2190

Čipujte svog mezimca

Dok vlasnici pasa u najvećem broju uredno čipom obeležavaju svoje ljubimce, vlasnici mačaka zakazali su na ovom zadatku iako su prema zakonu u obavezi da to učine

 

Izvor: magazin Mačka

Da li je u pitanju neznanje, nedovoljna informisanost ili svesno izbegavanje ove mere, tek vlasnici mačaka u našoj zemlji u nezanemarljivo malom procentu obeležavaju, odnosno, kako se to narodski kaže, čipuju svoje mezimce. Ima verovatno dosta i u tome što većina maca ne izlazi napolje, pa njihove vlasnike nadležni ne mogu tako lako da „ulove“ u ovom prekršaju kao što je to slučaj s vlasnicima pasa.

Prema rečima Nataše Vukmirović, predsednice Upravnog odbora udruženja Link plus, glavni problem je u tome što je izostala edukacija vlasnika mačaka.

– Obaveza obeležavanja psa mikročipom uvedena je Zakonom o veterinarstvu 2005. godine, dok je obaveza mikročipovanja mačke uvedena tek 2012. godine, kada je usvojen novi Pravilnik o načinu obeležavanja i registracije pasa i mačaka. Sve dotad, obeležavanje mačke je bilo dobrovoljno, pa možemo da pretpostavimo da relativno nova mera odgovornog vlasništva mačaka još nije uobičajeno prihvaćena. Uvođenje nove obaveze nije pratila ni edukativna kampanja Uprave za veterinu. Drugi razlog je drugačiji odnos ljudi prema mački, u odnosu na psa. Dok psa svakodnevno više puta izvode u šetnju, mačke njihovi vlasnici ili drže zatvorene u kući ili ih, nažalost, puštaju da bez nadzora same šetaju. Kad su u pitanju psi, postoji bojazan vlasnika da bi mogli da plate kaznu, naročito u Beogradu gde bar u centralnim opštinama postoji kontrola – ovlašćeni veterinari JKP Veterina Beograd u pratnji komunalnih policajaca na površinama javne namene imaju pravo da kontrolišu da li su psi čipovani i vakcinisani. Kad su u pitanju vlasnici mačaka, oni u zanemarivom broju izvode mačku na povocu da bi mogli da budu subjekt takve vrste kontrole. Mačke koje se slobodno kreću niko ne kontroliše – ističe naša sagovornica.

Kako objašnjava, još jedan važan razlog jeste i problem napuštenih kućnih ljubimaca.

– Iako je patnja napuštenih pasa i mačaka veoma slična, dosad su se lokalne samouprave suočavale uglavnom sa zahtevima za odštetu na ime ujeda napuštenog psa, i stoga su programe kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka sprovodili gotovo u potpunosti samo u odnosu na napuštene pse. Čak i kad je pre nekoliko godina Grad Beograd organizovao kampanju besplatnog čipovanja i vakcinacije, takvu pogodnost mogli su da iskoriste samo vlasnici pasa, ali ne i mačaka. Iz svega navedenog lako je zaključiti da nije stvoren mehanizam kontrole vlasnika kućnih ljubimaca, a naročito vlasnika mačaka, i zbog toga oni lako mogu da eskiviraju svoju zakonsku obavezu. Niko ne bi registrovao automobil kad ne bi postojao sistem kontrole, zar ne? – ističe Nataša Vukmirović.

A zašto je važno čipovati kućne mačke pitanje je koje očigledno vapi za odgovorom.

– Pre svega zato što je to zakonom propisana obaveza. Obeležavanje mikročipom je prvi uslov odgovornog vlasništva mačke. Vlasnik čipovane mačke dovodiće je svake godine na vakcinaciju protiv besnila, što je druga zakonska obaveza vlasnika kućnog ljubimca. Kad doktor veterinarske medicine obeleži mačku mikročipom, on izdaje i pasoš za kućne ljubimce, koji omogućava vlasniku da putuje sa svojom ljubimicem po zemlji i u inostranstvo. Ako ikad dođemo u situaciju da nam neko ukrade mačku, ako maca pobegne ili se izgubi tokom elementarne nepogode ili požara, njen broj mikročipa i registrovani podaci o vlasniku i mački biće jedini dokaz vlasništva, i svakako će pomoći da se maca vrati kući. Nije zgoreg naglasiti i da se nepoštovanje obaveze mikročipovanja mačke smatra prekršajem po Zakonu o veterinarstvu, a predviđena je novčana kazna od 5.000 do 50.000 dinara – objašnjava naša sagovornica.

Mikročip se aplikuje s leve strane srednjeg dela vrata, ispod kože mačke. Aplikacija mikročipa je jednokratna, a mikročip je trajan i prati mačku od obeležavanja do uginuća. Nakon čipovanja, veterinar podatke sa čipa (ime mačke, datum rođenja, rasa i boja dlake, pol, ID broj mikročipa, podaci o sterilizaciji, datum mikročipovanja, datum vakcinacije protiv besnila, datum obeležavanja, serijski broj pasoša) i podatke o vlasniku (ime i prezime, JMBG, adresa, broj telefona) unosi u centralnu bazu podataka koju u elektronskoj formi vodi Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Kada mačka ugine, veterinar je dužan da taj podatak unese u bazu, odnosno da odjavi mačku i njen pasoš.

Čipovanje nije skupo

U ambulantama JKP Veterina Beograd svi koji žele mogu čipovati svoje kućne ljubimce. Cena usluge čipovanja mačaka staje 1.100 dinara.

– Ali, to je cena bez vakcine. S obzirom na to da je obavezna i vakcinacija nakon navršena tri meseca, kompletna usluga čipovanja i vakcinacije košta 2.100 dinara – kažu u JKP Veterina Beograd.

Mikročip je:

  • zakonska obaveza svakog vlasnika mačke
  • jedini dokaz vlasništva u slučaju krađe ili nestanka kućnog ljubimca
  • najvažnija mera protiv napuštanja životinja
  • uslov da veterinar vlasniku izda pasoš za ljubimca

Brojke

5.000–50.000 dinara je kazna za nepoštovanje obaveze mikročipovanja

1.100 dinara košta čipovanje mačke u ambulantama Veterine Beograd

90 dana (najkasnije) od dana rođenja treba čipovati mačku

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *