Labrador Bak na elektroterapiji 2

Ovde i nepokretni prohodaju

Katedra za radiologiju i radijacionu higijenu Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu ima aparate za najsavremeniju dijagnostiku, a fizikalna terapija na noge diže čak i nepokretne pacijente

 

 

Izvor: magazin Pas, foto: Teodora Ćirić

Bolesti zglobnog i mišićno-skeletnog sistema kod pasa jedna su od najčešćih, ako ne i najčešća oboljenja koja muče pse u starijoj životnoj dobi, a ređe i mlađe pse. Pre svega, to su displazija laktova i kukova, oštećenje ligamenata, tetiva, meniskusa, hrskavice, kostiju.

Kako bismo dobili odgovore na sva pitanja i pomogli našim čitaocima, vlasnicima pasa, da pomoć potraže na pravom mestu, zaputili smo se na Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, na Katedru za radiologiju i radijacionu higijenu.

Šef katedre, profesor Nikola Krstić, i njegovi saradnici uveli su nas u svet rendgenske dijagnostike – prvog koraka u postavljanju dijagnoze i olakšavanju tegoba pasa koji ovde ušetaju s nekim od navedenih zdravstvenih problema.

Pre svega, prijatno nas je iznenadila činjenica da Fakultet veterinarske medicine ima CT skener (kompjuterizovanu tomografiju).

– Jedini smo u Jugoistočnoj Evropi koji ga imaju, a ovaj dijagnostički uređaj u okruženju ima još samo jedna privatna klinika u Sloveniji. Kolege iz susednih zemalja svoje pacijente upućuju kod nas kako bi obavili ovu neophodnu dijagnostičku analizu. Takođe, zbog ovog vrednog skenera, naša Katedra često sarađuje i s Narodnim muzejom Srbije, jer pomoću njega dobijamo sve informacije o skeletnim ostacima, fosilima i objektima pronađenim u arheološkim nalazištima u zemlji. Poslednja u nizu bila je analiza artefakata s arheološkog lokaliteta Caričin grad – otkriva nam prof. dr Krstić.

Pitali smo ga zbog čega je kompjuterizovana tomografija tako vredan i neophodan uređaj.

– Pre svega, pomaže nam da precizno i znatno brže dođemo do uzroka nekog zdravstvenog problema, da ga precizno identifikujemo, i da to učinimo u znatno kraćem vremenskom roku, nego što je to moguće uraditi klasičnom radiografijom). CT sken se sastoji od brojnih preseka ili slika (obično uzastopnih) kroz područje tela koje se pregleda. Konačna slika je sačinjena od brojnih redova i kolona piksela, od kojih svaki predstavlja mali blok tkiva. Najveća prednost je u mogućnosti 3D rekonstrukcije slike. Kod ove vrste dijagnostike pacijenti moraju biti pod anestezijom – objašnjava naš sagovornik.

Primena CT-a se preporučuje kod pacijenata s povredama glave, s tumorima, urođenim anomalijama (hidrocefalija, začepljenje ušnog kanala) i različitim deformitetima lobanje.

  • Moguće je skenirati celo telo. Takođe, od oboljenja se, uspešno se otkrivaju aneurizme, infrakcije, hemoragije, edemi i atrofije. Naročito je indikovan za pregled centralnog nervnog i koštanog sistema. Kompletno se pregledaju mozak i kičmena moždina. I da ne nabrajamo, uz pomoć ovog skenera moguće je otkriti gotovo svaki skriveni problem ili uzročnik nekog oboljenja kod pasa, ali i kod mačaka, konja… – kaže asistent dr Marko Mitrović.

Osim ovog vrhunskog dijagnostičkog aparata, Katedra za radiologiju i radijacionu higijenu ima i dva rendgenska aparata – mobilni i statični. Ispred vrata rendgen-sale, u čekaonici, zatekli smo Gorana Nikolića i njegovog mezimca Aleksa. Ovaj pas ima pet meseci i na Fakultet veterinarske medicine Goran ga je doveo zbog problema s rahitisom.

– Aleks pati od slabosti ligamenata, pa je sada na redu rendgenska dijagnostika, a nakon toga idemo na odeljenje ortopedije, na pregled kod profesora hirurgije. Aleksa očekuje i promena načina ishrane, izlaganje sunčevim zracima i uzimanje ribljeg ulja, kako kažu veterinari. Nadamo se da će savladati ovaj problem, jer ga nije imao od rođenja – rekao nam je Goran Nikolić.

Ovaj aparati prvi je korak dalje u dijagnostikovanju bolesti zglobova i mišićno-skeletnog sistema kod pasa, a nas je zanimalo koji su to prvi, nedvosmisleni signali koji vlasniku poručuju da je vreme da svog psa odvedu veterinaru.

– Pre svega, to je pojava hromosti, zatim bol pri dodiru nekog dela tela, pojava otoka, uočljiva deformacija pojedinih delova koštanog sistema. Displazija kukova i laktova, jedne od najčešćih bolesti kod pasa, dijagnostikuju se pomoću nalaza rendgenskog snimka koji je za sada jedini pouzdan metod za utvrđivanje tačne dijagnoze bolesti, i pre nego što se ispolje njeni klinički simptomi. Promene na kuku javljaju se u periodu rasta, dok stečene ili sekundarne nastaju kao posledica napredovanja bolesti. U oba slučaja krajnji rezultat je potpuna nefunkcionalnost kukova – kaže asistent dr Marko Mitrović.

Displazija kuka nastaje usled smanjene količine hijaluronske kiseline, odloženog okoštavanja glave butne kosti i porasta količine kolagena u potpornim tkivima, što dovodi do labavosti zgloba.

– Osnovu oboljenja čini oštećenje zglobne hrskavice, nastalo urođenim abnormalitetima koji dovode do razvijanja degenerativnih promena na kukovima. Javlja se bol, stanjuju se ligamenti i zglobna kapsula, povećava se pritisak na karličnu muskulaturu, dolazi do erozije i prskanja hrskavice i pojava mikrofraktura – objašnjava dr Nikola Krstić.

Osim hirurškog zahvata, svaki drugi oblik terapije ovog oboljenja je nedelotvoran. Zato se prilikom uzgoja ili kupovine pasa od odgajivača,  mora posvetiti posebna pažnja njihovoj genetici i pozitivnoj selekciji.

Displazija kukova najčešće se javlja kod nemačkih ovčara, zlatnih retrivera, labradora, rotvajlera, njufaundlendera, samojeda, aljaskog malamuta.

Pas Baz na fizikalnoj terapiji

Displazija laktova je nasledno oboljenje koje dovodi do degeneracije lakatnog zgloba. Primarno se javlja kod teških rasa pasa, i to kod rotvajlera (u 46 odsto slučajeva), bernskog planinskog psa (34%), bernardinca (34%). Od displazije obole i svaki peti zlatni retriver i nemački ovčar, dok ova bolest pogodi 15 odsto labrador retrivera. Češće se javlja kod mužjaka. Simptomi ovog oboljenja su bol, hromost, otok mekih tkiva lakatnog zgloba, pucketanje zgloba, mišićna atrofija i limitiranost pokreta.

Displazija kukova i laktova najčešće se rešavaju operacijom, ali stariji psi uglavnom pate od problema s kostima i zglobovima koji ne mogu da se operišu. Tada na scenu stupa fizikalna terapija.

Ako niste znali, ova Katedra poseduje potpuno opremljenu ambulantu za fizikalnu terapiju koja se može pohvaliti visokim procentom uspešnosti u lečenju i ublažavanju tegoba.

Prvi pacijent kog smo zatekli na stolu bio je Bak, šestogodišnji labrador.

– Na terapiji je zbog okoštavanja kičmenog stuba,  a kao posledica toga došlo je do kompresije  na kičmenu moždinu i nerve. Ovo mu je drugi krug terapije i nakon pauze znaćemo koliko mu je terapija pomogla. Propisana mu je elektro i ultrazvučna terapija. Baš kao što se čoveku dogodi da mu „padne“ ekstremitet, tako je i njemu „pala“ desna prednja šapa, počeo je da mu se koči vrat i nije mogao da stoji. Nakon prve ture terapije bilo mu je bolje, ponovo može da stane na nogu, ali pred njim je dug put. Prepisan mu je i poseban režim ishrane – ispričao nam je njegov vlasnik Filip Lorenc.

U ambulantu za fizikalnu terapiju potom je ušetao i Baz, tibetanski terijer. Ova kuca ima deset godina i počeo je nedavno da hramlje na prednju desnu nogu.

– Tek su mu ovde veterinari postavili pravu dijagnozu. Profesor Krstić uputio nas je kod doktora Milana Mitića i počeli smo s fizikalnom terapijom. Već posle dva tretmana videlo se poboljšanje. Nije ćopao pri ustajanju, a ranije nije mogao da stoji. Bolje mu je i verujem da će biti još bolje kako vreme bude odmicalo – rekao nam je Bazov vlasnik Milorad Simić.

Doktor Milan Mitić objasnio nam je da Baz pati od omartroze (degenerativne promene koja se odlikuje okoštavanjem ramenog zgloba).

– To su bolesti koje pogađaju starije pse, ponekad i mlađe ako im je loša statika i dinamika zglobova (fleksibilnost). Bolest se manifestuje otežanim kretanjem, hramanjem, bolom koji se pojačava u jutarnjim ili večernjim satima. Psu je ozbiljno narušen kvalitet života jer ne može normalno da se kreće i obavlja uobičajene aktivnosti poput šetnje ili igre, pa dolazi i do promena u raspoloženju, a često i do gubitka apetita – kaže naš sagovornik.

Kako objašnjava naš sagovornik, dodavanje suplemenata u ishrani neće dovesti do poboljšanja ukoliko se ne preduzme adekvatno lečenje.

– Hirurški tretman u ovakvim slučajevima nije uvek delotvoran, a analgetici (lekovi protiv bolova) mogu da pomognu tek prvih nekoliko dana, dok se ne uspostavi tačna dijagnoza. Jedini način da se psu dugoročno pomogne jeste fizikalna terapija – navodi dr Mitić.

Oboljenja zglobnog i mišićno-skeletnog sistema su hronične bolesti, ali cilj je da se ukloni bol, povuče otok, obezbedi adekvatna cirkulacija, ojačaju mišići koji će preuzeti statičku i dinamičku funkciju zgloba – preuzeti opterećenje. Takođe, fizikalna terapija pomaže i da se obezbedi elastičnost i dinamičnost tetiva i ligamenata.

– Na našoj klinici koristi se elektroterapijska procedura, i to primenom (niskofrekventnih, srednjefrekventnih i visoko frekventnih struja – galvanska, faradejeva, dijadinamična, modulisana, TENS, ultrapodražajna i interferentna struja, mikrotalasna i ultrakratka dijatermija), zatim sonoterapija (primena ultrazvuka), fototerapija (primena lasera, aktino-UV talasi i lukoterapija-IC talasi, hromoterapija), magnetoterapija i kineziterapija – objašnjava naš sagovornik.

Jedini uređaj koji nedostaje jeste bazen s pokretnom trakom za hidroterapiju koji je veoma skup, ali doktori veterinarske medicine nadaju da će u budućnosti i on biti dostupan u fizikalnoj terapiji.

Na fizikalnu terapiju dolaze uglavnom stariji psi s degenerativnim promenama na koštano-zglobnom sistemu (spondiloza, artroza), zatim pacijenti s neurološkim smetnjama (pareza, paraliza, disfunkcija nerava), s bolestima lokomotornog aparata (atrofija mišića, uganuća, iščašenja, povrede mišića i zglobova, ligamenata, tetiva). Takođe, na terapiju dolaze i psi u postoperativnom toku lečenja, naročito nakon operacija na kostima. Ima i pacijenata koji ovde potraže pomoć usled lošeg zarastanja kostiju.

– Mnogi ne znaju, ali fizikalna terapija pomaže i kod lečenja unutrašnjih organa kao što su hronična atonična i paretična stanja digestivnog trakta, vaskularne promene na bubrezima i jetri, promene na koži – rane koje teško zarastaju, žuljevi. U poslednje vreme kod nas se leče i psi koji učestvuju u agilitiju zbog oštećenja i povreda koje nastaju prilikom treninga, a pacijenti su nam i sportski i radni psi. Ogromna prednost fizikalne terapije je što su joj kontraindikacije redukovane na: maligna oboljenja, dekompenzovane srčane mane, kaheksije i hemoragične dijateze –   objašnjava naš sagovornik.

Ovde se obavlja kompletna neurološka, ortopedska i radiološka procena (dijagnostika), i svi specijalisti su uvek na raspolaganju vlasnicima i njihovim psima. Fizikalna ambulanta poseduje sve potrebne uređaje za sprovođenje terapije i kompletno je uređena. Pacijenti ovde mogu doći od 9 do 14 časova, uz zakazivanje.

Terapija se obavlja u ciklusima, jedan ciklus traje deset dana, a onda se pravi desetodnevna pauza. U lakšim slučajevima olakšanje se oseti već tokom prvog ciklusa, dok je u težim slučajevima potrebno imati dva ili tri ciklusa.

Doktor Mitić u svojoj praksi imao je i dva potpuno paralizovana pacijenta koji su nakon terapije stali na noge.

  • Zbog upale korena nerava kod njih su se javile paraplegija i kvadriplegija (paraliza, oduzetost delova tela). Intenzivnim procedurama vraćena je funkcija ekstremitetima i sada ti psi normalno hodaju. Fizikalna terapija je oblast veterinarske medicine koja sve više nalazi primenu, a na Fakultet veterinarske medicine pacijente sve češće upućuju iz gradskih i privatnih ambulanti. Zaposleni na ovoj katedri u stalnoj su komunikaciji s veterinarima svojih pacijenata i obaveštavaju ih o njihovom napretku – zaključuje za kraj dr Mitić.

Simptomi displazije kuka kod mladih pasa

  • Akutni bol
  • Pucketanje zglobova
  • Primarna nestabilnost zgloba
  • Neuspešno razmicanje ekstremiteta
  • Napeta muskulatura
  • Skakutavi hod

Simptomi displazije kuka kod starijih pasa

  • Hromost (vlasnik ne mora da primeti)
  • Minimalni bol pri dodiru
  • Minimalna pokretljivost zgloba
  • Skraćena dužina koraka
  • Zanošenje karličnog pojasa tokom hoda
  • Pucketanje zgloba

Displaziji lakta skloni su:

Rotvajler

Bernski planinski pas

Bernardinac

Zlatni retriver

Nemački ovčar

Labrador

KOMPJUTERIZOVANA TOMOGRAFIJA (CT-SKENER)

                                  Cenovnik

                        Nativno           S kontrastom

Jedna regija     7.000               9.000

Dve regije        10.000             11.000

Tri regije          12.000             13.00

   Cene su izražene u dinarima

Zakazivanje se može obaviti svakog radnog dana od 9 do 14 časova.

Ulica: Bulevar oslobođenja 18

Telefon: 011/268-52-91

radiologija@vet.bg.ac.rs

 

 

 

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *