Boris_Malagurski-9

Boris Malagurski: Pas traži jedino da ga volimo

Nazivaju ga srpskim Majkl Murom. Od kada se pojavio na domaćoj medijskoj sceni, svojim filmovima, emisijama i javnim istupima gotovo neprekidno izaziva pažnju javnosti.

 

 

Izvor: magazin Pas, Foto: Ivana Todorović

Izborom tema, originalnim pristupom i neumornim traganjem za činjenicama mladi reditelj, producent, scenarista i TV voditelj uspešno “bere” simpatije najšireg kruga gledalaca koji zahvaljujući njemu dobijaju jedan sasvim novi pogled na društvene pojave koje nas okružuju.

Do guše je u poslu – trenutno uređuje i vodi emisiju „Globalno“ na RTV BN, ali i ulazi u nove filmske projekte od kojih je jedan i nastavak serijala „Težina lanaca“

Važnu kariku u njegovom životu, međutim, predstavlja i dvogodišnji maltezer Niki. Simpatični psić uskoro će se naći pred filmskim kamerama. Reč je o jedinstvenoj komediji „Pokret i bolešljivo kuče“, koji će pod jedan naslov spakovati niz aktuelnih pitanja svakidašnjice – politiku, borbu za egzistenciju, neizvesnu budućnost… Odmah ga pitamo o kakvom je filmu reč i kakvu rolu je namenio Nikiju.

“Njegov lik u ovoj priči zapravo simbolizuje Srbiju. Bolešljivo kuče je mala kuca, maltezer, koji ima puno zdravstvenih problema. Reč je o metafori, slici naše zemlje kojoj stalno nešto fali i stalno je na ivici propasti, ali uprkos svemu opstaje. U središtu radnje  naći će se grupa mladih ljudi koji formiraju pokret i pokušavaju da konstruktivno učestvuju u društveno-političkim dešavanjima u zemlji, umesto da se žale i kritikuju. Oni uspevaju da dođu do građana i da ih prodrmaju iz apatije u kojoj se nalaze. Da im daju nadu da mladi ljudi zapravo žele dobro Srbiji i da žele pozitivne promene. To će postići brigom o ugroženoj kuci, odnosno državi koja čeka konačno ozdravljenje”, objašnjava Malagurski.

Maltezer Niki u filmu zvaće se Ahil i željno iščekuje početak snimanja. Trenutno je u toku kasting, a potvrđeno je da će jednu od uloga imati Stefan Buzurović i Rob Stjuart, u našoj zemlji poznatiji kao Nik Sloter. Sagovornik magazina Pas najavljuje još poznatih ali i novih, mladih glumaca koji ne dobijaju dovoljno prilka da se iskažu.

o Zašto baš ime Niki?

I pre nego što je kućni ljubimac stigao kod nas, moja supruga je zamišljala da se naš pas zove Niki. U toj situaciji prostora za pregovore prosto nije bilo.

o Kakva su Vaša prethodna iskustva sa psima?

Oduvek sam voleo pse. Mnoge odlike pasa, poput lojalnosti, koje psi poseduju su i osobine koje cenim kod ljudi. Kao dete sam imao sam dva psa, belgijskog ovčara Lea, a kasnije mešanca koju smo zvali Lila. Problem je bio u tome što smo živeli u stanu, a ovi psi baš i nisu bili prilagođeni za takav život. Kada sam počeo da živim sa sadašnjom suprugom Ivanom, više puta sam poželeo da imamo psa i često sam joj govorio „Hajde da uzmemo kucu!“. Ona je više od 15 godina imala škotskog ovčara koji je živeo u dvorištu i bilo joj je teško i da zamisli da pas može da živi u stanu. Baš u to vreme je i njen ljubimac Čarli morao da bude uspavan zbog duboke starosti i bolesti, pa Ivana nije bila spremna za novog psa.

o  Kako je Niki stigao u stigao u Vaš dom? Kako su izgledali vaši prvi zajednički dani?

Tokom jedne posete mom prijatelju Đuri Ćetkoviću, upoznali smo Miu, ženskog maltezera njegove sestre. Bili smo očarani. Skočila je Ivani u krilo i mislim da je u tom trenutku pala odluka da uzmemo baš maltezera. Kad smo izašli iz stana, Ivana je počela da istražuje legla, ali ja sam počeo da razmišljam imam li dovoljno vremena da se posvetim ljubimcu. Bio sam u velikoj gužvi i bojao sam se da ne bih uspeo sve da uskladim. Pregovori su trajali nekoliko nedelja. Na kraju sam lupio šakom o sto i – popustio. U roku od svega par sati dogovor je realizovan, jer sam rekao Ivani da odmah odemo da uzmemo psa dok se nisam predomislio. Našli smo oglas i pošli da vidimo kuce. U Nikija smo se zaljubili na prvi pogled. Imao je samo 45 dana. Odgajivači su ga okupali pre nego što smo došli, tako da nas je dočekao umotan u jaknu koja ga je grejala. Bio je toliko mali da je odmah probudio u nama potrebu da ga zaštitimo i brinemo se o njemu. S obzirom na to da je bio mart i napolju je bilo veoma hladno, Ivana ga je priljubila uz sebe i smestila ispod kaputa. Kad smo seli u auto, zaspao je u njenim rukama. Pošto uopšte nismo bili „opremljeni“ za psa, pravo smo otišli u prodavnicu za ljubimce i kupili sve što mu je potrebno. Prvih par noći se osećao vrlo usamljeno, pa sam pred spavanje dolazio da ga grejem svojom šakom kako bi lakše zaspao. Čak sam mu pozajmio i svoje omiljeno ćebe.

Boris_Malagurski-6

o Kakve je Niki naravi?

Prvih dana se bojao da se pomeri dalje od jednog metra od svog kreveca. Danas prosto ne mogu da poverujem da je to isti Niki koji je baš pre neki dan naučio kako da se popne na trpezarijski sto. Verovatno je najrazmaženije stvorenje na svetu. Kad je bio mali, bojali smo se da ga ostavimo samog u stanu, a sada imamo problem što on ne želi nikada da se odvoji od nas. Niki je jako živahan i dobroćudan. Nikada ga nismo videli da se naljuti, osim kad izađemo iz stana. Velika je maza. Pametan je, ali smo uvereni da se pretvara da nas ne razume kad mu tako odgovara. Mislim da karakter psa ne zavisi toliko od rase koliko od osobina vlasnika. Ne kaže se uzalud da pas i njegov vlasnik liče jedan na drugog.

o Da li je Niki zahtevan ljubimac?

Moja supruga i ja se trudimo da provodimo što više vremena s njim. Ivana je preuzela veći deo obaveza oko Nikija – ona ga najčešće šeta, ali najviše uživamo u zajedničkim šetnjama. S obzirom da dosta putujemo, Niki je postao naš verni saputnik. Dobio je tako priliku da provede vikend u Budimpešti, da se vozi gondolom u Veneciji i da se brčka u Jadranskom moru, čime, doduše, nije bio oduševljen. Imajući u vidu da je veoma vezan za nas, zaista nam ne pada teško da ga vodimo svuda, jer on probleme pravi samo kad ostane sam kod kuće. Odlično je naučio da putuje sa nama, da nas prati u celodnevnim šetnjama, spava u hotelskim sobama, ali, naravno, svuda se nosi njegov krevetac i omiljena igračka.

o Kako gledate na odnos čoveka i psa?

Često se kaže da je pas „čovekov najbolji prijatelj“, ali, iskreno, ja na Nikija ne gledam samo kao na prijatelja, već kao na člana porodice. Mislim da će se i većina vlasnika pasa složiti sa mnom. Pas je neiskvaren, veran i požrtvovan član porodice koji je tu da podeli sa nama svaki životni trenutak. On možda ne zna o čemu se tačno radi, ali verujem da odlično razume ono što mi osećamo. Zna kad smo veseli, skače od sreće. Kad smo tužni, pokušava da nas razveseli ili tuguje zajedno sa nama. Od nas jedino traži da ga volimo, makar malim delom onog koliko on voli nas.

o Okruženi smo i ljudima koji neguju mržnju prema životinjama. Kakvi smo generalno prema psima, kućnim ljubimcima i životinjama uopšte?

Takvi ljudi svoje stavove ne crpe iz instinkta, već iz vaspitanja. Šta malo dete uradi kada prvi put vidi psa? Pruži mu ruku, želi da ga pomazi, da se igra s njim. Međutim, kako na to mnogi roditelji reaguju? Uhvate dete za ruku i zabranjuju mu da dotakne psa. „Uješće te“, „Prljav je“ i slične stvari govore deci. Rezultat toga je da se mališani emotivno odvajaju od pasa i na njih ne gledaju sa radoznalošću i simpatijama, već sa strahom koji se lako pretvara u mržnju. Voleo bih da postoje radionice gde ljudi mogu da se oslobode svojih strahova, predrasuda i mržnje. To što može da se desi incident u kojem pas može da naudi čoveku nije opravdanje za negativna osećanja prema psima. Ovakve situacije dešavaju se samo zato što ljudi ne umeju da se ophode prema psima na pravi način. Drugo, koliko ljudi je sve nas u životu na neki način povredilo, pa smo opet spremni ljudima oko sebe da podarimo naše poverenje? Nažalost, mislim da su našim ljudima još uvek bitnije neke političke teme nego teme naše ljudskosti.

Boris_Malagurski-10

o Primećujete li i dozu “estradizacije” kućnih ljubimaca, posebno kod zvezda džet-seta, koji ih koriste za ličnu promociju i u marketinške svrhe – fotografisanje, snimanje, negovanje imidža…?

Teško je reći koje zvezde eksploatišu svoje ljubimce samo radi samopromocije, a koje ih iskreno vole i brinu se o njima, bez obzira što se fotografišu s njima. Meni je izuzetno neobično da vidim, recimo, devojke koje predstavljaju kopije Paris Hilton sa kucom u torbici, jer smatram da je nemoralno odnositi se prema jednom predivnom živom biću kao prema najobičnijem aksesoaru. Psi nisu igračke, oni imaju osećanja i verujem da samim tim osete kad su iskreno voljeni, kao i kad su samo ukras.

o Brinu li građani Srbije dovoljno o napuštenim životinjama?

Generalno gledano, ne. U suštini, veliki broj građana se decenijama oseća napušteno od strane sopstvene države i prosečan Srbin nema živaca sad još i da se brine o napuštenim životinjama. Ali takav pristup je pogrešan, jer ono što nas definiše kao ljude nije naše materijalno stanje, već naša humanost, naša spremnost da prirodi vratimo ono što od nje svakog trenutka dobijamo. Ne volim kvalifikacije po kojima su ljudi „bitni“, a flora i fauna nisu, jer bez balansa sve tri strane, nema života. Možda preširoko govorim, ali s obzirom da ne postoje adekvatne institucije u Srbiji koje bi aktivno radile na poboljšanju svesti po pitanju ugroženosti životinja u našoj zemlji, na nama je da ih nateramo da se tim temama pozabave. Mi koji smo svesni imamo dužnost da druge osvestimo.

o Kako tumačite često napadnu i prenaglašenu angažovanost pojedinih organizacija za zaštitu zivotinja? Da li je po sredi iskrena briga o životinjama ili je to način da se pod velom prava životinja lako zaradi?

Ima sigurno i jednog i drugog. Nisam dovoljno upoznat sa ovim tipom nevladinih organizacija. U svojim filmovima i emisijama bavim se NVO sektorom koji se bavi politikom. Problem NVO sektora u siromašnim zemljama je u tome što se uglavnom ne rađa iz realne potrebe za alternativnim rešenjima za dešavanja u društvu, ili se pak rodi iz te potrebe, a brzo se pretvori u poteru za projektnim sredstvima. Kada se neka organizacija finansira iz inostranstva, uglavnom ta sredstva dolaze u projektnim okvirima koje ne određuju domaće NVO, već strani finansijeri i to dovodi do toga da se domaće nevladine organizacije prilagođavaju stranim interesima. Ne znam koliko je ova praksa zastupljena i kod udruženja za zaštitu životinja u Srbiji, ali svakako ih sve pozivam da se aktivnije uključe u rešavanje problema na terenu i da nikada ne prilagođavaju svoje aktivnosti drugima zarad finansijske dobiti.

o Teško i uglavnom siromašno živimo. Da li to otežava ili olakšava borbu za dobar položaj životinja?

Nažalost otežava. Teško je narodu da brine o životinjama dok i sam jedva preživljava. Ipak, mislim da svi procesi napretka moraju da teku paralelno jedni sa drugim, a ne da se jedan problem zanemaruje dok se drugi ne reši. Životinje možda ne umeju da kažu „hvala“, ali ta zahvalnost se oseti, a osećaj koji svi mi imamo kad učinimo dobro prema nekoj životinji, bilo da bubamaru nežno prebacimo iz sobe na grančicu drveta ili napuštenoj kuci damo novu šansu u životu, nas suštinski čini ljudima.

 

 

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *