rep

Komunikacija: Po repu se pas poznaje

Rep je zapravo produžetak pseće kičme, pomoću koga psi prenose svoje emocije – radost, ljutnju, patnju… On nam je dragocen za „čitanje” osećanja naših ljubimaca.

 

 

Izvor: magazin Pas

Rep je verovatno najefikasnije sredstvo komunikacije koje pas poseduje. Drugim psima i ljudima pomoću njega saopštava kad je srećan, tužan, nervozan, ljut, agresivan… Ponekad ga koristi i da nas udari po licu kad zahteva pažnju. „Slučajno“, naravno. Malo je, međutim, poznato kako tačno pas maše repom, i šta se nalazi u unutrašnjosti najprepoznatljivijeg dela psećeg tela.

Verovatno je sve nas makar jednom zabavio prizor psa koji leži i koji na pomen svog imena počinje repom ubrzano da briše prašinu s poda. Ovim gestom kao da nam poručuje: „Da, u redu je, čuo sam te, drago mi je što si mi se obratio.” Postoji i narodna izreka koja za neraspoloženog, utučenog ili poraženog čoveka metaforično kaže da je „podvio rep”. Slično psu, koji se povlači pred drugim psom, ili se pak kaje zbog nekog nestašluka koji je napravio. Ovaj deo tela psa dragocen nam je za „čitanje” njegovih emocija, koje nam pomažu da s njim komuniciramo i lakše saznamo šta mu jeste ili nije po volji.

Da bismo shvatili značaj ovog simpatičnog ukrasa našeg psa, potrebno je malo poznavanja biologije životinja. Rep je zapravo produžetak pseće kičme. Repovi nekih pasa su dugački, dok su drugi svedeni na mali izraštaj koji viri iz zadnjice. Sastoje se od mišića i kostiju koji zajedničkim snagama stvaraju pokret. Tetive omogućavaju psima da pomeraju rep u bilo kom pravcu, pa čak i da kontrolišu vrh odvojeno od ostatka repa! I to nam govori o bogatstvu psećeg neverbalnog vokabulara.

Rep, koji se naziva i bičem, dokazuje veliku raznovrsnost pasa: oni ga nose manje ili više visoko, manje ili više je zakrivljen, otkriva nam se kao manje ili više debeo i manje ili više dug. Držanje, uz zakrivljenost, naročita je karakteristika pojedinih rasa i osnova je njihove originalne siluete. Kinolozi i stručnjaci za pasmine i estetiku pasa posmatraju ga i ocenjuju prilikom odmaranja životinje. To je jedino stanje kad ovaj deo tela može da se proučava, jer rep psa izražava i prenosi njegova najtananija osećanja. Psi ga drže manje ili više opušteno ili povučeno, kad se plaše ili se potčinjavaju, a dignuto ili zarolano ukoliko su uzbuđeni ili ljuti.

Brojni ovčarski i psi čuvari rep nose oboreno, dok ga većina ptičara ili trkačkih pasa nose podignuto i sabljasto. Kod ovih poslednjih rep može lako da prelazi iznad horizontale, čim su na oprezu. Oni ga nose veselo, pa čak i vertikalno (posebno je to često kod terijera). Nastavljajući svoje kretanje naviše, rep se može uviti, pa čak biti položen na slabine, kao kod familije špiceva. Postoje i rase pasa kod kojih je rep posebno specifičan. To je slučaj s kratkim i kržljavim repom kod buldoga ili završetkom u obliku udice, koji se viđa kod hrtova.

Pas ne koristi rep samo da nam poruči o čemu razmišlja. Takođe mu pruža ravnotežu kad trči, skače ili pliva, a tokom mahanja repom ispušta svoj miris tako da druge životinje znaju da je tu! Što je pas dominantniji, više podiže rep kako bi raširio svoj miris i drugim životinjama, posebno psima, poslao poruku da je prisutan i na svojoj teritoriji. Suprotno, prestrašen, oteran ili pas koji se povlači, rep drži između zadnjih nogu, sprečavajući širenje prirodnog mirisa. Tako odaje utisak nekoga ko želi da se neopaženo i bez ikakve provokacije provuče kroz protivnički prostor.

Psi mašu repom iz brojnih razloga, a pravac i visina mahanja imaju različita značenja. Neki psi imaju repove koji prirodno vise prema zemlji, dok se kod drugih uzdižu ka nebu. Kad pokušavate da proniknete u misli svog psa, potrebno je da uzmete u obzir promene u odnosu na prirodnu poziciju njegovog repa.

Brojna istraživanja stručnjaka za ponašanje i estetiku pokazala su niz pravilnosti u psećoj upotrebi repa. Psi koji spuštaju rep najčešće su anksiozni, uplašeni ili submisivni, dok podizanje repa ukazuje na uzbuđenje, radost i optimizam. Ako je rep potpuno uspravljen, možda je ljubimac samo radoznao, ali i agresivan. Verovatno ste primetili da neki psi ukoče i isprave rep kad čuju neki zanimljiv zvuk ili kad nešto love po dvorištu. Primećeno je i da psi široko mašu repom kad ulaze u prostoriju ili iz nje izlaze, ali i kad dele želju da se prošetaju, dobiju poslasticu ili porciju igre i zabave. Nije retkost i da psi intenzivno mašu repom dok spavaju, što se dovodi u vezu sa snovima i emocijama koje životinja doživljava spavajući.

Mahanje repom s jedne na drugu stranu najčešće se tumači kao izraz emocija. Mahanje repom nadesno najčešće označava da je pas uzbuđen i srećan, dok pokret nalevo označava ljutnju ili strepnju. To se dešava zato što svaka strana psećeg mozga kontroliše suprotnu stranu tela. Leva strana mozga je zadužena za emocije poput ljubavi i privrženosti. Desna strana kontroliše osećanja poput straha i anksioznosti. Dakle, kad je pas srećan, leva strana mozga utiče da njegov rep skrene nadesno, a kad je uplašen, desna strana poručuje da se usmeri nalevo.

Priča o repu psa ne bi bila kompletna bez pošasti zvane kupiranje (sečenje repa) kod pasa. Ova varvarska metoda lažnog ulepšavanja životinja zabranjena je konvencijama, nema ni jedno logično opravdanje, ali se veoma sporo povlači iz prakse. Grešite ako mislite da pas ne oseća ništa kad mu se ukloni rep. Bol je ponekad kratkotrajan, ali često ostaje i nakon što rana zaraste. Rep čini između četiri i sedam različitih parova nerava, u zavisnosti od rase i veličine. Sad zamislite kako se on oseća i koliki bol trpi tokom amputacije, koja se u praksi nesavesnih vlasnika pasa, pa i veterinara, često obavlja čak i bez anestezije.

Nehumane radnje kupiranja repa, posebno kod lovačkih pasa, dugo su pravdane činjenicom da je pas bez repa lakše pokretan, spremniji za borbu i da je kao takav teža meta divljim životinjama. Savremeno vreme demantovalo je većinu ovih stavova, što je bilo presudno da se uklanjanje ovog dela tela psa – zabrani.

Tome su doprinela i istraživanja koja su potvrdila važnost repa za komunikaciju i izgradnju odnosa naših ljubimaca s drugim psima i životinjama. Naučno je dokazano da amputiranje repa umanjuje sposobnost psa da uspešno komunicira sa svojim drugarima. „Obični” psi u kontaktu sa psom bez repa ostaju zbunjeni, jer su uskraćeni za informacije kako se njihovo približavanje tumači – prijateljski, bez interesovanja ili kao napad i vid agresije. Štaviše, pokazalo se da su ljubimci s velikim, vidljivim i dobro pozicioniranim repom mnogo prihvatljiviji u psećim društvima, jer jasnije prenose poruke drugim psima.

ŠTA NAM GOVORI POZICIJA REPA PSA

Ispružen rep u gotovo horizontalnom položaju, ali ne i ukrućen – pažnja i spremnost psa.

Mahanje na desnu stranu – uzbuđenje i sreća.

Mahanje na levu stranu – ljutnja ili strepnja.

Ispružen i ukrućen rep – ljubimac je došao u kontakt s nekim ili nečim nepoznatim. Šalje poruku – ovo je moja teritorija.

Podignut rep između vertikalnog i horizontalnog – znak autoriteta psa.

Podignut rep, blago povijen prema butinama – izraz poverenja i dominacije.

Blago i nisko spušten rep, udaljen od zadnjih nogu – smirenost.

Povijen rep između zadnjih nogu – pokornost i poniznost.




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *