stock-photo-dogs-playing-at-a-dog-park-55491916

Možemo sprečiti neodgovorno vlasništvo

Direktor Veterine Beograd dr vet. med. Budimir Grubić za magazin Pas kaže kako ljudi pse puštaju na ulicu najčešće zato što ih više ne interesuju ili im je problem gravidna kuja, a oni ne žele štence i ne znaju šta bi s njima.

 

 

 

Izvor: magazin Pas

Neodgovorno vlasništvo u korenu je problema velikog broja napuštenih pasa koji lutaju ulicama Beograda, ali i cele Srbije. Uzaludno je iznova se baviti posledicama, već je neophodno da i zakonodavstvo strožim propisima, njihovom doslednijom primenom i oštrijim sankcijama bude preventiva ovoj nehumanoj i lošoj praksi. Na delu smo i mi, građani. Bilo kao pojedinci ili organizacije, udruženja, institucije. Na nama je da zajednički širimo svest o odgovornom vlasništvu i dobrobiti naših najboljih prijatelja.

Doktor veterinarske medicine Budimir Grubić, direktor Veterine Beograd, zato ističe da je pogrešno da se neprekidno bavimo pitanjem broja napuštenih pasa na ulicama.

– Mnogo puta me pitaju koliko pasa lutalica ima u Beogradu, a to je kao da pitate koliko škorpija ima u pustinji. Beskrajno je neozbiljno pričati o tome. Ono o čemu ja mogu da govorim jeste da u našim prihvatilištima ima oko 3.500 pasa i da smo od početka 2016, zaključno s oktobrom sterilisali 4.194 psa. Naravno da u Beogradu uvek ima još nesterilisanih pasa, ali taj broj nije problematičan – kaže Grubić. – Problem je zapravo u nekoliko stvari od kojih je najvažnija neodgovorno vlasništvo koje obuhvata nečipovanje, nevakcinaciju i loše ponašanje prema psu. Kad pas nije čipovan, to nas onemogućava da saznamo ko mu je vlasnik.

Koliko brzo i u kom obimu tokom godine raste populacija pasa?

– Ženka psa može dva puta godišnje na svet da donese mlade. Da ne govorimo o onim slučajevima kad kuje oštene i 15 štenaca, već da se držimo proseka od šest do sedam, što znači da godišnje kuja dobije 12 do 14 štenaca. Nakon sedam do deset meseci ženka stasava i može da rađa potomstvo. Pa izračunajte – objašnjava naš sagovornik. – Veliki problem je i to što veliki broj ljudi iz unutrašnjosti dovodi pse u Beograd i tu ih ostavlja.

Kao jedna od nadležnih instutucija, i adresa na koju se građani najpre obrate, na koje se sve načine Veterina Beograd bori s ovim problemom?

– Veterina Beograd godinama unazad sprovodi sistem mera koje obuhvataju čipovanje, sterilizaciju i vakcinaciju pasa. To je obiman  i odgovaran posao koji podrazumeva da pse najpre uzmemo sa staništa, dovedemo u naš Centar za sterilizaciju  gde obavimo trijažu, izlečimo one koji su bolesni, a potom ih vakcinišemo, čipujemo, sterilišemo i brinemo o njima tokom oporavka. Potom  ih najčešće vraćamo na njihovo stanište na kome su navikli da žive i gde se snalaze – objašnjava naš sagovornik. – To je zaista monumentalan posao i uvek kažem da se svima zaposlenima u Veterini ne samo zahvaljujem, već im se divim.

Zakonski okvir postoji, ali gde vidite prostor za napredak kako bi se u godinama pred nama smanjio broj neodgovornih vlasnika, a samim tim i napuštenih životinja?

– Neodgovorno vlasništvo ne može se sprečiti „gašenjem požara“, odnosno posledičnim  merama. Usmereni smo na rešavanje problema pre nego što se dogode – naglašava Grubić. – Pokrenuli smo zato inicijativu da se neodgovorno vlasništvo konačno identifikuje kao takvo i da se adekvatno procesuira. Imam razloga da budem optimista s obzirom na to da na tom poslu zajednički učestvujemo s Upravom za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, Sekretarijatom za komunalne i stambene poslove i Zoohigijenom.

dr vet med budimir grubic,intervju  direktor veterina beograd, 1910 2015 beograd, foto:v.danilov

Dr Budimir Grubić 

 

Vlasnik ste dva psa i dve mačke. Koliko vam je i iz ličnog, a ne samo profesionalnog ugla, neshvatljivo napuštanje životinja?

– Kao čovek, veterinar i vlasnik kućnih ljubimaca ne mogu da verujem da kod ljudi želja da imaju psa može da izbledi posle nekoliko meseci. Ne shvatam kako neka malo teža situacija poput bolesti ili graviditeta ženke može nekoga toliko da obeshrabri da svog psa pusti na ulicu. To je kao da si se odrekao člana domaćinstva – naglašava naš sagovornik.

U javnosti se često govori o dilemi da li bi pse trebalo vraćati na ulicu ili je napuštenim životinjama mesto u prihvatilištima. Kako im odgovarate kad vas zagovornici obe strane napadnu da nijedan model nije dobar za životinje?

– Vodi se takva polemika, odnosno, tihi rat u čaršiji. Metoda po kojoj radimo, a to je da nakon čipovanja, vakcinisanja i sterilisanja pse vratimo na njihovo stanište, uopšte nije rđava, čak naprotiv. Psi mogu slobodno da šetaju prostorima na koje su navikli. Naravno, ukoliko dođe do formiranja čopora ili napada na ljude, taj problem odmah rešavamo.

520 pasa udomila je Veterina Beograd zaključno s oktobrom 2016.

Bezbednost ljudi nikako ne sme da bude ugrožena, a u tome imamo veliku pomoć osoba koje hrane te životinje i nevladinih organizacija – ORCA, Danice Drobac, Udruženja „Klempa“, „Kasper“, „Link plus“,  azila Riska i mnogih drugih. Uvek pronađemo konsenzus za dobrobit pasa i ljudi – napominje naš sagovornik. – S druge strane, mislim da smo konačno uverili sve „neverne Tome“ da su naša prihvatilišta all inclusive – imaju dovoljno prostora, druge pse s kojima se druže, konstantnu veterinarsku negu, hranu, redovnu higijenu.

Nikad nije zgoreg ponoviti zašto bi trebalo da udomimo mešanca umesto da kupujemo rasne pse?

– Mešanci su psi iz ljubavi. Pa zar nije lepše imati psa rođenog iz ljubavi? A i priroda često namesti da mešanac izgleda mnogo lepše od bilo kog rasnog psa – ističe naš sagovornik i ističe da su ti psi izuzetno privrženi vlasniku i da imaju neverovatnu moć adaptacije na različite životne prilike.

Na šta bi vlasnici pasa trebalo da obrate pažnju tokom hladnih zimskih dana?

– Naša Hitna pomoć je 24 sata dnevno na raspolaganju građanima u uslovima izuzetno niskih temperatura, od minus 8 pa naniže. Zime su prethodnih godina hvala bogu bile relativno blage, ali kad krenu kiše, vetrovi i sneg, „na udaru” su svi psi koji pate od hroničnih bolesti, a naročito psi stariji od osam godina – kaže naš sagovornik. – Najčešće bolesti tokom zime su upala pluća, upala krajnika i promrzline na šapama.

 

 

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *