Ako psa nagrađujemo, potrebno je da to uvek prethodi ponašanju koje želimo da podstaknemo – suština je pozitivne motivacije zahvaljujući kojoj dobijamo vaspitanog i poslušnog ljubimca. Ovo je samo jedan od mnogih saveta sadržanih u „Priručniku za odgovornog vlasnika“ autora Dunje Kovač, Darka Drobnjaka i Nataše Vukmirović.

Izvor: Priručnik za odgovornog vlasnika psa, Foto: Shutterstock

Među brojnim tehnikama treninga i vaspitanja psa dozvoljene su samo tehnike pozitivne motivacije. U radu sa psima i drugim životinjama one su i jedino naučno opravdane. Usmeravaju na ono što želimo da životinja radi, nikako suprotno. Akcenat se stavlja na učenje psa o tome šta je u datom trenutku prikladno da manifestuje, uz nagrađivanje za svako željeno ponašanje. Na taj način postižemo da se neželjeno ponašanje samo od sebe gasi, jer ne donosi pohvale i nagradu. Tehnike kažnjavanja pokazale su se kontraproduktivnim, jer je ustanovljeno da na taj način životinja ne uči, već samo – preživljava. Ona zapravo samo nastoji da pobegne od neprijatnog stimulansa. Ovom metodom životinji se gotovo neprekidno stavlja do znanja šta ne sme da radi i tako joj se spočitava da neprekidno radi pogrešne stvari, bez jasnog uputstva šta je dobro postupanje.

Tehnike

O tehnikama vaspitanja psa, iako se o njima puno govori i piše, vlasnici pasa u Srbiji ne znaju dovoljno. Princip „batina je iz raja izašla“ kod mnogih i dalje važi kao najbolji metod za odgoj pametnog i poslušnog ljubimca. Široko polje neznanja i nerazumevanja osnovnih i naučno dokazanih postulata odnosa čoveka i psa najčešće se objašnjava niskim nivoom edukacije ljudi, tradicionalno sklonih da nasleđuju i primenjuju stare i pogrešne tehnike, bez obzira na postojanje mnoštva novih tumačenja i preispitivanja.

Najporaznije je što svoje ljubimce na pogrešan način vaspitava i veliki broj mladih, relativno obrazovanih ljudi, kojima su sredstva informisanja više nego dostupna. Svoje pse, bez obzira na to, nedovoljno poznaju i sasvim logično s njima ne uspevaju da izgrade željeni odnos.

Svi odgovori

Dobra lekcija o ispravnom, dozvoljenom i najdelotvornijem načinu za vaspitanje psa s početka ovog teksta samo je jedno u mnoštvu korisnih uputstava sadržanih u „Priručniku za odgovornog vlasnika psa“, koji su napisali Dunja Kovač, Darko Drobnjak i Nataša Vukmirović (izdavač je Link plus, Beograd). Ova obimom nevelika, ali materijom raskošna knjiga, na jednom mestu nudi odgovore na gotovo sva pitanja koja neiskusan vlasnik psa može da postavi. I iskusni ljubitelji životinja, ubeđeni da o svom ljubimcu, pravilima i propisima u vezi s njim, sve znaju, u njoj mogu naći niz činjenica i novih uputstava koja će promeniti njihove dosadašnje stavove.

„Priručnik za odgovornog vlasnika psa“ je knjiga kakva je nedostajala tržištu Srbije. U moru publikacija, internet sajtova i foruma iz domena brige o psima, sve je teže doći do tačne, lako razumljive i proverene informacije. Veterinarsko-kinološko-aktivistički trio autora ove knjige, jasnim i pitkim savetima pokrio je gotovo sve aspekte suživota čoveka i psa. Među njenim koricama sabrani su odgovori na bezbroj situacija – od donošenja odluke o nabavci ljubimca, uspostavljanja pravilne komunikacije, pa sve do odnosa prema drugim životinjama i onima koji ih drže, kao i propisima koji taj odnos regulišu. Priručnik je i jasan putokaz kako se gradi najispravniji i najzdraviji odnos sa svojim psom.

Pokretač

Autori ove dragocene knjige, kad je o ovoj temi reč, napominju da ne postoji univerzalni podsticaj niti opšta nagrada koja bi našeg ljubimca motivisala da se ponaša onako kako bi nama odgovaralo. U jednom trenutku, naime, psu je dovoljna nagrada samo dodir po glavi, ali u sledećem ni pečeno pile ne bi bio dovoljan motiv da nešto uradi, jer njegovo raspoloženje i emotivna stanja zavise i od spoljašnjih faktora i okoline. Neki psi su više motivisani fizičkim kontaktom, neki igračkama, a neki isključivo hranom. Vlasnicima se otud savetuje da se potrude da otkriju najjači pokretač svog psa i pomoću toga rade na građenju željenih oblika ponašanja. Hrana je, generalno, uvek najveći motiv, jer je potreba za njom urođena i nešto je što prosto osigurava opstanak u svetu.

„Kako bismo povećali želju za nekom vrstom nagrade trebalo bi da sačekamo da pas bude u raspoloženju da je prihvati“, savetuju autori priručnika. „Dodatno možemo da je pojačamo tako što ćemo njenu predaju još malo odložiti. Tako ćemo da vežbamo izgradnju želje i upornosti. Primera radi, ukoliko psa hranimo jednim obrokom na dan u tačno utvrđeno vreme, najefikasniji trening biće neposredno pred obrok. Pas će biti dovoljno gladan da uzima nagrade, a njegova želja će jačati kako se bliži vreme obroka. Takođe, davanje poklona u vidu nečega što psu nije zastupljeno u svakodnevnoj ishrani, neke posebne poslastice, pomoći će izgradnju konstantne želje za nagradom, jer je novo na trpezi.“

Igračke

Po istom modelu, igračke bi ljubimcu trebalo da budu dostupne samo u vreme rezervisano za trening, umesto da su stalno nadohvat šape. Time se postiže da ljubimac bude stalno gladan igre i na vrhuncu motivacije. On će tako saznati da će ponašanja tokom treninga uvek biti nagrađena. Što su nagrade više predvidljive, veća je i šansa da će i određeni obrasci ponašanja biti zadržani. S druge strane, ako se one ne mogu predvideti, niti njihov tačan tajming, pas nikad neće naučiti koja su to ponašanja poželjna.

Nikad bez povoda

Da bi tehnike pozitivne motivacije imale efekta, nikad ne treba psu dati nagradu ako za to ne postoji konkretan povod, bez razlike da li je sam spontano uradio nešto dobro ili je to od njega zatraženo. Izuzetak su samo situacije kad stručno lice radi bihejvioralnu modifikaciju, pa se u tom slučaju primenjuju posebni principi. Opšte pravilo koje važi za sve druge slučajeve je jednostavno – ako psa nagrađujemo, potrebno je da to uvek prethodi ponašanju koje želimo da podstaknemo.

Nedovoljna motivacija

Psi koji imaju slabu motivaciju uglavnom su teški za saradnju i trening. Razlozi za to, prema Drobnjaku, Kovačevoj i Vukmirovićevoj, leže u pogrešnoj hrani, neodgovarajućem emotivnom stanju psa ili njegovoj navici da mu je hrana uvek dostupna, da je zasluži bez truda. Obrok koji je stalno u činiji najveći je neprijatelj motivacije. Važno je, zato, da svi vlasnici ljubimaca znaju da ne postoji tvrdoglav, već samo nedovoljno motivisan pas.

Stručnjaci za ponašanje i navike pasa, kakvi su i autori „Priručnika za odgovornog vlasnika“, ne kriju da trening pozitivnom motivacijom ponekad ne funkcioniše. Za to može biti više razloga. Prva stvar je neadekvatan tajming, odnosno nagrađivanje pogrešnog oblika ponašanja. Druga greška koju vlasnici prave jeste prerano ukidanje neprekidnog reda nagrađivanja, što psu daje premalo vremena da nauči model željenog ponašanja. Takođe, nejasno postavljen zadatak, zbunjujući signali, zvukovi i pokreti ne daju jasnu predstavu našem ljubimcu šta bi trebalo da čini, već ga samo zbunjuju.

Saveti

Vlasnicima se savetuje i da celokupan govor tela i intonaciju pri izgovaranju reči usklade s očekivanjem. „Dođi“ treba uvek izgovarati na isti način, identičnom visinom i bojom glasa. Komande tipa „dođi ovamo“ ili „’vamo“ sigurno neće dati očekivani rezultat. Promene će biti moguće tek kad se ustale odgovori psa, odnosno kad neke stvari počne da radi po automatizmu. Još jedna greška jeste i mamljenje hranom u početnoj fazi, dok psa učimo da legne, sedne, ustane… Često se nastavlja s primenom iste metode mamljenjem, umesto da se pređe na viši nivo koji podrazumeva davanje signala zatvorenom šakom jedne ruke, dok je nagrada smeštena u drugoj.

I dodir je velika nagrada

Postoje dve vrste nagradâ namenjenih psima. Prvoj grupi pripadaju motivišuće nagrade, u koje ubrajamo hranu, igračke ili poslastice. Druga vrsta su one radnje koje pas traži i očekuje od nas – šetnja, igra, maženje, češkanje ili izlazak napolje. Autori „Priručnika za odgovornog vlasnika“ napominju da je svaka naša interakcija sa psom jedna vrsta nagrade i da je to adut koji je potrebno iskoristiti u pozitivnom smislu – kad je pas raspoložen za druženje s nama ili kad traži pažnju, imamo i prostor da to iskoristimo kako bismo ga naučili nečemu korisnom. Stručnjaci savetuju i da hranu, poslasticu ili omiljenu igračku treba uvek upariti i s verbalnom pohvalom i dodirom, što će pomoći kasnijem izbacivanju hrane iz kruga alata za trening.