prirode, ovde se pripitome. Znate, ljudski dodir i pažnja, redovni obroci, kao i socijalizacija s drugim psima, njihov suživot, učine čuda za karakter psa. I njegovu narav – kaže naš sagovornik.

Neodgovorno vlasništvo

Kako objašnjava Radosavljević, neodgovorno vlasništvo kao i nemanje svesti o značaju sterilizacije, najveći su problem i dok god bude tako, na ulicama i u prihvatilištima neprekidno ćemo imati hiljade pasa.

  • Prema procenama, u Beogradu ima oko 20.000 uličnih pasa. Zato je moj apel svima da sterilišu svoje pse. Znamo svi i za ljude koji iz unutrašnjosti dovedu psa i puste ga u Beogradu. Manje opštine u Srbiji nemaju sistem da ovaj problem rešavaju, nemaju uslove, ljudstvo. Najvažniji korak u smanjenju broja pasa na ulicama jeste edukacija vlasnika. Da sterilišu svoje pse kako štenci njihovih mezimaca ne bi bili ostavljeni na ulici kada dođe do neželjenog parenja. Objasniti ljudima da bez obzira na to kolika je ljubav, ukoliko nemaju novčanih sredstava da brinu psu, odustanu od ideje da imaju ljubimca. Pas mora da jede svakog dana, morate ga voditi veterinaru, a to sve košta. Neretko se dešava da ljudi napuste pse jer shvate da nemaju novca da o njima brinu. To je nedopustivo. Dešavalo nam se i da na ulazu u prihvatilište zateknemo kutiju sa štencima.

IMG_2307

Kritike

Našeg sagovornika pitali smo i koliko njega i njegove kolege pogađaju gotovo neprekidne kritike pojedinaca ali i pojedinih organizacija za zaštitu i brigu o životinjama.

  • Izloženi smo stalnim kritikama, a svi zaboravljaju da smo mi veterinari, da iznad svega volimo životinje i da uvek činimo sve da im pomognemo i omogućimo dobar život. Ima nas 30 zaposlenih, a pasa je u svakom treutku oko 1.000. Voleli bismo, kada bi bilo uslova, da nas je mnogo više. Ali verujte da činimo sve, i iznad svojih mogućnosti, svakog dana. I ne samo da volimo životinje, već je ovo i naš posao. Mi od njega živimo i hranimo svoje porodice. U našem centru za sterilizaciju svake godine obavi se nekoliko hiljada sterilizacija, lečimo i vlasničke pse u ambulanti, imamo trijažu, postooperativni blok. Naveo bih samo primer Berlina – u tom gradu nalazi se najveće prihvatilište za pse u Evropi. Njihov azil višestruko je veće površine od našeg, smeštaju svega 100 pasa i imaju 20 puta više radnika. Ti psi zaista žive mnogo bolje od velikog broja ljudi. Voleo bih da i kod nas jednog dana bude tako – kaže naš sagovornik.

I zato još jedanput napominjemo da ukoliko želite psa, najboljeg druga, posetite prihvatilište i vrata svog doma otvorite napuštenom psu. Oni su dragulji. Biće vam zahvalni do kraja života, a ljubav i sreću koju će vam pružiti teško da nešto može da prevaziđe.

A kada udomite psa budite odgovoran vlasnik. Čipujte, vakcinišite i sterilišite svog mezimca, pružite mu ljubav, pažnju, brinite o njemu. Nikada ga nemojte napustiti.

Oni čekaju na nas, ne dozvolite da ih izneverimo!

Crni psi teže nađu dom

Ovu tezu prvi su postavili zaposleni u američkim azilima. Kako je njihovo iskustvo pokazalo, psi crne dlake u proseku nekoliko meseci duže čekaju udomljenje, a razlog je verovatno u tome što se zbog crne boje dlake teže uoči izgled njihove glave. Ovu tezu potrdio nam je i dr vet. med. Milan Radosavljević.

  • Građani koji dođu u najvećem broju žele karakteristične pse – čupave, kovrdžave, najćešće svetle boje dlake. Pasa crne boje ili crnih sa smeđim paležom ima najviše, oni čine čak 60 do 70 odsto svih pasa u prihvatilištu, ali nažalost, građani za njih nisu toliko zainteresovani.

Info

Centar za sterilizaciju sa prihvatilištem za pse Rakovica

Slavka Miljkovića bb, Beograd

Telefon: 011/412-60-58

Posete: svakog radnog dana od 10 do 12 časova

 

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *