dog_running

Oni su prešli kilometre, okeane, pustinje… da bi se vratili gazdama

Poput Lesi mnogi stvarni psi prelazili su desetine pa i stotine kilometara da bi se vratili kući. Opraštali su čak i nemar vlasnika, ali neretko su i svojim nestašlukom zapali u neuobičajene avanture, koje su se na njihovu streću, ali i sreću njihove porodice, završile srećno

 

Izvor: magazin Pas

Neraskidiva veza psa i njegovog vlasnika nije samo romaneskna priča o škotskom ovčaru koliju, Lesi, koja je prepešačila malo veću udaljenost nego što je ona između Beograda i Beča, ne bi li se vratila dečaku Džonu. Sam život se pokazao kao bolji pisac, pa su tako ostala upamćena neverovatna putešestvija četvoronožaca koji nisu ustuknuli ni pred jednom preprekom.

Taf je jedan od čudesnih povratnika, koji je opravdao svoje ime. Poslednji put ga je njegov vlasnik video , pošto ga je ostavio vezanog u svom ford pikapu da bi zaseo u jednu kafanu na obali reke Sv. Džona. Bili su na putu do kuće na Floridi. Da li se Taf otrgao s povoca ili se pak nekom prolazniku učinio toliko usamljenim da mu se ideja da ga oslobodi učinila dobrom, ostaje pitanje. U svakom slučaju, potraga vlasnika i njegove devojke trajala je danima, ali je bila bezuspešna. Ljudi su se javljali da su videli četvoronošca s poternice, ali nikad nisu mogli da ga uhvate. Kad su sve nade bile izgubljene i počeo da se gubi i svaki trag o Tafu, poznati lavež začuo se svega nekoliko kilometara od kuće. Taf je bio potpuno zdrav i čio, iako je došetao sa 30 kilometara udaljenog mesta. Na njegovom putu bila je i reka Sv. Džona, koju je uprkos jakoj struji, najverovatnije, preplivao. Čak i da se poslužio nekim od mostova, njegova navigacija je zapanjila i veterinara.

Nešto više od 80 pređenih kilometara pod šapama upisao je bigl Laser. Trogodišnji psić je pre nestanka bio sa svojom gazdaricom na obali jezera Vinipeg u Kanadi. Dani uživanja u poznatom odmaralištu pošli su naopako za Lasera kada su jedne večeri zapucali vatrometi i petarde. Preplašen, munjevito je pobegao od svoje porodice, čiji je bio član svega mesec dana. Očajna gazdarica oblepila je čitav gradić posterima, ali Laser je nestao baš kao što mu ime kaže, brzinom svetlosti. Poveremeno je bio viđen na mestima sve bliže kuće u gradiću Vinipeg, koji je bio na oko 70 kilometara od plaže jezera gde je nestao. Potrga se završila uspešno posle nekoliko nedelja u samom gradu u jednom školskom dvorištu, iako ga je delilo svega predgrađe da stigne do poznatog kućnog praga. Iako je slavlje ponovnog susreta zavredilo veliku feštu, porodica Lasera nikada više nije zapalila vatromet.

decembar-300x250px

Ako je bilo kojoj rasi svojstven snažan tragački instikt, mimo bilo kakvih prepreka, to je onda sibirski haski. Međutim, čak i s urođenim predispozicijama, Munova priča je za rubriku „Verovali ili ne“. Uzbudljiva avantura krenula je kad se njegov vlasnik, zajedno sa još dva mezimca i Munom, uputio na izlet. Napravivši kratak predah u Rejlroud dolini, Mun je malo više „protegao“ noge. Vlasnik ga je tražio satima, ali se na kraju dana gotovo oprostio od svog četvoronošca. Međutim, Mun nije odustao. I sama činjenica da je prešao više od 280 kilometara ostaje u senci onoga kakav je put bio pred njim – pustinja, Bela reka, a zatim i planinski venac Vord delili su ga od vlasnika u gradu Eli u Nevadi. Prvi susret nije bio tako prijatan. Mun je pratio neprijatan miris tvora, koji mu je najverovatnije, kao zečevi koje je mogao da pronađe, poslužio kao obrok.

U teškoj pustolovini obreo se i erdel terijer Maks. Posle sudara koji je doživeo u kolima sa svojim vlasnikom u Konektiku, dvogodišnjak je u panici pobegao glavom bez obzira. Nedelje su prolazile bez ikakvih vesti, dok je Maks prelazio 75 kilometara, ne bi li stigao do Roud Ajlenda, gde ga je čekao njegov vlasnik. Jedino što mu je falio, bilo je nekoliko kilograma.

Maksov „rođak“, bar po rasi – Princ, ostao je upisan kao još neverovatnije stvorenje po privrženosti gazdi. Priča seže još 1914. tokom Prvog svetskog rata. Njegov vlasnik, kao engleski vojnik pridružio se frontu, ali to za Princa nije značilo da treba da se razdvoje. Svega nekoliko dana posle njegovog odlaska, žena vojnika je prijavila mužu nestanak njegovog prijatelja. To ga nimalo nije začudilo, jer je Princ bio s njim. Terijer je nekako prešao ili preplivao Engleski kanal i stigao do svog vlasnika u Francusku. Zbog slabog izveštavanja i svega nekoliko zabeleški, ostala je mistreija kako je to uspeo.

Mešanka Sofi ušla je u listu neprikosnovenih brodolomaca u psećem svetu. Naime, ona je ispala usred okeana dok je bila na jednoj od jedrilica sa svojim gazdama. Zbog oluje i nevremena koji su se u međuvremenu desili, potraga je bila nemoguća misija, tako da su se oprostila od svoje mezimice. Međutim, Sofi je otplivala do najbližeg ostrva, koje i nije bilo tako blizu i usput izbegla sve predatore – ajkule i druga morska stvorenja. Zatekla se na pustom ostrvu, ali, srećom po nju, nastanjeno kozama. Pravo iznenađenje rendžera koji su obilazili povremeno ostrvo bio je prvi susret s njom. Isprva su pomislili da je u pitanju divlji pas, ali njen meni ih je tek ostavio bez reči. Uz koze, koje je Sofi neumorno lovila, volela je da se počasti i suvim šljivama i kajsijama koje je pronalazila. Vraćena je posle vlasnicima, uz strogu napomenu da joj promene režim ishrane.

 

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *