vesna-4a

Vesna Čipčić: Bila je to ljubav na prvi pogled

“Mislila sam da više nikada neću imati drugog ljubimca. Nisam verovala da bilo ko može da stane na mesto mog Čiča ili da ga na bilo koji način zameni. A onda mi je jednog dana ćerka Anja pokazala pomeranca” – kaže naša poznata glumica.

 

Izvor: magazin Pas

Foto: Ivana Todorović

U ušuškanoj bašti svog doma ugostila nas je glumica Vesna Čipčić. Ko bi rekao da se nalazimo u samom centru grada. Sunčan dan, lepo uređeno dvorište puno cveća i piskav lavež koji dolazi iz kuće – mali pomeranac Bu Bu. Kada smo se izigrali s ovim veselim kučencetom i poslužili domaćim sokom od nane, došlo je vreme da počnemo ono zbog čega smo i došli. Razigrano štene je skočilo u ruke svoje gazdarice i to je bio trenutak da počnemo sa fotografisanjem.

„Ovo je naše prvo zajedničko slikanje i tvoj prvi intervju“, razgovarala je glumica sa svojim ljubimcem dok ga je sve vreme mazila. Čini se da Bu Bu voli da pozira.

Kako je ovo štene stiglo u vaš dom?

Sticajem okolnosti sam čula da postoji žena koja u blizini Šapca, tačnije u Loznici, ima odgajivačnicu i jedan dan sam se uputila tamo. U tom trenutku je za odlazak iz njenog doma bio spreman samo mali crni psić koji me je neverovatno podsećao na mog prošlog ljubimca. On je bio kao njegova minijaturna verzija i odmah sam znala da ne može da postane moj novi ljubimac jer bi me svako malo podsećao na prošlog. Međutim, žena mi je tada pokazala ovog mog malog koji je tada bio tek rođen. Zaljubila sam se istog trena. Sačekala sam period kad je on mogao da se odvoji od majke, otišla po njega i dovela ga u nov dom. I evo kod nas je tek mesec dana, a ja ne umem opisati koje su to radost i sreća svako jutro kad ga vidim.

Zašto ste se odlučili baš za tu rasu?

Moram priznati da mi je ćerka Anja zapravo sugerisala i ukazala na pomeranca. Ja sam bila potpuno fascinirana kad sam ga videla onako ošišanog. U stvari sam videla fotografiju čuvenog psa Boo. Zaista sam se u prvom trenutku zaljubila u tog malog lepotana. I Bu Bua planiram da ošišam tako na kratko, samo čekam da poraste. Ovog puta sam se opredelila za malu kucu zato što dosta putujem i onda će mi biti lakše s njim. Evo već je dobio svoju putnu torbu i sve što mu je potrebno, sad samo čekamo pasoš.

vesna-8a

Ko mu je dao ime?

Ćerka i ja. Nas dve smo razgovarale i setile smo se da poznajemo jednu devojku iz Splita koju zovu Bu Bu. A pošto je ovaj svetski poznat pomeranac Boo, rekle smo neka naš onda bude Bu Bu. I tako je on dobio ime.

Kakve je naravi?

Pre svega je vrlo veseo i vedar pas. Beskrajno voli da se igra. Već posle tri dana sam ga naučila da, kad mu dam lopticu, treba da mi je vrati. Sad imamo problem jer je veoma mali, a stalno nam se mota oko nogu, pa moramo da pazimo da ga ne zgazimo. I još uvek je u fazi kad sve hoće da gricka, a mi ga učimo da to ne sme.

Kom članu porodice se najviše obraduje?

Još je beba, pa se svima i raduje. Ne sećam se kad sam videla veću radosnicu.

Primećujemo da je nestašan. Da li vam se za ovih mesec dana koliko je kod vas dogodila neka zanimljiva situacija s njim?

Kako nije. Njegov krevetić je u mojoj spavaćoj sobi i tokom prvih nekoliko noći stalno sam se budila, bila na oprezu i proveravala gde je. I već druge noći ja se probudim i vidim nema kreveta, a nema ni njega. Naravno, odmah se uplašim i ustanem da ga tražim. Imala sam šta da vidim. On je onako mali dovukao svoju korpu do moje glave i tu se lepo smestio.

Pre Bu Bua imali ste pudlu. Kako se zvala?

Imala sam divnu veliku kraljevsku pudlu po imenu Čič. On je bio Slovenac i stigao je iz Ljubljane. Bio je čaroban i toliko veličanstven. Bio je to gospodin pas.

Prošle godine Čič je napustio vaš dom. Kako se to dogodilo?

Moj Čič je 16 godina delio dobro i zlo u ovoj kući sa svima nama. O toj povezanosti i ljubavi koju sam od njega dobila mogla bih da sednem i da pišem danima. Nažalost, prošlog leta on je onemoćao, već je bio u poznim godinama i na moju veliku žalost morali smo da ga uspavamo.

Da li ste posle njega odmah želeli da udomite drugog psa?

Tada sam mislila da verovatno više nikada neću imati drugog ljubimca jer sam verovala da je to prosto nešto što ne može da se ponovi. Ni približno, a kamoli da nekog tako zavolim kao što sam njega. Nisam verovala da bilo ko može da stane na to mesto ili da ga na bilo koji način zameni. Međutim, počela sam da razmišljam o novom ljubimcu, ali mi je sve vreme nekako bilo bliže da nemam psa, nego da ga imam. I onda mi je jednog dana ćerka Anja pokazala pomeranca i to je bila ljubav na prvi pogled.

Šta za vas znači imati psa za kućnog ljubimca?

To je za mene vrlo važno i bitno. Još od detinjstva mi je prirodno i normalno da imam kuče. I koliko god nisam želela da imam macu, toliko sam želela kucu. Mislim da je važno da deca još od malena rastu u kući s nekim kućnim ljubimcem.

Svedoci smo sve češćeg iživljavanja i nasilja nad psima s ulice i životinjama uopšte. Kako to komentarišete?

To je skandalozno i uopšte nije tako bezazleno kao što se čini. Zapravo, ono što čovek može da učini sa psom ukazuje na krvoločno ponašanje i prema ljudima, a ne samo prema životinjama. Mislim da je to veoma zastrašujuće.

Vi ste svog ljubimca kupili, ali kakav stav imate kad je reč o usvajanju i udomljavanju kučića iz azila?

To je divno. Ne bih imala ništa protiv da sam ja sama neko kuče pronašla i da sam ga usvojila. Mislim da je to vrlo plemenito.

S obzirom na obaveze koje imate u pozorištu dešava se da morate da ostavite Bu Bua samog. Da li se brinete za njega dok niste tu?

Ovaj mali već bez problema ostaje sam. Nekoliko puta do sada išla sam na predstavu, nema me po četiri-pet sati i sve prođe bez ikakvih problema. Jedino što, kad se vratim i on me vidi, od radosti se upiški, ali valjda će i to uskoro da prođe. Doduše, uvek je neko u kući, ili deca ili žena što mi pomaže i onda ga oni čuvaju. U suštini, kad ga ostavim na sigurnom i kad znam da će mu i dalje biti lepo, da će biti mažen, pažen i na vreme nahranjen, onda nekako i nemam tu vrstu brige.

vesna-5a

Pomaže li vam vaš ljubimac da se opustite i relaksirate posle napornog radnog dana?

Naravno, on je takva radosnica da brzinom zvuka prenosi dobro raspoloženje na mene. S njim uvek imam posebne trenutke zadovoljstva i sreće.

Šta mislite, mogu li životinje da glume?

Zašto da ne? Ja sam na primer pročitala da pomeranci mogu da nauče da pevaju, što ne bi onda mogli i da glume. Evo, čim ga naučim da peva, javiću vam se.

Koji je vaš omiljeni pas sa filmskog platna?

Mnogo sam volela Lesi i one male slatke dalmatince.

Slažete li se s konstatacijom da psi liče na svoje gazde?

Kako ne? Mislim da je prirodno i normalno da, ako postoji neka uzajamna ljubav, veza i poverenje, onda je zaista i moguće da psi liče na vlasnike. Uostalom, oni uče od svojih gazda i nije ni čudo što se kaže – kakav gazda, takav i pas.

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *