3130

Kvalitetan život moguć i sa dijabetesom

Tačan uzrok šećerne bolesti do danas nije poznat, ali smatra se da na njegovu pojavu mogu uticati nepravilna ishrana, gojaznost, genetika, uzrast, autoimuni poremećaji, pankreatitis, hipotireoza…

 

Tekst: dr vet. med. Mila Savić za magazin Pas

Šećerna bolest (lat. Diabetes mellitus) predstavlja endokrinološki poremećajkoji je, kao i kod ljudi, prisutan i kod naših ljubimaca. Nastaje kao posledica manjka insulina u organizmu. Insulin je hormon koji luči pankreas, a njegove uloge su efikasno deponovanje i mobilizacija šećera u ćelije. On je transporter koji omogućava glukozi da iz krvi dospe u ćelije, gde se pretvara u energiju za telo. Nedostatkom insulina organizam se nalazi u situaciji u kojoj iako postoje dovoljne količine glukoze, ne postoji mogućnost da ona dospe do ćelije.

Uzroci

Tačan uzrok dijabetesa do danas nije poznat, ali smatra se da na njegovu pojavu mogu uticati: nepravilna ishrana, gojaznost, genetika, uzrast, pasminska predispozicija (najčešće oboljevaju terijeri, koker španijeli, jazavičari i pudle), autoimuni poremećaji, pankreatitis, hiperadrenokorticizam, hipotireoza…. Reč je o hroničnoj bolesti koja se, u slučaju rane dijagnostike i adekvatne terapije, može (u većini slučajeva) u potpunosti držati pod kontrolom i na taj način vašem ljubimcu omogućiti kvalitetan život.

Simptomi

Većina obolelih pasa se normalno ponaša, osim što pojačano mokre i piju više vodenegoobično. Istovremeno, to su prvi znakovi koje je dobro da vlasnik primeti i obrati se veterinaru.Ukoliko se uz pomenute simptome jave i povraćanje, anoreksija i depresija to je siguran znak da je već došlo do ketoacidoze – stanja koje predstavlja poremećaj metabolizma ugljenih hidrata i masti, a javlja se kod značajnog smanjenja glukoze u krvi. Tada dolazi do povećanog stvaranja masnih kiselina koje se deponuju u jetru, što za posledicu ima stvaranje ketonskih tela i takvi slučajevi moraju hitno i intenzivno da se leče. U poodmaklom stadijumu bolesti, ukoliko vlasnici ne odreaguju na vreme, može doći do pojave slepila ili katarakte.

Gubitak težine uprkos pojačanom apetitu, koji se može javiti, nastaje kao posledica mobilizacije lipida iz masnog tkiva i proteina iz mišića, čime organizam pokušava da nadoknadi nedostatak glukoze. Bešika psa koji ima Diabetes mellitus je okruženje pogodno za razvoj bakterijske infekcije, te je neophodno ispitati da li, ukoliko se utvrdi postojanje takve infekcije, nije u vezi s nastankom šećerne bolesti.

Dijagnostika

Dijagnoza Diabetes mellitus-a se postavlja merenjem nivoa glukoze (šećera) u krvi, intravenska-glukoza-tolerancija testom, hematološkim i biohemijskim ispitivanjem i/ili analizom urina.Ako je nivo glukoze u krvi vašeg psa viši od referentnih vrednosti na prvom testu, to može biti samo posledica nedavnog obroka i ne mora obavezno upućivati na dijabetes, zbog toga je potrebno test izvoditi više puta.
Terapija

Jedina uspešna terapijaDiabetes mellitus-a sastoji se u obezbeđivanju neophodnog insulina svakodnevnom aplikacijom komercijalnih preparata insulina i pridržavanjem nekih osnovnih pravila držanja i ishrane pasa.

Količina i sastav hrane koju pas pojede tokom dana mora biti konstantna i ujednačena tako da međuobroci u obliku poslastica nisu dozvoljeni. Preporučuje se upotreba komercijalne gotove medicinske hrane, s obzirom da je to najsigurniji način da se izbegne mogućnost varijacija u energetskom sastavu pojedinih obroka. Najbolje je da pas tokom dana dobije dva obroka – ujutro i uveče.

Svakom psu se individualno određuje doza insulina. Pre bilo kakve terapije neophodno je vlasnika upoznati s činjenicom da pas s ovom bolešću mora do kraja života da prima insulinske injekcije.

Dve faze lečenja

Postoje dve faze u lečenju pasa sa Diabetes mellitus-om : stabilizaciona i faza održavanja. U periodu stabilizacije prati se reakcija na injekcijama dat insulin svakog ili svakog drugog dana, a insulinske doze se, kao i ishrana, prilagođavaju dok se ne postigne zadovoljavajući nivo šećera u krvi. Cilj je postignut kada je očitani nivo šećera u krvi, koji je potrebno meriti iz uzoraka mokraće ili krvi, približno isti nekoliko dana zaredom.

U fazi održavanja, insulinske doze i ishrana se obično ne menjaju, a šećer u krvi se kontroliše jednom nedeljno ili jednom mesečno. Pas na insulinu sa Diabetesom mellitus-om mora da dobija jednaku količinu hrane u isto doba dana. Treba izbegavati hranu bogatu šećerom, a standardna konzervisana ili suva hrana su prihvatljive, kao i belančevine i ugljeni hidrati koji se sporo vare i apsorbuju. Ukoliko je vaš ljubimac insulin-zavisan, trebalo bi ga svaki dan hraniti u isto vreme i svakog dana u vreme obroka obezbediti mu insulin prema instrukcijama veterinara.Jednom mesečno ili jednom u dva meseca treba uraditi kompletan klinički pregled psa koji prima insulinsku terapiju.

Rizik od pojave ovog oboljenja može biti smanjen ukoliko vlasnici povedu računa o telesnoj masi i kondiciji ljubimca, kao i o načinu ishrane. Rutinske kontrole i brzo reagovanje kod sumnje na pojavu ove bolesti, od velike su važnosti, kako biste vašem ljubimcu obezbedili kvalitetan život.




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *