img_0001

Kiki je najpametniji pas u Srbiji

Šnaucer s Julinog brda u Beogradu verovatno je najinteligentnija životinja u zemlji. Zna imena više od trideset igračaka, šutira loptu, „peva”…

 

Izvor: magazin Pas

Dovoljno je samo dva puta da ponovim Kikiju nešto i on će to odmah zapamtiti. Bez ikakvog pritiska i nagrađivanja, naučio je da razlikuje više od trideset igračaka. Razume šta znači veće, a šta manje. Oduvek je takav, poseban. Kad se skupe svi šnauceri u kraju, on je tu „glavni” – ponosno priča Aleksandra Rakonjac, Kikijeva vlasnica.

Ovaj šnaucer s Julinog brda u Beogradu verovatno je najinteligentnija životinja u zemlji. Zna imena više od trideset igračaka, šutira loptu, „peva”…

Kad ga je prvi put uzela u ruke pre četiri godine, imao je ne više od 900 grama. Aleksandra nije ni slutila kakav se mužjak krije iza te mrve koju je dobila od oca kao poklon. Kiki je ubrzo postao miljenik, a njegove veštine inspirisale su još četvoro komšija da nabave šnaucere, tako da se sada čak devet predstavnika njihove vrste druži svakodnevno u parku na Julinom brdu.

Tu smo i zatekli Kikija kako odlazi po svoju lopticu, a onda je vraća u ruke Aleksandri, ili na tlo – zavisi kako mu je rečeno. Kad je primetio publiku, počeo je da trči u krug po livadi, svom domaćem terenu, a onda se sakrio u visokoj travi. Ispružio je šapice, spustio njušku, a odale su ga sive šiške koje su virile. Radoznalo je gledao, kao da govori – znam da pričate o meni, sad ću da vam pokažem šta znam.

img_0003

– S Kikijem je sve išlo potpuno sponatno. Ljudi me stalno pitaju − a kako je on sve to naučio. Ali tu zaista nema tajne. Otkako je bio štene, kroz igru, bez nekakvog plana, usvajao je jednu po jednu stvar. Sada na primer učimo da vraćamo igračke na jedno mesto, u korpu – objašnjava Aleksandra.

U međuvremenu Kiki izlazi na scenu, nimalo stidljiv.

– Donesi drvo, Kiki – govori mu Aleksandra.

On počinje da njuška, pretražuje livadu i konačno nalazi granu. Ponosno, izručuje teret ispred svoje vlasnice.

– Nađi veće drvo, Kiki – kaže mu devojka. Šnaucer odlazi, posle nekoliko trenutaka donosi zaista veće drvo.

Otmeni, sitni atleta potom odlazi u hladovinu. Zadihan, odmara se. Miran je sve dok ne primeti mušice. Njih se najviše plaši, pa tako, kad čuje zujanje muva „zunzara” potpuno pomahnita. I dok su mu ovi dosadni insekti slaba tačka, na tradicionalne „neprijateljice” ne reaguje. Mačke ignoriše kao da ih i ne vidi. Za ove njegove osobenosti znaju i sva deca u kraju, zato i obožavaju Kikija. Posebno ih oduševljava kad primete da je naučio nešto novo.

– Oni se onda igraju s njim, forsiraju ga da im pokaže šta zna. Ja ga zaista nikad nisam pritiskala. Samo strpljivo i uz puno ljubavi. Od svih u porodici, mene Kiki i najviše sluša − komentariše Aleksandra Rakonjac.

U čoporu s Julinog brda, Kiki se druži s jednim bišonom, haskijem, čivavom, a posebno mesto u malom psećem srcu pripada Dori, mladoj ženki šnauceru. Međutim, čak i kad se igra s njom, ako od Aleksandre čuje – „ćao, Kiki, idemo kući”, ostavlja sve i kreće ka svom domu.

– Veoma smo vezani, a on, iako ima svoj krevetić, spava sa mnom, pa čak i u istoj pozi – kroz smeh objašnjava Aleksandra. − Dok sam studirala, on me je budio ujutro kada je vreme da učim, pravio mi je i društvo i bio uz mene i knjigu. Teško i preemotivno je podneo kad sam se zaposlila, pa je te prve noći zbog stresa imao čak i epileptični napad. Sada je sve u redu, navikao se. Ali ponekad, kad se vratim, zateknem ga kako je izvukao nekoliko mojih stvari i spava na njima.

U međuvremenu, Kiki glumi da ne može da nađe lopticu. A onda kao „iznenada” je uočava i šepuri se. Aleksandra mu kaže da peva i on uz trenutak oklevanja kreće: „Av, av, auuuu”.

„Zakačio je neki kašalj, pa mu je malo teško da peva, ali nije nas osramotio”, kaže kroz osmeh Aleksandra.

Posle talenta za pevanje, ovaj alfa mužjak rešio je da pokaže i svoje omiljene igračke. Na prvom mestu je ogroman beli tigar, znatno veći od samog Kikija. Kad ga ugleda, dnevna soba pretvara se u gladijatorsku arenu i borbeni šnaucer napada plišanu bengalsku mačku. Uz režanje i lavež, Kiki mu skoro kida vrat. Sve dok ga Aleksandrin glas ne opomene da donese nešto drugo.

– Gde je jež, Kiki? Donesi malog medu. Donesi velikog medu. A sada crveni jastuk, malu loptu, veliku loptu − nižu se naređenja.

I jedno po jedno, simpatični šnaucer doprema, baš kao što mu je rečeno. Na zahtev svoje vlasnice ubacuje ih u korpu, a onda pozira.

– Ma, naš Kiki je najopasniji u kraju. Ponekad imam utisak kao da je reč o nekom pametnom detetu. Sve razume, na sve reaguje, njemu teško šta može da promakne − zaključuje Kikijeva vlasnica.

Osim igre skrivalica, kad se igraju „žmurke”, naučio je da šutira loptu, a bez problema može da napravi ceo krug oko Ade Ciganlije. Nežno ime ovog šnaucera ne može da zavara i zamaskira instinkt čuvara.

– Imamo osećaj kao da je čovek, možda zato smo mu i pravili tortu za rođendan, 9. februara. A ključ za sve jesu ljubav i posvećenost − priznaju u Kikijevoj porodici.

U situacijama kad mu daju lek, ponaša se ozbiljnije i zrelije nego mnogi ljudi.

– Bez obzira da li je napolju ili u kući, ima li još pasa tu, dovoljno je da mu kažem da je vreme za lek. I on sam to očekuje kad čuje poseban alarm na mom telefonu. Otvori njuškicu i ne buni se − priča Aleksandra.

Kiki uživa u kupanju i posebno voli − fen. Temperametni i živahni šnaucer teško odustaje, bilo da juri za svojom Dorom ili vuče drvo veće od njega samog. A osim sportskih poduhvata, logičkih zadataka, pevanja i mudrovanja, šnaucer Kiki ume i da poljubi.

– Hoćeš da poljubiš seku − čuo je Kiki, a onda nežno primakao njuškicu Aleksandrinom licu, i −- poljubio je.




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *