AK

Kada bi ljudi učili od pasa, svet bi bio lepše mesto

  • Od pasa sam naučila sve o bezrezervnoj ljubavi i odanosti. Nažalost, radeći u azilu takođe sam naučila i mnogo toga o ljudskom zlu i agresiji, jer sam radila s napuštenim psima koje su ljudi tukli i šutirali, ostavljali nasred puta, a psi nakon svega opet, čini mi se, bezrezervno veruju čoveku – kaže za magazine Pas pevačica Aleksandra Kovač.

 

Izvor: magazin Pas, foto Aron Marinković

Aleksandra Kovač je, ako se sećate, bila ona devojčica koja je Bebi Dol pevala prateće vokale na pesmi Evrovizije 1990. godine u Rimu, ona je devojka koja je sa sestrom Kristinom činila duet K2, s kojim je u Britaniji nastupala kao predgrupa svim viđenijim bendovima u to vreme. Ona je prvi srpski dobitnik MTV nagrade, ona je tekstopisac, aranžer, kompozitor i pevačica, a ovih je dana možemo gledati i kao sudiju u muzičkom TV šou „Iks faktor”. I to ne bilo kakav sudija, već, prema ocenama kritičara, najšarmantniji i najpravedniji.

Aleksandra u kući živi s tri životinje. Dve mačke i jednog psa, koji, kaže, žive u ljubavi i harmoniji. Njen pas je mešanac, ženka stara devet godina i zove se Malena. Nju je usvojila dok je držala mali improvizovani azil na Veterinarskom fakultetu u Beogradu i bavila se zbrinjavanjem i udomljavanjem pasa lutalica.

Kako si se od toliko pasa s kojima si u to vreme dolazila u dodir odlučila baš za nju?

Nakon što ju je udario automobile, bračni par je našao pored puta. S teškim povredama, napuklim rebrima i karlicom u vrlo teškom stanju, oni su je doveli na Veterinarski fakultet, gde su je doktori zbrinuli. Imala je tada oko tri meseca i, za pravo čudo, ubrzo se u potpunosti oporavila. Počela je da izlazi u kratke šetnje po dvorištu, i stalno se motala ispred prijemne ambulante gde je bila stacionirana. Aha, borac, pomislila sam. Ja sam je tada preuzela i ona je nekih osam meseci provela u azilu sa još šest pasa. Kad sam i poslednjeg psa udomila, shvatila sam da je vreme da Malenu odvedem kući. Nekako je to bilo najlogičnije, samo se od sebe tako namestilo. Tako je ona postala deo naše porodice.

Kako izgleda vaš zajednički život?

Budim se rano ujutro, već oko šest sati. Dan započinjem doručkom, nakon čega sledi obavezna šetnja s Malenom. Kroz šetnju obavezno okupljamo ekipu iz kraja, koja se sastoji od mnogo lokalnih pasa iza čijih se sudbina, koliko sam mogla da saznam, kriju sjajne i raznolike priče. Ukoliko preko dana idem u muzički atelje da radim, Malena obavezno ide sa mnom. Uopšteno gledajući, veliki deo dana provodim s njom, jer uživam u njenom društvu – tako idemo često u duge šetnje gradom, ili mi pravi društvo dok čitam ili sviram klavir. Ona nosi smirujuću energiju i svako ko je imao prilike da je upozna, momentalno je postao oduševljen njom.

Ipak, zbog putovanja, nekad se sigurno desi da se ne vidite po nekoliko dana, pa me zanima kako ona podnosi tvoje odsustvo?

Malena ima dva najbolja prijatelja, mačora Vukija od 14 i mačku Naju staru četiri godine, koji joj prave društvo kad odem iz kuće. Spavaju svi zajedno na velikom jastuku, igraju se i timare. Dok sam prošle godine boravila u Edinburgu, gde sam bila na spcijalizaciji, bila sam potpuno sama i mnogo su mi nedostajale moje porodice; ona ljudska ali i ona životinjska. Teško mi je pala takva razdvojenost, i zavetovala sam se sebi da ih na sledeći duži odlazak iz zemlje vodim sa sobom.

Da li si primetila nekad, kada se vratiš kući, da je ona ljuta? Kao da neće da vidiš kako se raduje što si tu. Podvije rep jer je patila što niste bile zajedno i smatra te krivom za to?

Malena se mnogo obraduje kad se vratim kući. Skače, laje, veoma je srećna. Mislim da baš zato što ima društvo dok ja nisam tu, da zbog toga ne pati. Makar je ja nikad nisam videla da je ljuta na mene.

Šta za tebe predstavlja veza između psa i čoveka?

Od pasa sam naučila sve o bezrezervnoj ljubavi i odanosti. Nažalost, radeći u azilu takođe sam naučila i mnogo toga o ljudskom zlu i agresiji, jer sam radila s napuštenim psima koje su ljudi tukli i šutirali, ostavljali nasred puta, a psi nakon svega opet, čini mi se, bezrezervno veruju čoveku. Kad bi ljudi učili o ljubavi od pasa, svet bi bio lepše mesto za život.

Posle 30.000 godina, od kada je čovek pripitomio psa, jasno se vidi koliki je uticaj ostvario na ovu vrstu životinja. Ali, šta misliš, koliko su psi promenili nas ljude?

Psi su nam oplemenili živote i pomogli nam da budemo bolji. Njihova odanost nema granice i prijateljstvo koje ostvarite sa psom je za sva vremena.

Dobro, da sa ovih filosofskih pitanja, ako nemaš ništa protiv, pređemo malo na praktične stvari. Koliko često kupaš psa, kako on to podnosi?

Nemam, naravno. Ne kupam je često jer nema onaj karakterističan pseći miris, ali je kupanje jednom do dva puta godišnje sasvim dovoljno, sasvim taman.

A da li se plašiš da je, evo sad je sezona, krpelji ne ujedu?

Stalno skrećem pažnju vlasnicima koji svojim psima ne stavljaju zastitu od krpelja i buva, da je to izuzetno bitno, pa tako Malena nosi ogrlicu koja je štiti od krpelja i, naravno, redovno je četkam.

Aleksandra Kovac 050515 5837

Da li ti i Malena putujete zajedno na godišnji odmor?

Malena dobro podnosi vožnju kolima, ali je ne bih maltretirala nikada dugim vožnjama ili putovanjem avionom, ukoliko nije potrebno. Život psa, kao uostalom i ljudi, ne treba da se sastoji od stresa. Po mom mišljenju, vrlo je važno da pas što više vremena provodi napolju, u šetnji i trčanju, da ih kvalitetno hranimo i najviše od svega – da ih kvalitetno volimo.

Kako je vaspitavaš? Da li je moguće da te nekad toliko iznervira da si je možda udarila, ili bar pomislila je udariš?

Nikad u životu ne bih udarila psa, jer je to čista agresija nad nedužnom životinjom. Naprotiv, usprotivila sam se nekoliko puta kad sam videla ljude koji udaraju svoje pse. Niko nema pravo da udari životinju. Nažalost, zakon koji štiti životinje u ovoj zemlji se ne poštuje (kao i toliko drugih, zar ne?) i ljudi koji zlostavljaju i ubijaju životinje prolaze nekažnjeno. Mislim da vaspitavanje psa treba da se svodi na to da pas zna da ste vi predvodnik svog malog čopora i da stavom i energijom jasno postavite pravila ponašanja. Ili, možda, prigodnije u ovom slučaju – pravila igre.

Kako se Malena ponaša kad imate goste? Da li je dosadna, ili, ako joj se kaže, mirna, ona zna da je preterala pa se smiri?

Malena se mnogo raduje ljudima i uživa u njihovom društvu, i nikada ne dosađuje. Vrlo je smirena i nosi neverovatno pozitivnu energiju u sebi. Čini mi se da se nas dve razumemo bez reči i ona uvek zna kad sam srećna, ali i kad sam tužna. U teškim trenucima u životu najveću utehu sam dobila od svojih najbližih i svojih životinja.

Kad ručate, da li se muva pored stola, da li dosađuje ili si je naučila da stolu ne prilazi?

Ne, ne, vrlo je disciplinovana i uvek sedi pored stola gde jedemo, ali nikad ne traži hranu.

Kako si je tome naučila? Zna li neke trikove?

Zna da pruži šapu, ali je to sve. Suludo mi je da učim psa nepotrebnim trikovima kao u cirkusu, mnogo je bitnije da uvek dolazi kad je zovem, da stane kad joj kažem da se zaustavi i da ne jede napolju kad je izvedem u šetnju. Svaki dan čitamo o trovanju pasa, i vrlo je bitno naučiti psa da ne jede van kuće.

Malena je, ako sam dobro razume, tvoj prvi pas?

Da, Malena je moj prvi pas, ali sam oduvek volela životinje i želela da im pomognem. Ne prođe dan a da ne nahranim sve mačke i pse lutalice koje sretnem na ulici i nikad me ne mrzi da otrčim do radnje i kupim im nešto da pojedu.

Za kraj, reci nam, molim te, kako se tvoj pas slaže s mačkom.

Mačor Vuki je gospodar kuće, i tu nema odstupanja. Rekla bih da ga Malena izuzetno poštuje i najviše voli da se igra s njim tako što mu gricka uši. Jure se po kući, imaju svoju komunikaciju, ali se zna hijerarhija. Ma to je pravo malo životinjsko carstvo.

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *