Bob Dilan

Psi su saputnici velikih umetnika

Najbolji čovekov prijatelj česta je inspiracija i još češći životni saputnik velikih umetnika. Ovo su najzanimljivije činjenice o nekima od tih velikih prijateljstava

 

 

 

Izvor: magazin Pas

Prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade, pesnik i muzičar Bob Dilan, imao je čitav čopor pasa. I to najrazličitijih rasa – od bigla i labradora, preko bernandinca do nemačke doge. Međutim, psi nisu trčali samo kroz njegov život već i kroz njegove pesme. Najbolji čovekov prijatelj česta je slika u njegovim stihovima. Dilanovi psi leškare na starim tremovima, lutaju prašnjavim putevima, nemaju doma ni ogrlice…

Nobelovac nije bio usamljen među piscima ni u svojoj ljubavi prema psima, ni u tome što je njima bio inspirisan. Zato smo u ovom broju za vas pripremili zanimljive činjenice o piscima i psima koje verovatno niste znali.

  • Strahujući od napada rivala, pesnik Aleksandar Poup gotovo nikada nije napuštao kuću bez pištolja i bez pratnje svog psa, nemačke doge po imenu Bauns.
  • Jedan od prvih objavljenih radova Virdžinije Vulf bila je čitulja za njenog porodičnog psa Šega. Tokom celog života ona je imala pse, uglavnom koker španijele. Napisala je i knjigu „Flaš“ u kojoj je glavni lik istoimeni koker španijel. „Psi nisu ceo naš život, ali naš život čine celim“, pisala je Virdžinija Vulf.
  • Prvu verziju čuvenog romana Džona Stajnbeka „O miševima i ljudima“ pojeo je njegov pas Maks.
  • Pas Emili Bronte po imenu Čuvar posle njene smrti pratio je kovčeg s njenim telom do groblja, a zatim nedeljama zavijao ispred njene sobe čekajući je da se vrati.
  • Gertruda Stajn tvrdila je da je posmatrajući način na koji njen pas pije vodu naučila razliku između rečenice i pasusa u pisanju.
  • Džejms Džojs se plašio pasa. Neracionalni strah od pasa naziva se kinofobija.
  • Nil Gejman, pisac „Američkih bogova“, koji će uskoro dobiti i svoju televizijsku verziju, ima psa Kabala koga je 2007. godine uzeo s ulice.
  • Kurt Vonegat je poslednje godine života proveo ne razdvajajući se od svog psa po imenu Pampkin (Bundeva). „Ne mogu da razlikujem ljubav prema psima od ljubavi prema ljudima“, zapisao je Vonegat.
  • Čarls Dikens imao je psa po imenu Turk za koga je pisao da je „plemenita životinja, posvećena i inteligentna“. Turk je stradao u železničkoj nesreći, nedugo nakon što je i sam Dikens doživeo udes voza u kome je poginulo desetoro ljudi, ali je veliki pisac preživeo.
  • Stiven King je zaljubljen u svog korgija po imenu Moli, kome u skladu sa svojim omiljenim žanrom često tepa „zlo stvorenje“. Korgiji se pojavljuju u nekoliko njegovih dela, ali nikad ne umiru, za razliku od ljudskih likova koji su često izloženi strašnim smrtima. „Moguće je da najveća podela na svetu nije na muškarce i žene, već na ljude koji vole pse i one koji vole mačke“, zapisao je King.



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *