Kulidž slikar

Umetnost: Psi na platnima

Psima u slikarstvu pripada posebno mesto. Nalazimo ih u svim epohama i gotovo svim stilovima. Javljaju se još u renesansi, redovni su u baroku, česti modeli flamanskih majstora, neprevaziđeni među impresionistima, a ni savremena umetnost ne razvija se bez njih. Nisu im odoleli Van Ajk, Velaskez, Mane, Renoar, Pikaso…

 

Izvor: magazin Pas

Slika kao slika, rekao bi neko. Kakve ima veze što je na njoj pas, pa iako se tako zvučno zove kavalirski španijel kralja čarlsa? Za čuđenje ili ne, pred platnom na kome je ovekovečen ljupki belo-riđi psić u gotovo svakom trenutku tiska se po nekoliko desetina posetilaca Nacionalne umetničke galerije u Vašingtonu. Ovo delo čuvenog francuskog slikara Eduarda Manea jedno je od najpoznatijih slika u ovom muzeju, koju godišnje vidi neverovatnih četiri miliona posetilaca!

Nije Mane, koji je kao i većina umetnika svoje generacije bojom beležio uglavnom prizore noćnog Pariza, lepe žene i scene iz prirode, jedini slikar koji nije odoleo šarmu i estetici čovekog najboljeg prijatelja. Štaviše, gotovo da nema likovnog umetnika koji nije makar jedno svoje platno, crtež ili skicu uradio inspirisan lepotom, privrženošću ili konstitucijom tela psa. Naši najbolji prijatelji pre više vekova postali su redovni modeli pred artistima, koji su u njima uviđali sklad i unutrašnju toplinu nekarakterističnu za druga stvorenja na Zemlji.

Mane Bob

Životinje su oduvek fascinirale čoveka. O tome nam svedoče i prvi primitivni crteži na zidovima pećina, po kojima je pračovek ugljenom, kamenom ili sirovom kredom beležio scene iz lova ili svog najbližeg okruženja. Od rađanja slikarske umetnosti one su sveprisutan motiv umetničkih radova. Psima, naravno, u tom društvu pripada posebno mesto. Nalazimo ih u svim epohama i gotovo svim stilovima. Javljaju se još u renesansi, redovni su u baroku, česti su modeli flamanskih majstora, neprevaziđeni među impresionistima, a ni savremena umetnost ne razvija se bez njih.

Slikar Mane

No, vratimo se još na trenutak velikom Maneu, i njegovim omiljenim modelima. Procenjuje se da je ovaj umetnik uradio najmanje dvadesetak slika i crteža različitih pasa. Uglavnom je reč o predlošcima ili izvrsno izvedenim portretima. Pseći duh prisutan je u većoj ili manjoj meri i na drugim njegovim slikama, na kojima su ljudi glavni akteri. Iz ćoškova njegovih slika, u mnoštvu drugih figura, senki i svetlosnih igara, nenametljivo ali upečatljivo često proviruju njuška, šapa ili rep psa. O tome možda najbolje govori detalj sa slike pod nazivom „Železnica”, koji prikazuje ženu koja čekajući voz čita knjigu i u krilu drži šareno štene utonulo u spokoj sigurnog sna.

Mane

Jedna od Maneovih najpoznatijih slika nosi naziv „Bob”, i predstavlja izvrstan portret psa rase belgijski grifon, koji su bili vrlo popularni u Francuskoj u 18. i 19. veku. Ovo izuzetno platno nalazi se u privatnoj kolekciji, a šira publika je imala prilike da ga vidi na velikoj retrospektivnoj izložbi organizovanoj 1998. godine u čast velikog umetnika. Treba pomenuti i portret dostojanstvenog i pomalo narogušenog japanskog psa Tamu, ali i inteligentnog i ljupkog žutog mešanca nepoznatog imena, koji svojim veselim pogledom više od veka zavodi posetioce pariskog Luvra.

Van Ajk i Velaskez

U vasioni pasa koji su nadahnuli umetnike nalazi se i mali crni psić, nalik vestiju, koji je s pravom uveličao ceremoniju sklapanja braka Đovanija Arnolfinija i Đivane Cenami i zauzeo svoje mesto na slici flamanskog slikara Jana van Ajka, koji je četkom i bojama u duhu renesanse ovekovečio ovaj događaj. Toploti i prisnosti koju pas unosi u ljudsko društvo nije odoleo ni čuveni Dijego Velaskez, koji je svoje platno na kome je prikazana grupa sobarica oplemenio i ležećom figurom velikog surog psa, ali i sopstvenim autoportretom.

Na platnima holandskih slikara od 16. do 18. veka, koji su često u svojim radovima beležili scene iz svakodnevnog života, mahom aristokratije, ali i običnog naroda, psi su česti gosti. Srećemo ih tako u scenama lova na lisice, čuvanja ovaca, hranjenja živine, uređenja doma, ali i kao redovan „asesoar” dama iz viših slojeva društva. Ova platna govore i o vremenu u kome su nastala, ali i svedoče da je pas i te kako bio prisutan u životu čoveka tog vremena.

Renoar

Ogist Renoar, Moneov savremenik, bio je vlasnik šarmantnog žuto-crnog mešanca. Iako o prijateljstvu velikog slikara i njegovog ljubimca nije ostao nikakav poudan akt niti zapis, njegovu vezanost za kućnog ljubimca možemo da naslutimo na osnovu slike na kojoj je prikazao svoju suprugu u trenucima opuštanja u prirodi, koje je podelila sa slatkim štenetom.

Renoar

„Slikam svet oko sebe. On ne može da se zamisli bez životinja”, reči su Pabla Pikasa, o kome kao umetniku ne vredi trošiti reči. Genijalni stvaralac na platno je prenosio slike koje su se rađale u raskošnom umu. U njegovoj ranoj fazi jedno do najvažnijih radova je slika „Dečak i pas”. Ova slika smatra se dobrom najavom njegovih kasnijih dela. U svedenom, pomalo mračnom koloritu, s neizbežnom plavom bojom, dominira figura vitkog dečaka, setnih i zamišljenih očiju. Kao kontrast njegovoj pojavi, ali i sumračnoj atmosferi, postoji topli i prirodni gest – dečak drži ruku na glavi svog ljubimca. Majstorskom rukom uhvaćen je i trenutak pseće radosti zbog bliskosti s mladim vlasnikom.

Amerikanci

Vara utisak da je pas bio inspiracija samo klasičnim umetnicima i da su nove forme i trendovi ovu vrstu fascinacije učinile prozaičnom i jednostavnom. Da nije tako može da se zaključi iz dela slikara novijih generacija, takoreći naših savremenika. Vredi pomenuti dirljive scene susreta dece i pasa i emotivne predstave štenaca Amerikanca Kasijusa Kulidža, koje su se zbog svoje mekote i ljupkosti našle kao ukras na mnogim čestitkama i za različite prilike prigodnim kovertama. Posebno je interesantan i Endrju Vajet, koji je ležeću figuru psa upotrebio kao kontrast sečivima i spravama za mučenje na slici „Martovske ide”.

Coolidge

Čini se da psi u umetničkom pogledu nikad neće izaći iz mode. Novo doba i savremene tehnologije učinile su da gotovo svaki čovek može da postane umetnik, ili makar to da pokuša. I da se uveri u moć inspiracije koju životinje, a psi posebno, poseduju. Ko ne veruje, nek pogleda šta se na instagramu nalazi pod pojmom „dog”.

 

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *